Виши суд у Београду прихватио је Споразум о признању кривичног дела закључен између Чеде Чоловића (57), оптуженог за шпијунажу, и Вишег јавног тужилаштва у Београду, па је окривљени осуђен на казну затвора од три године. Ово је вероватно једна од најбрже донесених пресуда у судској пракси, с обзиром на то да је од хапшења Чоловића до судске одлуке прошло само пет дана.
Пресудом Вишег суда, Чоловић је оглашен кривим због извршења кривичног дела шпијунажа, за које је законом запрећена казна од три до 15 година затвора. Истом одлуком, окривљеном је продужен притвор у којем се налази од недеље, а који може да траје до његовог упућивања у затвор, а најдуже док не истекне време трајања казне изречене у пресуди.
Иако су медији писали да је Чоловић у недељу током саслушања предложио надлежном тужилаштву закључење Споразума о признању кривичног дела у замену за трогодишњу казну затвора, Виши суд је у данашњем саопштењу навео да је тог дана дошло до његовог закључења.
Према незваничним информацијама, Безбедносно-информативна агенција (БИА), која је у сарадњи са Вишим тужилаштвом радила на откривању хрватског шпијуна, дошла је до података са којим људима из хрватских безбедносних структура је радио Чоловић. Према истим информацијама, Чоловић је информације прибављао од десетак држављана Србије, који су учествовали у ратовима на простору бивше Југославије и ризиковали подизање оптужнице.
Чоловић, који је, према незваничним информацијама, пензионисани мајор Војске Републике Српске Крајине (ВРСК), признао је током саслушања код тужиоца дела која су му наредбом о спровођењу истраге стављена на терет. Према незваничним информацијама из српских безбедносних структура, Чоловић би у наредном периоду могао да буде испитан и о детаљима свог „рада”.
Шпијун и признање
Чедо Чоловић (57), који је протеклог петка ухапшен у Београду због сумње да је у Србији шпијунирао у корист Хрватске, признао је дело за које се терети и са Вишим јавним тужилаштвом у Београду закључио споразум у замену за казну затвора од три године. Споразум је достављен Вишем суду, а о томе хоће ли он бити усвојен, одлучиваће судија за претходни поступак.
Више јавно тужилаштво у Београду саопштило је у недељу, после Чоловићевог саслушања, да је за дело које се овом осумњиченом ставља на терет запрећена казна затвора већа од десет година.
Чоловић, који је, према незваничним информацијама, пензионисани мајор Војске Републике Српске Крајине (ВРСК), признао је током саслушања код тужиоца дела која су му наредбом о спровођењу истраге стављена на терет. Он је, према истим информацијама, рекао да је био уцењен подизањем оптужнице за ратне злочине. Рекао је и да је на понуђени „посао” пристао из страха за своју, али и безбедност своје породице. Говорио је и о годинама које је провео у Хрватској и рањавању током ратова на простору бивше Југославије.
Суочен са доказима којима је располагао Више јавно тужилаштво, Чоловић је током саслушања изразио жељу да са тужилаштвом склопи „нагодбу” о признању кривице, а једини услов му је био да га осуде на најблажу казну затвора, коју прописује закон. Иначе, за дело шпијунаже запрећена је казна затвора од три до 15 године.
Чоловић се од данас налази у притвору који му је одређен одлуком судије за претходни поступак Вишег суда због сумње да би боравком на слободи могао да утиче на сведоке, да понови дело, али и због узнемирења јавности и висине запрећене казне.
Према незваничним информацијама из српских безбедносних структура, Чоловић би у наредном периоду могао да буде испитан и о детаљима свог „рада”. Припаднике служби безбедности, наиме, интересује да ли је Чоловић у нашој земљи имао помагаче уз чију је помоћ долазио до информација које су од њега тражили Хрвати. Такође, домаћи обавештајци верују да Чоловић може да им помогне у откривању мреже људи који војне и информације у вези са безбедношћу Србије одају западним суседима.
Осумњичени је, према неким информацијама, током „шпијунског стажа” уцењивао поједине активне и пензионисане официре Војске Србије подизањем оптужнице и тако од њих сакупљао информације о бројном стању војске, стањима у касарнама… Према незваничним информацијама, хрватским обавештајним структурама достављао је информације на основу којих је против држављана Србије у Хрватској подигнуто неколико оптужница за ратне злочине.
Чоловић је ухапшен у сарадњи Вишег јавног тужилаштва и Безбедносно-информативне агенције. Како је тада саопштено из тужилаштва, Чоловић има и српско и хрватско држављанство. До 1990. године живео је и радио у Хрватској, након чега се преселио у Србију.
Два дугогодишња поступка за шпијунажу
Када је у питању кривично дело шпијунажа пресуда Чеди Чоловићу вероватно ће остати упамћена као једна од најбржих. Подсетимо, пред Вишим судом у Београду у току су два поступка против окривљених за кривично дело шпијунаже и оба трају годинама. Реч је о случајевима пензионисаног официра и некадашњег начелника Генералштаба Момчила Перишића и петочлане групе, која је у медијима називана као „група паук”.
Генерал-пуковник Момчило Перишић ухапшен је 14. марта 2002. године у мотелу „Шарић” на Ибарској магистрали у друштву службеника америчке амбасаде Џона Дејвида Нејбора. Тадашње Војно правосуђе оптужило га је за кривично дело шпијунаже у корист САД, а поред њега оптужница је подигнута и против потпуковника Миодрага Секулића и Владана Влајковића.
Поступак против тројице окривљених, по овој оптужници, водио је Војни суд у Београду до његовог укидања 1. јануара 2005. године, после чега је предмет прешао у надлежност Војног одељења Окружног суда у Београду.
Кривично ванрасправно веће Војног одељења Окружног суда у Београду донело је, међутим 9. новембра 2005. године, одлуку да прекине кривични поступак против некадашњег начелника Генералштаба до окончања поступка који се против њега води пред Међународним трибуналом у Хагу. Истом одлуком обустављен је поступак и против осталих оптужених.
Пред Вишим судом је почетком фебруара ове године одржано припремно рочиште чиме је овај поступак почео из почетка.
Поступак против петочлане групе траје чак деценију и по.
