Судија и МИ

Још један корумпирани судија је ухваћен! Oтишао je на рођендан потомку ослободилаца и ујединитеља српског народа! Грађанину чији је хуманитарни фонд донео нашем народу двадесетак милиона евра помоћи. Човеку који је колективно кажњен заједно са својом породицом када је имао тек две године!

Захваљујући храбрим „звиждачима“ – новом друштву смелих витезова правде које смо увезли из највећих демократија и држава које светом сеју само и искључиво мир, благостање, одрживи развој и заштићену животну средину…

Судија Предраг Васић је очигледно био заинтересован у поступку! Знао је да је Александар Карађорђевић део организованог криминалног клана. Мафијашке хоботнице која је позвала Хитлера да окупира Југославију, започела под туђинском влашћу (али скривено, да се нико не досети – из Лондона) геноцид над муслиманима (Муслиманима-Бошњацима), Хрватима, Албанцима, Мађарима, Немцима, Македонцима (Бугарима)… Учествовао у прогону српског народа у Крагујевцу, на Козари, у Црној Гори… Подстакао власти НДХ (оне, да парафразирам Стјепана Месића, чијим је оснивањем хрватски народ победио) на неумерену „освету“ над Србима, сарађивао са немачким нацистима и италијанским фашистима, те прогонио комунисте и друге демократе… А ипак га је овај судија подло, служећи се законским недореченостима, рехабилитовао и још му одлуку о рехабилитацији однео на ноге, за рођендан…

Одмах судију разрешите као недостојног… Нисте се прославили са судијама „земунског клана”, није вас заболело што су достојни они који су 1996. или 2000. фалсификовали изборе, добри су и они који су прогонили Ђиласа, Михајла Михајлова, студенте, ибеовце, кулаке, који су „судили“ делу оних 70.000 становника Србије убијених и уграђених у темеље периклеовске демократије Јосипа Ф. Броза познатијег као Тито.

Данас сви говоре о поступку судије. Нико не говори о изузетности читавог случаја. Када би рехабилитовали неку неправедно осуђену јеврејску или било коју другу жртву нацистичке владавине… Да ли би у било којој модерној држави било сматрано недостојним, недопустивим или противзаконитим да судија жртви (уколико је преживела) или њеној породици свечано уручи пресуду која у ствари није рехабилитовала њу, већ судство?

У вечерњем термину дана када сам рођен (9. октобра 1974. године) на београдској телевизији емитована је совјетска драма (у најави пише „са елементима хумора“). Радња драме говори о једном руском селу у коме су окупатори поставили старешину кога због тога читава његова породица покушава да убије… У свом том „урнебесном“ заплету важна је чињеница – нагласили су у најави програма, која оправдава што је старешина жив, а његову децу што нису успела да га ликвидирају – он је већ радио за партизане.

Све што се дешава последица је деценија лажи, поремећених вредности и неговане људождерске атмосфере. Зато пропадамо.

Извор: Политика