Током последњег дана стратешко-економског дијалога Кине и САД амерички секретар Џон Кери поново је критиковао званични Пекинг због усвајања новог закона о страним невладиним организацијама. На затварању ове тродневне манифестације Кери је саопштио новинарима да је „пренео државном секретару Јанг Ђећију забринутост у вези с недавно усвојеним законима о управљању активностима страних НВО”.
Нови кинески закон којим се заоштрава контрола деловања страних невладиних организација усвојен је крајем априла, а одмах након тога уследила је жестока критика Беле куће, која је у званичном саопштењу изразила „дубоку забринутост јер кинески нови закон додатно сужава простор за цивилно друштво у Кини и ограничава контакт између појединаца и организација у САД и оних које делују у овој земљи”.
„Политика” је прошлог месеца већ известила јавност о новом кинеском закону који прописује регистровање страних НВО у Министарству за државну безбедност. Уколико желе да наставе да раде, организације које се финансирају из страних донација мораће да се повежу са кинеским донаторима. Држава ће им убудуће издавати одобрења за рад, а полиција ће надзирати све аспекте њиховог пословања, поготово финансије. Нови кинески закон пружа могућност полицајцима да испитују запослене у овим организацијама у било којем тренутку.
Усвојивши овај пропис, Кина се придружила Русији, која је пре четири године прописала регистрацију организација које се финансирају из иностранства, а баве се политичким активностима. Због нових правила која владају у цивилном друштву у ове две земље оштро су протестовали представници великих фондација, али и званични Вашингтон. Случајно или намерно, сви они сметнули су с ума да су Кина и Русија заправо копирале амерички ФАРА закон, који је на снази готово 80 година. ФАРА (Foreign Agents Registration Acts) настао је 1939. године, када су откривени први немачки агенти на америчком тлу. Он прописује да сви „агенти страних сила” морају да саопште све податке о својима активностима и финансијама како би амерички народ и власт могли да процене њихово деловање.
Од тада па све до данас Контраобавештајна секција у Одељењу за националну безбедност америчког министарства правде контролише сваку лобистичку фирму, организацију и бивше амбасадоре САД које странци ангажују како би заступали њихове интересе. Све донације овим организацијама доступне су у јавној бази података, а овај списак „страних агената” редовно се ажурира.
На овом примеру још једном су показани двоструки стандарди које Вашингтон примењује према остатку света. Иако Американци веома радо саветују друге државе да се угледају на њихове прописе, копирање овог закона изазива бурне реакције. Укратко, оно што важи за САД, не мора да важи за остатак света. Небитно је да ли су у питању велике, конкурентне земље или оне мање које Бела кућа држи у шаци.
Кери тражи дипломатско решење спора у Кинеском мору
ПЕКИНГ- Амерички државни секретар Џон Кери изјавио је да САД апелују на Кину и њене азијско-пацифичке суседе да пронађу дипломатско решење територијалних спорова у Јужном кинеском мору.
„Трагамо за мирним решењем спора у Јужном кинеском мору. Не истичемо никакве захтеве у том случају, нити смо заузели став поводом било каквих аспирација оних који износе такве захтеве. Једини став који смо заузели је да не треба ово да решимо унилатералном акцијом већ у складу са владавином права, путем дипломатије и преговора”, рекао је Кери.
Он је, на отварању осмог годишњег америчког кинеског стратешког и економског дијалога у Пекингу, апеловао на све земље да „пронађу дипломатско решење, које се заснива на међународним стандардима и владавини права”.
Керијеви коментари су се односили на забринутост која расте у региону због кинеске градње војних инсталација на ненасељеним острвима и гребенима у Јужном кинеском мору, од којих на многа полажу право и Тајван, Вијетнам, Филипини, Брунеј и Индонезија.
Кроз Јужно кинеско море се годишње превезе роба у вредности од 5 хиљада милијарди долара, а како се верује, то подручје садржи и знатне подморске резерве нафте и гаса, пренео је Глас Америке.
Гневан због америчких осматрачких летова у ваздушном простору изнад тог региона, Пекинг разматра успостављање идентификационе зоне ваздушне одбране над деловима Јужног кинеског мора, што би значило да сви авиони који прелећу то подручје треба претходно да се региструју код кинеских власти.
Кери је такође истакао „нове кључне моменте у сарадњи” између Пекинга и Вашингтона о неким питањима, попут климатских промена, глобалних ванредних здравствених ситуација и ограничења ширења нуклеарног наоружања, укључујући недавно јачање санкција против Северне Кореје због њеног програма развоја нуклеарног оружја.
Кинески председник Сји Ђинпинг је у излагању на отварању дијалога рекао да је од кључне важности за две земље да реше разлике у ставовима „на прагматичан и конструктиван начин”
