Путиново годишње обраћање – Русија делује самоуверено!

Председник Руске Федерације Владимир Путин обратио се Федералној скупштини са традиционалном годишњом посланицом у којој анализира ефекте руске политике у години на измаку и најављује  смернице и приорите свог политичког деловања у наредном периоду.

ЦЕОПОМ-Истина преноси већи део овог говора руског лидера који се може сматрати и обраћањем нацији:

„Овогодишње обраћање желим да почнем речима захвалности руским војницима који се боре против међународног тероризма. Данас су овде, у Георгијевској сали, историјској сали руске војничке славе, присутни борбени пилоти, представници Оружаних Снага – учесници у антитерористичкој операцији у Сирији. Гелена Јурјевна Пешкова и Ирина Владимировна Позинич које су изгубиле мужеве у рату против терора, нашле су снаге да се данас придруже нама. Дубок наклон вама и родитељима наших хероја.

Молим вас да одамо пошту палим војницима, који су дали животе вршећи своју дужност, да одамо пошту свим грађанима Русије који су погинули од руку терориста.

(Минут ћутања)

Русија се већ одавно налази у авангарди борбе против терора. То је борба за слободу, истину и праведност. За живот људи и будућност читаве цивилизације. Нама је добро познато шта је то агресија међународног тероризма.

Русија се суочила са њом средином 90-их година, и наша земља и њени грађани су осетили сву жестину терористичких напада. Ми се сећамо талаца у Буђоновску, Беслану и у Москви, сећамо се немилосрдног подметања експлозија у стамбене зграде, железничке катастрофе „Невског експреса“, терористичких напада у престоничком метроу и на аеродрому Домодедово. Те трагедије су однеле хиљаде живота. То је туга која ће заувек остати са нама, са нашом државом, са рођацима и најближима недужних људи који су погинули.

Било је потребно безмало 10 година да се бандитима сломи кичма.

Ми смо практично истиснули терористе из Русије, али још увек водимо непомирљиву борбу са остацима илегалних банди. Ово зло се још увек јавља. Пре две године су изведени терористички напади у Волгограду. Сасвим недавно је подметнута бомба у руски путнички авион изнад Синаја.

Немогуће је победити међународни тероризам снагама само једне државе, нарочито у условима када су границе у свету практично отворене, а свет суочен са новом селидбом народа, када терористи добијају сталну новчану помоћ. Претња тероризма расте. Још увек није решен проблем Авганистана. Ситуација у тој земљи је узнемиравајућа и не наводи на оптимизам, у исто време су до недавно стабилне, добростојеће земље Блиског Истока и Северне Африке – Ирак, Либија и Сирија – претворене у земље хаоса и анархије, из којих потиче претња за читав свет.

Нама је познато због чега се све то догодило. Ми знамо ко је желео да сруши непожељне режиме, да бахато наметне своја правила. И шта су добили? Запржили су чорбу свима, срушили државност тих земаља, нахушкали људе једни против других, а затим, како се код нас каже, опрали руке, отворивши пут радикалима, екстремистима и терористима.

Велика опасност долази од бојовника који су се концентрисали у Сирији. Међу њима има доста људи из Русије, из земаља ЗНД. Они добијају новац, оружје, скупљају снагу. И, ако они ојачају, ако победе тамо, неизбежно ће се у једном тренутку наћи код нас, да сеју страх и мржњу, да подмећу бомбе, да убијају и муче људе. Ми смо дужни да их пресретнемо и уништимо на удаљеним територијама. Зато је била донета одлука о војној операцији, која се базира на званичном обраћању легитимне сиријске владе. И у Сирији се наше Оружане Снаге пре свега боре за Русију, бране безбедност наших грађана.

Војска и морнарица Русије су убедљиво доказале своју бојеву приправност, своје повећане могућности. Савремено руско оружје делује ефикасно, а непроцењива пракса његове примене у ратним условима се анализира и биће искоришћена за даље усавршавање наше бојеве технике и наоружања. Хвала инжењерима, радницима – свима који раде у одбрамбеној индустрији.

