АТИНА – Алексис Ципрас је поново тријумфовао. А Грци су још једном рекли велико „не”, овог пута – мерама штедње, притисцима и уценама међународних кредитора, програму који им је Брисел нудио у замену за финансијску помоћ претећи им избацивањем из монетарне уније, враћањем на драхму. На улицама Атине је велико славље, народ на Тргу Синтагма игра у колу са грчком заставом у рукама.
Грци су стали уз свог премијера Алексиса Ципраса, чија је политичка судбина притисцима из европске породице која не воли непослушне лидере озбиљно била доведена у питање. Пркосно су показали Европи да су спремни на све, на најгори сценарио, али више не и на – диктат ЕУ! У најдраматичнијој ситуацији у којој се земља налази последњих деценија, ослабљена, дужна, са затвореним банкама, неисплаћеним пензијама и неизвесном будућношћу у европском друштву, показали су да је понос и поштовање демократије оно што више не желе да доводе у питање. Јер, како је рекао премијер Ципрас, његова „презадужена земља одлучна је у намери да сама донесе одлуку о сопственој судбини у еврозони, да остане у Европи али да у њој живи достојанствено, ради и ствара на једнаким позицијама.
„Демократија побеђује страх и уцене, пропаганду и то отвара нови пут”, изјавио је Ципрас и нагласио да народ Грчке шаље јасну поруку Европи и свету да Грчка уме да штити своје достојанство и суверенитет, право на избор.
„Нико нема право и не може да игнорише одлуку народа који сам судбину узима у своје руке. Уверени смо да ћемо сутра отворити пут и за друге народе Европе, пут који представља повратак демократским вредностима и солидарности у Европи”, изјавио је премијер Ципрас стотинама окупљених новинара због којих се, док је давао изјаву, да би га сви боље видели, поново, као приликом избора у јануару – попео на столицу!
Према прелиминарним резултатима, које је пред затварање овог издања „Политике” саопштило грчко Министарство унутрашњих послова, најмање 60 одсто Грка који су изашли на јучерашњи референдум рекло је „не” захтевима међународних кредитора.
„За” мере штедње и вечиту зависност или пркосно „не” које враћа осећај националног поноса али, води у – неизвесност! Много више од истинског уверења, овог пута је руководио – страх… Шта ће бити данас, хоће ли Грчка остати у ЕУ и еврозони или ће драхма заменити евро? Хоће ли се отворити банке, да ли ће бити пензија или ће се новац подизати и даље „на кашичицу”, хоће ли ли бити кресања штедних улога ако повериоци не подрже банке, хоће ли Грчка бити и даље поносна, али гурнута на европске маргине?
У сваком случају, без обзира на чињеницу да је разлика између да и не мала, да је овај референдум поделио нацију, остаће у аналима записано да је сваки корак премијера једне мале балканске земље пратио цео свет. Да су од раног јутра стотине страних ТВ екипа и новинара дежурали пред гласачким местом на које је требало да стигне. Укупно 699 медија из 44 земље, 80 ТВ канала, 17 радио-станица из САД, 58 новинских кућа, 21 новинска агенција са 325 новинара, 99 фоторепортера и 105 камермана… Уместо редова испред банака и банкомата, полупразних продавница, старца који плаче на тротоару испред банке, овог пута су пренели снимак непрегледне масе народа који уским уличицама скромне општине Кипесли, где Ципрас и данас с породицом живи, покушава да се пробије до гласачког места на коме ће се појавити премијер. Цео свет видео је да је Ципрас, иако су га многи оптуживали да је крив за данашњу грчку драму, оног момента кад су га на гласачком месту дочекале овације – морални победник! Није могао да прође од новинара и народа који је аплаудирао, узвикивао „не”, није дуго дозвољавао да од окупљених оде пркосни „премијер без кравате” на коме се, данас, први пут видео умор. Ваш извештач преноси вам реаговања овдашњих медија који су се сложили да је овакву медијску популарност, без обзира на грешке и неизвесност даљег развоја ситуације на преговорима са кредиторима, доживео мало који светски лидер.
