Јенс у Београду или погача, со и осиромашени уранијум

– Де си Јенсе, кућо стара? Нема те и Бог те заборавио. Никола и ја поцркасмо од узбуђења.

– Ај’ да пробаш погачу. Није лоша, а? И со да пробаш, обавезно. Са јодом је. Ону са осиромашеним уранијумом што сте нам га слали авионима са великих висина, које само вама приличе, чувамо за нас. Сиромашан смо народ, извините, па нам само такав уранијум и одговара. Ово што видиш са стране, то је наша гарда. Не бој се, Јенсе, кад ти кажем. Ништа ти неће. А и да хоће, на би имали са чиме. Све смо претопили у Смедереву. За сваки случај.

– Ал’ сте се уортачили, свака част. Ти Норвежанин, авион белгијски, а НАТО амерички и још мало па и Милов. Ех, да смо и ми паметни као што нисмо где би нам био крај!

– У Шевенингену? – кажеш. Зезаш се, а? Ма нисмо ми још за ту Европу. Једино да се помешамо са мигрантима. Али, видим да и на њих гледате помало попреко. И у праву сте. Не могу они вама да соле памет. Довољна вам је ова со са нашег срдачног дочека.

– Што те овако свечано дочекујемо овде није ништа према ономе што смо ти, пријатељу Јенсе, припремили за сутра испред Палате Србија. То је она палата коју сте промашили. Али сте зато погодили Генералштаб. И Телевизију Београд. И разне мостове, ћуприје, брвна и богазе широм пријатељске вам земље Србије. Чак и воз у покрету, еј, бре! То није ни лако ни једноставно. Кад сте га здимили све је праштало, прскало и горела ватра жива. Меса колико хоћеш. Праштало у Грделици, ми праштамо у Београду и ником ништа. Нерешено.

– Ако си презалогајио, да кренемо, сутра нас чекају озбиљни разговори. Биће занимљивих људи, видећеш. Па онда конференција за штампу. Сви ће те сликати за насловне стране. У боји. Црвено ће да преовлађује. Као крв. НАТО то воли. Можда ће ти дати и неку цркавицу као повишицу за успешно гостовање.

– Молим те, Јенсе, к’о брата те молим и преклињем да на предавању на Факултету политичких наука пазиш шта говориш. Они су тамо већи Натовци и од тебе и од Мила заједно. Себе не рачунам из скромности и због тога, молим те да ово не разносиш по пријатељским странама, што ми је мој народ пречи и од Европе и од НАТО-а. Што се смејеш, Јенсе? Не верујеш ми? Није важно, ја уживам поверење са више од педесет посто. За мене би дали и главу. Као што ја за Европу дајем поглавља.

– Са Ивицом и оним Гашићем буди на одстојању. Могу ти подметнути банану да се оклизнеш као на насапуњаним керамичким веце плочицама. Ту су обојица експерти светског гласа. А можда их, незаслужено, само бије лош глас. Као што сте ви нас тукли пре шеснаест година. Поменуло се, не повратило се. Бар док вас поново не дочекамо уз све почасти да обележимо јубиларних двадесет година вашег милосрђа.

– На крају ћемо ти показати Београд, град, како си сам рекао, твог детињства. Видећеш да се ништа није изменило. Само је неколико зграда оронуло, неке су се и нахериле, а има их, Бога ми, и срушених што ће те, плашимо се драги пријатељу, погодити. Али, нека те то не брине. И оне су, те зградурине, погођене па опет мирна Бачка. Питај Чанка, ако не верујеш.

– Да смо свим срцем и целом душом словенском уз тебе и са тобом, пријатељу наш, ја ти лично гарантујем чашћу и положајем Ако не би било тако, не померио се, да Бог да, са овог места. Премијерског.

Извор: Стање ствари

Коментари

1 Коментара на Јенс у Београду или погача, со и осиромашени уранијум