У борби против тероризма Русија је показала велику одговорност и своју лидерску позицију. Ове одлучне потезе подржава руска јавност. У овој потпуно дефинисаној позицији наших грађана се садржи дубоко схватање тоталне претње тероризмом, испољавање истинских патриотских осећања и високих моралних квалитета, увереност у то да треба бранити националне интересе, своју историју, своје вредности.

Поуке из прошлости су искрсле пред међународном заједницом. Историјске паралеле су очигледне. У 20. веку многи нису желели да уједине своје снаге у борби против нацизма. То је плаћено десетинама милиона живота, најкрвавијим светским ратом.

Данас смо лицем у лице суочени са деструктивном, варварском идеологијом и немамо права да допустимо да зли дуси, који су се поново појавили, достиггну свој циљ.Треба одбацити све спорове и неслагања ради формирања челичне песнице, потребан је јединствени антитерористички фронт, који ће деловати на бази међународног права и под окриљем Организације Уједињених нација. Свака цивилизована држава мора сада да допринесе разбијању терориста, да потврди своју солидарност – не декларацијама, већ конкретним потезима.

То значи: никаква уточишта за разбојнике. Никакви дупли стандарди. Никакви контакти са било којом терористичком организацијом. Никакви покушаји да се то искористи за своје циљеве. Никаквог криминалног, крвавог бизниса са терористима.
Ми, например, знамо ко у Турској пуни џеп и омогућава терористима зараду продајом нафте украдене у Сирији. Управо за тај новац терористи врбују најамнике, купују оружје, организују нехумане терористичке нападе, усмерене против наших грађана, против грађана Француске, Либана, Малија, других држава. Ми се сећамо и тога да су се у Турској сакривали и добијали материјалну и моралну подршку бојовници који су 90-их и 2000-их година вршљали Северним Кавказом. И сада их тамо виђамо.

Међутим, турски народ је добар, вредан и надарен. У Турској ми имамо много старих и поузданих пријатеља. Нагласићу: они треба да знају да ми не изједначавамо њих и део владајућег врха, који сноси директну одговорност за погибију наших војника у Сирији. Ми нећемо да том врху заборавимо ово саучесништво са терористима. Увек смо сматрали и сматраћемо издају за најнижи чин. Нека то знају они у Турској који су пуцали у леђа нашим пилотима, који покушавају да лицемерно оправдају сами себе и своје потезе и да прикрију недела терориста.

Ја, поштоване моје колеге, уопште не разумем, зашто су они то урадили. Било које питање, било који проблеми, било који неспоразум, који ми чак нисмо видели, могао је да се реши на потпуно други начин. Осим тога, били смо спремни да сарађујемо са Турском у вези најосетљивијих за њу питања и спремни смо били да идемо тако далеко, како то њихови савезници никада нису желели да чине. Вероватно, само Алах зна зашто су то урадили. И, вероватно је Алах одлучио да казни владајућу клику у Турској, лишивши је разума.

Неће од нас дочекати нервозну, хистеричну, опасну по нас саме и по читав свет реакцију. Реакцију, срачунату на неке спољне ефекте или чак за интерно политичко коришћење у датом тренутку. Тога неће бити. У основи наших потеза пре свега ће се наћи одговорност пред нашом земљом, пред народом. Ми нећемо да звецкамо оружјем. Али, ако неко, ко је извршио подмукли ратни злочин, убиство наших људи, мисли да ће проћи са парадајзом или неким рестрикцијама у грађевинској и другим областима, у дубокој је заблуди. Ми ћемо их још више пута подсетити на учињено. Ми знамо шта нам је радити.

Сада су мобилисане наше Оружане снаге, специјалне службе, органи реда како би пружили отпор претњи тероризма. Међутим, сви треба да разумеју своју одговорност: власт, политичке странке, структуре цивилног друштва, медији.

Снага Русије је – у слободном развоју свих њених народа, у разноликости, у хармонији и култура и језика и наших традиција, у узајамном поштовању, у дијалогу и православаца и муслимана, следбеника јудаизма и будизма.Ми морамо чврсто да се супротставимо свим испољавањима екстремизма и ксенофобије, да чувамо међунационално и међуверско узајамно разумевање. То је историјска основа нашег друштва и руске државности.