Пропаганда и притисци, пре свега Брисела уз здушну подршку опозиције, учинили су своје! За обичан народ прилично нејасно питање, „да ли сте за или против споразума који је представила Европска комисија, Европска централна банка и ММФ на састанку Еврогрупе 25. јуна”, опозиција и европски кругови успели су да ставе у другачији контекст, у наводно опредељивање народа између изолације и останка у Европи, што је и без референдума, за 75 процената Грка било одавно решено питање, оног момента кад су улазили у ЕУ. Међутим, уз добру пропаганду и подршку опозиције, стављање Грка пред избор између „да” или „не” добило је димензију одлучивања између останка у еврозони или изласка из ње, између евра и драхме, што није била суштина расписивања референдума.
Наиме, овај референдум, први после 41 годину од плебисцита после пада хунте, када се бирало између монархије и републике, расписан је у року од недељу дана. Под притиском политичких околности у земљи, неслагања у парламенту, противљења у редовима коалиционог партнера АНЕЛ, али и Ципрасове Сиризе, који су, за разлику од опозиције, одбијали да се гласа за ултимативне предлоге Брисела, Ципрас је одлуку препустио вољи народа. Тиме је, у последњем тренутку, избегао могући пад владе, превремене изборе, али је велико бреме одлуке пребацио на Грке којима је поручио да треба да одаберу, не да ли ће остати у Европи, већ да ли ће то бити на достојанствен начин.
Министар финансија Јанис Варуфакис сматра да је реч о историјској одлуци за грчки народ који после пет година драстичних мера штедње први пут може да искаже своје коначно мишљење о политици ултиматума.
„Ово је моменат наде за Грке али и целу Европу, тренутак одлуке која даје наду да у Европи заједничка валута и демократија могу да живе скупа!”, поручио је Варуфакис, који најављује да ће преговори почети врло брзо, у наредних 48 сати.
Како ће грчко сутра изгледати, сем воље народа, у многоме зависи од истинских намера међународних поверилаца и њихове спремности да Атини понуде поштене услове кредитирања, обнове привреде и враћања дуга… способности да разумеју и прихвате пркос премијера балканске земље који је хтео да покуша да покаже да са финансијским моћницима може да се разговара равноправно, а не само погнуте главе, и да су права решења о одрживости грчког дуга и на тај начин могућа.
„Коначни резултати референдума показали су да је Ципрасов кабинет влада целог народа на преговорима са међународним кредиторима”, изјавио је Никос Филис, портпарол Сиризе.
Можда има наде. Премијер Ципрас је спреман да одмах отпутује у Брисел у нади да ће, уз подршку коју је добио од народа, моћи да са повериоцима дође до споразума који ће земљи олакшати финансијско бреме.
Ангела Меркел и француски председник Оланд заказали су за данас хитан састанак у Паризу и најавили да ће захтевати ванредни састанак ЕУ на нивоу лидера еврозоне. Британски премијер Дејвид Камерон заказао је ванредни састанак с министрима и саветницима. Белгијски министар финансија Јохан ван Овертвелт сматра да ће грчко „не” искомпликовати ситуацију, али да врата за преговоре морају да остану отворена. Европска централна банка заседа данас и од њене одлуке хоће ли подржати ликвидност грчких банака зависи судбина банкарског система Грчке.
Касно синоћ, економски тим предвођен министром Варуфакисом одржао је састанак с грчким банкама на коме је анализирана драматична ситуација у банкама које су, практично, без средстава. Званично је упућена молба Европској централној банци да подржи ликвидност грчких банака. Једна од најављених мера грчке владе која је изазвала шок јесте одлука да се сефови у банкама блокирају и да до даљег из њих не може да се узме новац. Убрзо је демантована.
Лидери опозиције у својим изјавама победу „не” сматрају почетком голготе за грчки народ, како је рекао лидер центристичке партије Потаму Ставро Теодоракис.
