Стоилковић интервју – Македонији прети „украјински сценарио“

Политичка криза у Македонији, отишла је толико далеко, да је можемо поредити са „украјинским сценаријом“, или као увођење међународног протектората у Македонији, изјавио је у интервјуу за РИА Новости лидер Демократске партије Срба у Македонији и посланик у македонском собрању Иван Стоилковић.

Последњих неколико година ми у Македонији скоро сваки дан имамо неки мини-протест против владе за шта се бира свака прилика. Ми живимо у ситуацији сталног пуча. Опасност је у томе, што ситуација у земљи постаје све оштрија. Јер када имате много мањих протеста, они могу да се споје и да се претворе у један велики. И ако се то не заустави, биће само два излаза — или „украјински сценарио“ (подразумева насилно освајање власти), а други — увођење међународног протектората у Македонији (сличне идеје већ су видљиве у јавном простору Македоније међу албанским политичарима)“, — рекао је Стоилковић.

„Ја разумем да је сада у то тешко поверовати, сунце сија и ресторани у Скопљу су пуни људи, али тачно у 18:00 (почетак опозиционих акција у Скопљу) вампири излазе на улицу. Знате, ја сам, такође, био у Кијеву уочи Мајдана, и ништа, наизглед, није наговештавало догађаје који су после уследили“, — рекао је лидер најјаче српске странке у Македонији.

По његовој процени, „процес обојене револуције у Македонији, претворио се у неку врсту хибридног рата против наше земље, и ми сада видимо њену радикализацију“.

Према речима Стоилковића, оваква политика представља опасност по интересе српске заједнице у Македонији, а за дешавања у Скопљу и протестима криви су западни политички кругови, „који желе да заврше процес на Балкану“.

„Ако Македонија буде подељена као јединствена земља, то ће решити део проблема на Балкану. Проблем Албанаца ће бити решен. Постоји још један разлог такође који није овде  (у Македонији) — они желе да задовоље захтев Грчке да се промени име Македоније“ — рекао је Стоилковић.

Грчка из више разлога не признаје садашњи назив Македоније. Прво, 1913. године, део Македоније ушло је у састав Грчке, а сада она страхује од територијалних потраживања од стране Македоније. Друго, после Другог светског рата, Грчка је из земље протерала око 200 хиљада Македонаца и сада се плаши тужбе за накнаду штете. Коначно, сећање на царство, које је створио Александар Велики, је важна компонента грчког идентитета. Признајући Македонију, Грци онда неће имати право на тај део своје историје. У међувремену, упркос својој очигледној неозбиљности, овај проблем омета интеграцију Македоније у структуре ЕУ и НАТО.

Према македонској политици, последња шанса за спас Македоније остаје одржавање ванредних парламентарних избора заказаних за 5. јун  — сада опозиција захтева да се они не одрже.

„Ако је човек болестан, он иде код лекара. Ако у демократији постоји неки проблем, решава се на изборима…  Ако одложимо изборе, Македонија дефинитивно постаје протекторат као на пример тзв. Косово. Ако је на тзв. Косову међународни протекторат био заснован на резолуцији 1244, онда ће се овде заснивати на неким тајним споразумима. Јер, на Балкану је све могуће“ — упозорава Стоилковић.

„То што наше политичаре позивају на међупартијске преговоре у Беч, већ личи на међународни протекторат… Нема никаквог правног основа за то да избори буду одложени, осим у вандредним случајевима. Дакле, ако стране амбасаде приморавају председника да одложи изборе, то се већ може сматрати међународним протекторатом“ — рекао је лидер Демократске партије Срба у Македонији. Стоилковић је такође нагласио да његова странка не подржава у овом сукобу ни власт, ни опозицију, а налази се између двије ватре. Он је такође потврдио спремност Демократске партије Срба у Македонији да учествује на парламентарним изборима 5. јуна.

У Бечу 22. априла требали су да почну преговори између четири водеће македонске странке. Партије из владајуће коалиције су биле спремне да дођу на преговоре, али је у последњем тренутку састанак осујећен због изненадних условљавања опозиционог СДСМ — странке која је још пре преговора захтевала да председник државе повуче одлуку о амнестији за 56 политичара и откаже већ превремене парламентарне изборе  већ заказане за 5. јун. Умјесто тога, у Скопљу се одржавају редовне демонстрације како за, тако и против садашње власти, који само чудом нису прерасле у сукобе.

Извор: РИА Новости, Принцип