У 2016. одржаће се избори за Државну Думу. Обраћајући се лидерима свих партија и учесника будућег изборног процеса и свим друштвено-политичким снагама, желим да цитирам истакнутог руског историчара Николаја Михаиловича Карамзина. Ево шта је он написао: „Нема сумње да онога ко сам себе не поштује, неће ни други поштовати. Не кажем да љубав према Отаџбини треба да нас заслепљује и уверава да смо ми од сваког и у свему бољи, али Рус мора да зна своју цену“.

Наравно, ми можемо да дискутујемо о начинима за решавање ових или оних проблема, али морамо да сачувамо наше јединство и да знамо да је за нас главна – Русија. Предизборна конкуренција треба да буде поштена и транспарентна и да се одвија у оквиру закона са поштовањем према бирачима. При том је неопходно да се обезбеди апсолутно друштвено поверење у резултате избора и њихову сигурну легитимност.

Корупција је – препрека за развој Русије. Данас су сви чиновници, судије, правобраниоци и посланици на свим нивоима обавезни да достављају документа о приходима и расходима, поседовању некретнина и актива укључујући и оне у иностранству.

Сада ће бити отворене и информације о уговорима и подизвођачима које државне и општинске власти планирају да закључе са фирмама својих рођака, пријатеља и блиских људи. Ситуације у којима постоје знаци личног интереса и сукоба интереса одмах спадају у област повећане пажње органа за контролу и правобранилаштво. Разуме се и цивилног друштва.

Учесници пројекта Општеруског народног фронта „За поштене куповине“ управо ових дана су ми причали о злоупотребама и отвореним прекршајима које су они открили. Молим Државно тужилаштво и правобранилаштво да без одлагања реагују на такве информације. Закон треба да буде суров према онима који се свесно одлучују за озбиљне криминалне радње, наносе штету људима, интересима друштва и државе. Наравно, и да закон буде хуман према онима који су одустали.

Данас је практично сваки други кривични предмет који је дошао до суда повезан са ситним, безначајним прекршајима, а људи, посебно млади, доспевају у места лишавања слободе, у затвор. Боравак у затвору и само осуђивање по правилу негативно утичу на њихову даљу судбину и често доводе до следећих прекршаја.

Молим Државну Думу да подржи предлоге Врховног Суда Русије о декриминализацији низа одредби Кривичног закона и да прекршаје који не представљају велику друштвену опасност пренесе у категорију административних прекршаја, али уз принципијелно ограђивање: поновно чињење прекршаја треба квалификовати као кривично дело.

Неопходно је повећавати независност и објективност судског процеса. У вези с тим предлажем да се повећа улога институције поротника и број прекршаја које они могу да разматрају. Узимајући у обзир да није увек једноставно формирати колегијум од 12 људи – мени је познат став правобранилачких организација о томе да то треба да буде баш 12 поротника, – али, понављам, није лако формирати такав колегијум, иначе, то прилично и кошта, и искрено речено – може се размислити о смањењу броја поротника, пет-седам чланова и да се при том обавезно сачува потпуна аутономија и самосталност поротника у доношењу одлука.

Поштоване колеге! Током прошле године суочили смо се са озбиљним економским изазовима. Цене нафте су пале, као и других наших традиционално извозних роба и ограничен приступ руских финансијских институција и компанија на светска финансијска тржишта. Знам да сада многима није лако. Комплексности у економији одражавају се на приходе и уопште на животни стандард наших људи. И добро знам да се људи питају: када ћемо савладати тешкоће и шта ћемо за то чинити?

Ситуација је уистину сложена, али – већ сам о томе говорио и желим да поновим – није критична. Већ данас видимо позитивна кретања. Индустријска производња и курс националне валуте у целости су стабилизовани, дошло је до смањења инфлације, у поређењу са 2014. бележимо битно смањење одлива капитала.

Али то не значи да треба да се умиримо и чекамо да се сада све на чудесан начин променити, или да једноставно чекамо када ће се цена нафте повећати. Такав став је начелно неприхватљив. Ми треба да будемо спремни за то да ће и период ниских цена сировина, па можда и спољна ограничења, потрајати и потрајати, дуго. Ништа не мењајући ми ћемо једноставно појести наше резерве, а темпо раста економије осциловаће негде око нуле.