Адонис Самарас, бивши грчки премијер, вечерас је после објављивања резултата референдума дао оставку на место лидера Нове демократије. Његову оставку, између осталих, затражила је Дора Бакојани.
Лидер ПАСОК-а Фофи Генимата поручује да је најважније да се у земљи сачува јединство.
На улицама Атине до касно у ноћ трајало је народно весеље. У обраћању нацији касно синоћ после победе, премијер Ципрас је нагласио да је референдум показао да је демократију немогуће угушити уценама и да је народ Грчке послао јасну поруку у каквој Европи жели да живи: у Европи промена и демократије. Ципрас је обећао да ће преговори почети одмах, да је приоритет поновно успостављање нормалног банкарског система и нагласио да ће се овог пута за преговарачким столом главни разговор водити о проблему одрживости грчког дуга.
Варуфакис – Грци послали јасну поруку
Министар финансија Грчке Јанис Варуфакис рекао је да је грчки народ на референдуму показао да није за мере штедње већ за праве реформе.
„Нећемо преговоре који се стално враћају на исто стање. Наша влада има два циља – нове реформе и реструктурирање дуга“, рекао је Варуфакис у обраћању које је пренела грчка ТВ станица Антена.
Варуфакис је рекао да грчки народ жели да има улогу у ЕУ.
„Од сутра у Европи, чије срце вечерас куца у Грчкој, почиње нови пут за нашу земљу“, поручио је Варуфакис.
Он је рекао да ће Грчка пружити кредиторима руку сарадње, преноси Ројтерс.
„Данашње ‘не’ је велико ‘да’ за демократску Европу. Грци су послали јасну поруку – ‘не’ новим мерама штедње, али ‘да’ стварним реформама“, рекао је грчки министар финансија.
Варуфакис: Не желимо ни нове позајмице, ни нове мере штедње
Грчки министар финансија Јанис Варуфакис рекао је да грчки народ не жели нове позајмице нити нове мере штедње.
У обраћању нацији након референдума на коме је, према првим резултатима, победила опција „не“, Варуфакис је рекао да су Грци последњих пет година стално имали нове дугове и све тежи положај и да је томе дошао крај.
„Не желимо нове преговоре који нас стално враћају на старо стање, наша Влада има два главна циља – нове реформе и реструкурирање дуга“, рекао је он.
Министар финансија је рекао да је Грчки народ данас показао демократију и да је рекао „не улиматуму и затварању банака“ и додао да су се први пут дешава да се неко супротстави ЕУ и њеним захтевима.
„Прво су нам затворили банке да би нас заплашили….“Не“ је показало да желимо да се одупремо мерама штедње и свему што траже од нас“, рекао је министар.
Према његовим речима, сада је потребно утврдити којим правцем ће ичи даљи преговори.
„Наш дуг мора да се реструктуира, грчка влада и грчки народ ћели да има улогу у Европи“, рекао је он.
Варуфакис са грчким банкарима разматра шта затражити од ЕЦБ
Министар финансија Грчке Јанис Варуфакис састао се вечерас са грчким банкарима како би размотрили какав захтев Атина да упути Европској централној банци, изјавио је један портпарол Варуфакисовог министарства.
Портпарол је најавио званично саопштење. Он није рекао ни где се састанак одржава. Председник грчког удружења банака рекао је да ће у земљи бити готовине само до сутра.
Иако се очекује да грчке банке поново буду отворене у уторак, то је готово немогуће без велике инјекције готовине. Грчки медији известили су да ће грчка централна банка од Европске централне банке затражити ванредну помоћ од 6 милијарди евра.
Један блиски сарадник премијера Алексиса Ципраса изјавио је раније да победу оних који су на референдуму гласали за „Не“ понуди кредитора, не треба схватити као намеру владе да напусти евро.
Погрешно је повезати „Не“ кредиторима са изласком и еврозоне. Ако превлада „Не“, то ће нам помоћи да постигнемо бољи договор, рекао је државни министар Никос Папас телевизији Алфа. Према прелиминарним резулатима анкета, на данашњем референдуму у Грчкој победио је одговор „Не“ понуди грчких кредитора.