Међутим, не ради се само о томе. Због текућих проблема не смеју су пропуштати основне тенденције глобалног развоја. Нагло се мењају контуре светске економије, формирају се нови трговински блокови, дешавају се радикалне промене у области технологија. Управо сада се одређују позиције земаља у глобалној подели рада деценијама унапред, а ми можемо и дужни смо да заузмемо место међу лидерима.

Русија нема право да буде рањива. Морамо да будемо јаки у економији, у технологији, у професионалним компетенцијама, да у пуној мери користимо данашње повољне могућности којих већ сутра може и да не буде. Наравно, власт је дужна да чује људе, да објашњава суштину проблема који настају и логику својих поступака и да у грађанском друштву и бизнису види равноправне партнере.

Који правци за нас треба да буду кључни?

Први. Конкурентна производња још увек је углавном концентрисана на секторе за сировине и експлоатацију. Тек кад променимо структуру економије моћи ћемо да решавамо крупне задатке у области безбедности и социјалног развоја, да отварамо савремена радна места и да повећавамо квалитет и животни стандард милиона људи.

Значајно је то што ми имамо успешна предузећа у индустрији, у пољопривреди, у малом и средњем бизнису. Наш задатак је – да се број таквих компанија повећава брзо и у свим гранама. Ради постизање тог циља треба адекватно да усмеримо наше програме за замену за увоз и подршку извоза, за технолошко усавршавање производње и обуку стручних кадрова.

Други. Треба узети у обзир да се сада низ привредних грана нашао у зони ризика. У првом реду то је грађевинарство, аутомобилска индустрија, лака индустрија, железничка инжењеринг. За њих Влада треба да предложи специјалне програме подршке. За то су предвиђена финансијска средства.

Трећи. Неопходно је да подржимо људе са ниским приходима, најосетљивије категорије грађана, да коначно пређемо на праведан принцип пружања социјалне помоћи када је добијају они којима је заиста потребна. Посебно треба узети у обзир индивидуалне потребе људи са ограниченим способностима и посебну пажњу посветити питањима њихове професионалне оспособљености и запошљавања инвалида.

Много тога смо урадили у демографији, образовању и здравственој заштити. У тим областима главни оријентири наведени су у Мајским указима 2012. Разуме се, живот уноси своје корекције, битне корекције, али сада у текућим тешкоћама, одговорност за благостање људи се повећава и молим да се према овим наводима заузме озбиљан приступ и настојање да се они реализују.

Неопходно је да постигнемо избалансиран буџет. Наравно, то није циљ сам за себе, него најважнији услов макроекономске стабилности и финансијске независности земље. Подсетићу, према резултатима реализације федералног буџета 2016., његов дефицит не треба да пређе три процента, чак и ако наши приходи буду мањи од очекиваних. Скрећем вашу пажњу на ово, поштоване колеге, депутати Државне Думе и чланови Федералног Собрања и Савета Федерације. То је значајно питање. Управо сам рекао да су финансијска стабилност и независност земље апсолутно међусобно повезани. Молим вас да полазите од ових кључних, основних фактора.

Неопходно је ојачати контролу над кретањем државних средстава, укључујући федералних и регионалних субвенција индустријским предузећима и пољопривреди. Морамо додатно ојачати поверење између власти и бизниса, побољшати пословну климу у земљи.

Влада, заједно са Агенцијом за стратешке иницијативе и водећим пословним удружењима треба да настави систематски рад на побољшању услова за пословање, константно пратећи њихово спровођење. Сматрам слободу предузетништва најважнијим економским и јавним питањем. Управо тиме – слободом предузетништва, ширењем предузетничке слободе – морамо одговорити на сва ограничења која покушавају да нам наметну.