Панос Каменос: Преговори се обнављају од сутра, мандат Грка је да не прихватамо уцене и терор
Министар одбране Грчке и лидер странке „Независни Грци“ Панос Каменос изразио је уверење да ће преговори са међународним повериоцима бити обновљени већ сутра.
„Преговори поново почињу од сутра и надам се да ћемо ускоро постићи решење. Знајте да је мандат Грка да не прихватамо уцене и терор“, поручио је Каменос на конференцији за штампу поводом данашњег референдума о предлогу ЕУ и ММФ, на којем се већина грађана изјаснила јасно против нових мера штедње.
Каменос је истакао да је ово важан дан за Грчку и Европу, за Грчку јер се успротивила ономе што је искусила у прошлости током постдиктаторског периода.
Према његовим речима, Грци су прошли кроз недељу терора уочи референдума, суочени са притисцима преко медија који су, како је рекао, били једнострани и покушали да шире страх.
Услови у којима је одржан референдум, сматра он, били су као никада до сада тешки, али да су Грци и поред тога показали да не дозвољавају да их неко уцењује и терорише.
Каменос је указао да је ова криза прерасла из економске у хуманитарну, јер 70 одсто младих нема посао, за шта је крива ранија власт.
„Оно што ми тражимо није ништа друго него праведан споразум“, подвукао је Каменос.
Он је рекао да је прећено „Grexitom“ за који не постоији могућност.
„Исходом референдума почео је нови дан, а желимо да Грци буду јединствени, када влада почне преговоре. Желимо све политичке снаге и пре свега грађане уз нас. Грчка влада ће говорити у име грађана“, подвукао је Каменос, додајући да Грчка није против Европе, већ верује у демократску Европу.
„Тражићемо решење које неће донети пропаст, већ дозволити Грцима да се врате путу раста, радних места и њихових права“, поручио је он страним новинарима, указавши да је оно што је тражен од Атине било супротно пракси у осталим државама ЕУ, као што је високо опорезивање компанија, док су мањи порези у другим земљама чланицама.
Еуклид Цакалотос: Грчка влада не разматра штампање нове валуте
Грчка влада не разматра штампање нове валуте, рекао је коордиантор преговора Атине са кредиторима Еуклид Цакалотос по затварању биралишта у Грчкој, након што су први резултати показали да су Грци на референдуму, већином гласова, одбацили предлог међународних кредитора.
„Не преговарамо о паралелној валути. Не мислим да ће нас они (еврозона) избацити. Ми смо спремни да се састанемо с њима још вечерас“, рекао је Цакалотос за грчку телевизију Стар, а пренео Ројтерс.
Званичници еврозоне су поручили да би „НЕ“ на референдуму отежало Европској централној банци (ЕЦБ) да грчким банкама пружи финансијску подршку од које оне зависе.
Франс прес је вечерас јавио да ће се министри финансија еврозоне сутра састати како би размотрили ситуацију након референдума.
Портпарол званичне Атине Габријел Сакеларидис је за грчку телевизију АНТ1 рекао да ће централна банка Грчке већ данас упутити захтев ЕЦБ за повећање обима средстава која су на располагању грчким банкама кроз програм ЕЛА који обезбеђује хитну ликвидност за банке.
Грчке банке имају резерве ликвидности од милијарду евра, али ће од понедељка у погледу ликвидних средстава зависити од ЕЦБ, изјавио је пре два дана председник грчке банкарске асоцијације Лука Кацели.
Банке у Грчкој су затворене од понедељка, 29. јуна, уз дневни лимит подизања новца са банкомата од 60 евра.
Министар државне управе Грчке и близак сарадник премијера Алексиса Ципраса, Никос Папас, изјавио је у петак да ће грчке банке бити отворене чим званична Атина постигне споразум са међународним кредиторима, што ће се, како се нада, десити убрзо после референдума, подсећа Ројтерс.
ЕЦБ је раније данас саопштила да је спремна да предузме додатне мере како би пружила подстицај еврозони у условима неизвесности. Члан извршног одбора ЕЦБ, Беноа Кер је, на економској конференцији на југу Француске, рекао да ће ЕЦБ пронаћи неопходне инструменте и да ће их применити како би пружила додатни подстицај еврозони, ако буде било потребе, јавља грчка агенција АНА.
Сакеларидис је навео да грчка влада жели да настави преговоре са међународним кредиторима како би се што пре постигао договор. „Преговори који ће почети морају да се окончају веома брзо, за 48 сати“, рекао је Сакеларидис након окончања референдума.
Противници предлога међународних поверилаца су на референдуму победили са 52 одсто гласова, указују анкете које су вечерас објавили грчки медији.
Самарас поднео оставку као лидер Нове демократије
Бивши грчки премијер и лидер опозиционе Нове демократије Антонис Самарас поднео је вечерас оставку на место шефа партије, после објаве прелиминарних резултата референдума према којима је његова страна за „ДА“ изгубила на данас одржаном референдуму.
Самарас, који је био премијер до јануара ове године, предводио је кампању за гласање „ДА“ на референдуму и одмах су почели да стижу позиви за његову оставку чим су објављене прве анкете о резултатима.
Одговор „НЕ“ убедљиво је превагнуо на референдуму о споразуму који су Грчкој понудили њени међународни повериоци, према прелиминарним званичним подацима.
Туск сазвао самит ЕУ о Грчкој на позив Оланда и Меркелове
Председник Европског савета Доналд Туск сазвао је вечерас за уторак самит земаља еврозоне на којем ће бити размотрено питање Грчке.
Француски председник Франсоа Оланд и немачка канцеларка Ангела Меркел сложили су се вечерас да се резултати грчког референдума морају прихватити и позвали на одржавање ванредног самита еврозоне у уторак, 7. јула.
„Они су се обоје сложили око чињенице да глас грчких грађана треба поштовати“, наводи се у кратком саопштењу из кабинета немачке канцеларке.
Поред тога канцеларка и француски председник су се изјаснили за сазивање самита шефова држава и влада еврозоне у уторак, и упутили су тај захтев Доналду Туску, председнику Европског савета, наводи се у одвојеном саопштењу из француског председништва.
Оланд је вечерас телефоном разговарао један за другим са грчким премијером Алексисом Ципрасом, са Ангелом Меркел, и са вођама европских институција, председником Европске комисије Жан-Клод Јункером, председником Европског парламента Мартином Шулцом као и са председником Европског савета Доналдом Туском, додаје се у саопштењу из Јелисејске палате.
Последњи ванредни европски самит одржан је прошлог месеца у Бриселу, исто о Грчкој.
Франсоа Оланд сматра да Грчка мора остати део зоне евра.
Оланд је најавио да ће у понедељак саопштити како види решење односа еврозоне с Атином.
Француски председник је хтео да се преговори поверилаца грчког дуга и владе у Атини доведу до краја и зато је одлука грчког премијера Алексиса Ципраса да напусти преговоре и сазове референдум „срушила поверење Оланда и Ангеле Меркел у Ципраса“.
Оланд сматра да ће се преговори Грчке и кредитора наставити и ако на референдуму победи „не“, али уз мање изгледе на успех.
Габријел – Ципрас срушио последњи мост
Немачки вицеканцелар и шеф владајућих социјалдемократа Зигмар Габријел изјавио је да се преговори о новом програму финансијске помоћи Грчкој тешко могу замислити пошто је данас већина грађана на референдум одбила услове међународних поверилаца.
„Одбијањем правила еврозоне преговори о програму вредном више милијарди тешко да се могу замислити. Лопта је сада у дворишту Атине“, поручио је Габријел у изјави за сутрашње издање листа „Тагешпигел“.
Он је оценио да Ципрас и његова влада воде грчки народ путем горког одрицања и безнађа.
Грчки премијер је, како је истакао, срушио „последњи мост преко којег су Европа и Грчка су могле да направе компромис“.