Анкете показују да компаније још увек не виде квалитативни напредак у активностима контролних и надзорних органа. Сви налози о овој теми су одавно, и не једном, дати. И кад год говоримо о овој теми, увек смањујемо и смањујемо њихова овлашћења. Негде их смањујемо, а она се негде поново појављују. Цела армија инспектора наставља да омета рад савесном бизнису. Што не значи да контрола није потребна. Наравно, контрола мора постојати. Али, молим владину комисију за административне реформе да заједно са пословним удружењима поднесе 1. јула 2016. године конкретне предлоге за отклањање сувишних и дуплираних функција контролно-надзорних органа.

Такође бих хтео да предочим цифре које је припремило једно од наших пословних удружења.

Током 2014. године истражни органи су поднели скоро 200 хиљада кривичних пријава по такозваним економским основама. До суда је дошло 46 хиљада од 200 хиљада, још 15 хиљада случајева је пропало на суду. Испоставља се, ако се израчуна, да се пресудом окончало само 15 одсто случајева. При чему огромна већина, око 80 одсто, 83 одсто послодаваца, против којих су покренути кривични предмети, су у потпуности или делимично обуставили пословање. То јест, њих су притиснули, опљачкали и на крају пустили. И то сигурно није оно што нам је потребно за развој пословне климе. То је, уствари, директно уништавање пословне климе. Ја молим истражне органе и тужилаштво да обрате посебну пажњу на ово.

Прошле године је проглашена амнестија капитала који се враћа у Русију. Међутим, бизнис није пожурио да искористи ову могућност, што значи да је предложена процедура компликована, да нема довољно гаранција. Пратим и дискусије који се тренутно воде у друштву о овој теми. Говори се да су одлуке које смо донели, донекле боље него слична решења из претходних година, али оне очигледно нису довољно добре. Молим Владу да одржи консултације, додатне консултације са пословном заједницом, са Врховним Судом, са законским органима, и да у кратком року донесе одговарајуће корекције, а саму амнестију предлажем да продуже за још шест месеци.

Држава ће пружити сву неопходну помоћ сваком оном ко је спреман да иде напред и буде лидер. Такав систем ми градимо у дијалогу са бизнисом на основу његових захтева и проблемима са којима се суочава наша земља. Финансијску подршку пројектима супституције увоза увелико пружа Фонд за развој индустрије. Његови програми су тражени код предузетника. Предлажем да се следеће године изврши докапитализација Фонда за 20 милијарди рубаља.

Ми такође гарантујемо стабилне пореске и остале базичне услове за инвеститоре, који су спремни да инвестирају у пројекте супституције увоза. То је омогућено таквим механизмом, какав је специјалан инвестициони уговор. Предлажем да се у оквиру таквих уговора омогући право регионима да порез на доходак спусте на нулу. Неки се руководиоци директно залажу за ово, како би инвеститори били у стању да покрију своје капиталне трошкове изградње нових производних погона.

Ми смо спремни да гарантујемо и тражњу за овим програмима и за овим пројектима. Предлажем да се Влади да право да купује по неконкурентној основи до 30 одсто производа, произведених у оквиру специјалних инвестиција и специјалних уговора. Али све остало би требало да иде на слободно, па чак и на инострано, тржиште, како компаније не би изгубиле мотивацију, и како би наставиле да подижу квалитет и тежиле смањењу трошкова.

Знате, када су слични програми реализовани у другим земљама, предузетници су, како би добили подршку државе, морали да испуне много теже услове: одређена количина производа је морала бити реализована на иностраном тржишту. Због чега? Због тога, да би произвођач настојао да произведе квалитетан производ.

Зато ћемо подржавати управо конкурентну домаћу производњу. Нико не треба да има илузије да под маском супституције увоза, може понудити држави и грађанима сурогате или устајале залихе, и то по превисокој цени. Русији су потребне компаније које ће не само бити у стању да обезбеде земљу модерним висококвалитетним производима, већ које ће освојити и светска тржишта. Да би се помогло онима који су спремни за такав посао, формиран је Руски извозни центар.

Осим тога, предлажем да се повећа обим несировинског извоза, што је један од кључних показатеља ефиканости надлежних агенција, па и Владе у целини. Такође сматрам исправним реализовање иницијативе пословне заједнице и формирање агенције за технолошки развој, која ће пружати помоћ предузећима у набавци домаћих и страних патената и лиценци инжењерских услуга. Излазак на страна тржишта, експанзија руске производње би требало да постане природна стратегија развоја националног пословања и целе руске привреде. И наравно, треба разбијати стереотипе, веровати у сопствене могућности. Ако идете напред, онда ће резултати обавезно доћи.

Пример за ово је – наша пољопривреда. Пре десет година, практично половину хране смо увозили из иностранства, критично смо зависили од увоза, а сада је Русија – једна од извозница. Прошле године, руски извоз пољопривредних производа износио је скоро 20 милијарди долара. То је за четвртину више од прихода од продаје оружја, или око трећине прихода од извоза гаса. А такав пробој наша пољопривреда је направила у кратком, али плодотворном периоду. Велико хвала сељацима.

Сматрам да је неопходно на националном нивоу поставити задатак и до 2020. године у потпуности обезбедити унутрашње тржиште домаћом храном. Ми не само да смо у стању да се прехранимо, узимајући у обзир земљиште, воду, и што је посебно важно, ресурсе. Русија би могла да постане највећи светски снабдевач здраве, еколошки чисте, висококвалитетне хране која је већ одавно нестала у неким западним земљама, тим пре јер је потражња на светском тржишту за оваквим производима у сталном порасту.

За решавање тако крупних задатака, неопходно је концентрисати ресурсе на подршку пре свега оних фарми које показују високу ефикасност. Управо на овим принципима треба да се заснива програм развоја агробизниса, с тим да у виду имам и велика и средња и мала предузећа – сви морају бити ефикасни. Неопходно је почети са обрадом милиона хектара обрадиве земље, која је сада у стању мировања, а налази се у рукама великих земљопоседника, који се не претржу да се баве пољопривредом. Слушајте, колико већ година о томе говоримо? Али ствари остају исте. Предлажем да се несавесним власницима одузме пољопривредно земљиште које се користи у друге сврхе и да се прода на аукцији онима који желе и могу да обрађују земљу.

Нама је непходна и споствена технологија производње, складиштења, прераде пољопривредних производа, споствени садни фонд. То је изузетно важан задатак. И даље смо веома рањиви у тим областима. Молим да се у решавање овог задатка укључе водећи истраживачки институти, Руска академије наука, као и бизнис који је већ показао напредак.

У претходној посланици је било најављено покретање националне технолошке иницијативе, њен хоризонт је 15-20 година, међутим она свој практичан рад демонстрира већ данас. Она је показала, да имамо доста јаких тимова, који су способни да предложе и реализују иновативне идеје. У областима као што су неуротехнологија, беспилотна технологија у авијацији, па све до транспорта, система складиштења и дистрибуције енергије, Русија има све шансе да међу првима освоји глобално тржиште, и то у блиској будућности, већ у наредним годинама.

Ми смо заинтересовани за широку пословну сарадњу са иностраним партнерима, добродошли су инвеститори који су усмерени ка дугогодишњем раду на руском тржишту, без обзира на текуће, не увек једноставне околности. Високо ценим њихов благонаклон однос према нашој земљи, према користима које они овде виде за развој свог бизниса. Како би отворила додатне могућности за проширење економских веза са Русијом, наша земља учествује у интеграционим процесима.

Већ смо постигли квалитативно нов ниво сарадње у оквиру Евроазијског економског савеза, створен је заједнички простор са слободним кретањем капитала, роба, радне снаге. Постигнут је начелни договор о повезивању евроазијских интеграција с кинеском иницијативом „Економског појаса Пута свиле“. Створена је зона слободне трговине с Вијетнамом. Следеће године у Сочију одржаћемо самит Русија-АСЕАН (Асоцијација нација Југоисточне нације) и, уверен сам, моћи ћемо да израдимо заједничку узајамно корисно агенду сарадње. Предлажем да ми и колеге из Евроазијског економског савеза започнемо консултације с чланицама ШОС и АСЕАН, као и с државама које ће се придружити ШОС, о формирању могућег економског партнерства.

Заједно наше државе чине готово трећину светске привреде по паритету куповне моћи. Такво партнерство у почетној фази могло би да се усредсреди на питања заштите инвестиција, оптимизације процедура кретања роба преко граница, заједничке израде техничких стандарда за производе следеће технолошке генерације, на узајамно отварање приступа тржиштима услуга и капитала. Наравно да то партнерство треба да се гради на начелима равноправности и уважавања узајамних интереса.