Огласио се и шеф немачке дипломатије, рекавши да се резултати грчког референдума морају прихватити.
Он је, међутим, додао да је следећи корак на Атини.
Европски политичари о грчком „НЕ“
Након објављених прелиминарних резултата који показују убедљиву победу противника споразума Грчке и кредитора, огласили су се министри и посланици европских држава.
Немачки политичари: Тежак резултат референдума
Немачки политичари у првим реаговањима на исход референдума у Грчкој оценили су да је то „тежак резултат“ и да су сада лоше шансе за даљи пакет помоћ Грчкој.
Заменик шефа посланичког клуба владајуће Социјалдемократске партије у Бундестагу Карстен Шнајдер оценио је да ће грчко „не“, које се назире на референдуму, бити „веома, веома тежак резултат“ и да то доводи у питање да ли се са грчком владом уопште даље може преговарати.
„Не знам како се уопште још може наћи ‘најмањи заједнички именилац'“, рекао је Шнајдер, који је међу првим немачким политичарима коментарисао прелиминарне званицне резултате, на основу 30 одсто избројаних гласова, према којима води опција против предлога ЕУ и ММФ.
Заменик шефа посланичког клуба демохришћана у Бундестагу Ралф Бринкхаусе оценио је да сада постоје лоше шансе за даљи пакет помоћ Грчкој.
„Код нас је увек важила и важи девиза: Помоћ у замену за реформе. Ако грчка влада не изводи реформе и ако сада има покриће народа за то, онда ће заиста бити тешко да се даљи пакети помоћи покрену“, рекао је Бринкхаус.
Шеф опозиционе немачке партије Зелени Џем Ездемир нагласио је забринутост због грчког „не“ које се назире.
Он је рекао да ће проблеми високо задужене Грчке и онако и даље остати проблеми Европе.
Фајман: Потребни нови предлози грчке владе
Због већинске одлуке Грка против предлога ЕУ и ММФ, потребно је да грчка влада премијера Алексиса Ципраса преда нове предлоге, истакао је вечерас аустријски канцелар Вернер Фајман.
„Сада је на грчкој влади да да предлоге како треба наставити“, нагласио је Фајман у саопштењу.
Аустријски канцелар је навео да се мора поштовати одлука Грка на референдуму, напомињући да може владати подељено мишљење о грчком референдуму, али не сме бити бити свеједно због тешког стања у коме се налази већина грчког становништва.
„Растуће сиромаштво у Грчкој захтева конкретне хуманитарне мере“, поручио је Фајман.
Лидер најутицајније опозиционе странке у Аустрији, Слободарске партије (ФПО) Хајнц-Кристијан Штрахе, сматра, међутим, да је једина логична последица одлуке на референдуму иступање Грчке из еврозоне.
Према његовим речима, то би било најбоље решење како за Грчку, тако и еврозону.
Грчка би, како сматра, могла да се стабилизује поновним увођењем драхме.
Развој ситуације у Грчкој, истиче Штрахе, показује да је евро, у садашњем облику, погрешна конструкција.
„Дугорочно нема пута који би заобишао поделу еврозоне у чврст северни-еври и меки јужни евро“, навео је Штрахе у саопштењу.
Руски званичник: Корак ка изласку Грчке из еврозоне
Грчка је данас на референдуму направила корак ка изласку из еврозоне, изјавио је заменик руског министра економије Алексеј Лихачев.
„Не можемо да не разумемо ово као корак ка изласку из еврозоне“, рекао је Лихачев, али је и додао да је преурењено тврдити да ће Грчка одабрати тај пут.
Лихачев је оценио да би могући излазак Грчке из еврозоне био нека врста шок терапије за Европску унију и додао да очекује пад евра у односу на долар, али не катастрофалан, пренела је агенција ТАСС.
Ако ЕУ извуче добре закључке, то би могло донети буџетско оздрављење у еврозони, што ће утицати и на раст европске валуте, рекао је Лихачев.
Он је рекао и да је могуће, мада не и вероватно, да друге земље крену за примером Грчке што би нанело „непоправљиве последице по ЕУ и евро“.