За Русију ће такво партнерство створити потпуно нове могућности за повећање испорука намирница, енергената, инжењерских, образовних, медицинских и туристичких услуга у Азијско-Пацифички регион, омогућиће нам да играмо водећу улогу у формирању нових технолошких тржишта, као и да преусмеримо ка Русији велике глобалне трговинске токове.

Наставићемо да модернизујемо транспортну инфраструктуру. Развијаћемо снажне логистичке центре, као што су Азовско-Црноморски и Мурмански транспортни чвор, модерне луке у Балтичком мору, на Далеком Истоку, јачаћемо систем регионалног авио-превоза, између осталог, на северним и арктичким територијама. На једном од предстојећих заседања Државног савета детаљно ћемо размотрити стање унутрашњих пловних, речних путева.

Карика која везује Европу и Азијско-Пацифички регион треба да буде Северни морски пут. Да би се повећала његова конкурентност, намеравамо да проширимо важење повлашћеног режима слободне луке Владивосток на кључне луке Далеког Истока, што нас моле предузетници који послују у том делу Русије, који за нас има стратешки значај.

Социјално-економски развој тог региона је најважнији национални приоритет.

Ево, већ три године у Русији се бележи природни прираштај становништва. Да, он за сада није велики, али постоји. Шта желим да нагласим? По свим прогнозама, већ је требало да паднемо у нову демографску провалију због минуса из 90-их, о чему су нам говорили и што су нам предвиђали стручњаци-демографи, између осталог, на нивоу УН. Али, то се не догађа. И пре свега због тога што су половина новорођенчади данас – друга, трећа и следећа деца. Породице желе да подижу децу, верују у њихову будућност, верују у своју земљу, рачунају на помоћ државе.

Следеће године завршава се програм материнског капитала. Он је већ обухватио више од 6,5 милиона руских породица, између осталог, на Криму, и у Севастопољу. Али, ми знамо да сви ти наши напори за сада нису довољни да се залечи демографска рана из прошлости коју је задобила Русија.

Наравно, ми знамо колико је то тешко за буџет, то су озбиљна, велика средства. Раније смо говорили да ћемо морати да израчунамо да ли ћемо моћи, како кажу финансијски стручњаци, то да изнесемо, да ли ћемо моћи да све то поуздано гарантујемо и платимо. Можемо, упркос свим проблемима. Сматрам да је неопходно да се програм мајчинског капитала продужи за најмање две године.

Пред нама је не једном био суштински, судбоносни избор пута даљег развоја. Последњи пут је то било 2014. године, када се догодило поновно уједињење Крима и Севастопоља с Русијом. Русија је гласно рекла да је снажна независна држава са хиљадугодишњом историјом и великом традицијом, нација коју учвршћују заједничке вредности и заједнички циљеви. Исто тако самоуверено ми делујемо и сада, када Русија води отворену, желим то да нагласим, управо отворену, директну борбу против међународног тероризма. Ми доносимо одлуке и спроводимо их у дело, знајући да са задацима који су пред нама можемо да се изборимо само ми сами, али само заједно.

Навешћу још један цитат, потпуно неочекиван за мене, речи човека који је био далеко од политике. То су речи Дмитрија Ивановича Мендељејева, изговорене пре 100 година. Ево их: „Подељене ће нас одмах уништити. Наша снага је у јединству, у војној снази, у сређеним и срећним породичним односима који повећавају прираштај народа и у природном расту нашег унутрашњег богатства и мирољубивости“. Сјајне речи, упућене баш нама данас.

Русија је истовремено део глобалног света, који се нагло мења. Ми добро разумемо сложеност и размере постојећих проблема – како спољних, тако и унутрашњихх. На путу сваког развоја увек постоје тешкоће и препреке. Одговорићемо на све изазове, деловаћемо креативно и ефикасно, радићемо напорно због заједничког добра и због Русије.

Ићи ћемо напред заједно и заједно ћемо сигурно постићи успех.

---

Извор: Факти