Белгијски министар: Не ће закомпликовати ситуацију
Белгијски министар финансија Јохан Ван Овертвелт изјавио је вечерас да ће грчко одбијање на референдуму понуде поверилаца закомпликовати ситуацију.
Ван Овертвелт, у једној од првих рекација из ЕУ на резултате референдума, рекао је да врата остају отворена за преговоре с грчком владом „буквално, за неколико сати“.
Он је рекао да министри финансија Еврогрупе могу опет почети да разматрају мере за опоравак грчке привреде и омогућавање „переспективе“ за Грчку.
Марин Ле Пен поздравља резултате грчког референдума
Лидерка десничарског Нациналног фронта Марин Ле Пен поздравила је вечерас резултате грчког референдума.
„Ово ‘не’ грчког народа мора да отвори пут за нови здрави приступ“, рекла је Ле Пен, преноси Ројтерс.
Европске земље треба ово да искористе да се окупе око преговарачког стола, да се организују како би се спречио распад система јединствене валуте, што је потребно да бисмо се вратили стварном расту, запослености и смањењу дуга, додала је она.
Шпански Подемос: Победа демократије у Грчкој
Лидер радикалне левице у Шпанији Подемос Пабло Иглесијас поздравио је вечерас резултате референдума који указују да је већина Грка одбила предлог међународних кредитора, поручивши да је „демократија победила“.
„Данас је у Грчкој победила демократија“, написао је на свом Твитер налогу Иглесијас, који важи за блиског савезника грчког премијера Алексиса Ципраса.
Неколико месеци пред парламентарне изборе у Шпанији, Подемос, који се попут грчке Сиризе противи рестриктивним мерама штедње, има све већу подршку бирача, судећи по најновијим анкетама.
Према најновијим анкетама листа „Паис“, конзервативци премијера Маријана Рахоја воде са 23 одсто подршке бирача, следе социјалисти са 22,5 одсто, док је Подемос на трећем месту са 21,5 одсто подршке.
Ева Копач: За Грчку нема другог пута до напуштање еврозоне
Ако се као крајњи резултат грчког референдума испостави одговор „не“, онда за ту земљу нема другог избора него да напусти еврозону, изјавила је вечерас пољска премијерка Ева Копач.
Копач је рекла да ако се „не“ потврди као победоносни одговор, „пут Грчке може бити само један: напуштање еврозоне“.
Пољска до сада није прихватила заједничку европску валуту. Иако је та земља обећала да ће увести евро, та ствар је врло непопуларна међу Пољацима па политичари стално одлажу било какву одлуку по том питању.
Прогресивна алијанса, француски социјалисти за нове преговоре са Грчком
Посланичка група социјалдемократа у Европском парламенту позвала је вечерас на хитно поновно отпочињање преговора кредитора са Грчком.“Од сутра би требало поново да отворимо преговоре. И то у новој атмосфери солидарности и кооперације“, изјавио је шеф Прогресивне алијансе социјалиста и демократа Ђани Питела вечерас у Бриселу, пренели су светски медији.
Он је изразио очекивање да ће се грчка влада вратити за преговарачки сто са „новим, одговорним ставом“.
Према његовим речима, време је и да поједине земље чланице ЕУ и министри престану да допуштају „да их воде неприхватљива тврдоглавост, саможивост и унутрашњеполитицки мотиви“.
Социјалистичка партија Француске званично је саопштила да је исход грчког референдума „глас против строге штедње, која је уништила раст и многе Грке гурнула у беду“, а не глас против ЕУ.
Према оцени те партије, сада је потребно одмах започети преговоре о „свеобухватном споразуму који ће Грчку поново увести у раст и земљи омогућити да испуни своје обавезе“.
У том контексту потребно је, према оцени француских социјалиста, третирати и питање грчких дугова.
Оставите коментар на Нови тријумф Ципраса и Грчка после великог „НЕ“
Copyright © Цеопом Истина 2013-2024. Сва права задржана.