Македонски избори као продужетак агоније

Македонија је скоро 30 година возила на јефтине снове које им је продавала Америка Дошло је време за наплату! Обично продавци магле не воде рачуна о томе да њихови купци купују ништавило, маглу коју и поветарац отера, половне и недосањане снове. Због тога је болно сазнање да ће цена која ће покрити трошкове сањања у празно бити прескупа. Сан у празно као метафора северномакедонске политике све јасније постаје сазнање да је свет саздан на лажима неминовно осуђен на пропаст. Јер нема тих половних снова ни измишљотина на чијим темељима може опстати било чији пројекат, било каква грађевина, и као по правилу резултат тих половних снова јесте некаква надреална наказа, која на крају прождире све, па и њене творце, продавце магле.

Стари међународни поредак смењује се новим, редефинишу су не само идеологије или друштвени поредак већ и сам концепт државе. Северномакедонска политика је најбољи доказ промене концепта државе. Уставно-правни поредак скоро и да не постоји, рудиментарни облици државне власти, којима управља амбасадократија, више делују као наказе. Разбијена је у парампарчад унутрашња кохезија друштва коју чине нација, језик и територија. Нажалост, у овом тренутку не постоји унутрашња снага која би се носила са изазовима, тако да све то делује прилично онеспокојавајуће.

Све оно што се до јуче у Македонији сматрало немогућим и нечијим болесним маштаријама постало је стварност. Таква је ситуација и са председничким изборима.

ИСТОРИЈСKИ МИНИМУМ

Слаба излазност је подстакла утисак да су грађани дигли руке од државе и препустили се судбини, али и на директан начин потврдила делегитимисање октроисане државне власти. Целокупна власт (СДСМ Зорана Заева и њихове коалиције и ДУИ Али Ахметија) преко кандидата Пендаровског освојила је 42,85 одсто, док је на страни опозиционих кандидата Сиљановске и Реке било 57,15 процената. На тај начин је делимична македонска опозиција (коалиција За бољу Македонију коју води ВМРО ДПМНЕ) и албански део опозиције (Беса и Алијанса Албанаца) апсолутно делегитимисала власт! С обзиром на чињеницу да се ради о првом кругу председничких избора, може се сасвим оправдано закључити да на овим изборима није победила опозиција, али да је власт неоспорно изгубила и легитимитет и ауторитет, те да јој остаје само гола сила у одржавању власти под покровитељством тзв. међународне заједнице.

Унутрашњи ефекат председничких избора има вишеструко значење, јер када се од укупног броја гласача одузму гласови албанског електората, излази на површину историјски минимум резултата партије Зорана Заева. Тако да свака надокнада историјског минимума има одговарајућу политичку цену, према већ устаљеној пракси та цена иде углавном на рачун државе. У политици, где ни кафа није бесплатна, све се плаћа на одговарајући начин, углавном великим и озбиљним политичким уступцима.

Пракса говори да се у последње две године већ дешавало да се политичким уступцима решавају проблематична политичка питања. Први пут је било за време преговора око формирања владе Зорана Заева, када је упркос изборној вољи грађана она и формирана, али је цена била прихватање реализације тзв. Тиранске платформе, за коју и данас можете чути да не постоји, иако је она у највећем делу већ реализована. Други пут се то догодило за време неуспешног референдума за промену уставног имена, када је албански електорат спасавао и референдум и политичку каријеру Зорана Заева, и када смо сви били сведоци постизања светског рекорда у брзини гласања, нешто мање од пет секунди по бирачу.

ПРОМЕНЉИВА ЋУД „РЕАЛНОСТИ“

И сада, данас, сутра и наредних дана бићемо сведоци, и по трећи пут испоставе и плаћања још једне фактуре на рачун државе и њених грађана у виду функционалне федерализације. Докле ово иде најбоље потврђује изјава председничког кандидата Гордане Сиљановске касно у изборној ноћи када је, говорећи о свеукупном стању у држави, Републику Северну Македонију описала као пропалу државу.

Што се тиче Албанаца, на овим изборима, посебно у другом кругу, осим што ће гласати сходно инструкцијама дела међународне заједнице, нешто што је у више наврата до сада потврђено, они ће сада морати и сами себи одговорити на питање с ким ће и како живети у наредном периоду, с обзиром на чињеницу да у македонском блоку побеђује коалиција коју предводи ВМРО-ДПМНЕ. Или ће спровођењем политике спаљених мостова, која свакако није улог у некакво заједништво (него управо супротно) отворити још једну рунду уставних промена, односно извести прилагођавање система постојећих паралелних друштава.

У том смислу свакако се намеће питање о коме треба веома озбиљно размишљати, а то је прављење будуће владе Северне Македоније, јер скоро да је немогуће одржавати било какву стабилност а у исто време у континуитету избегавати вољу македонских бирача на конто мањинског дела македонских грађана — Албанца.

Дугорочно, десуверенизација Македоније преко константног убризгавања осећаја самокривице или мржње, којим се уништава осећање достојанства и части, деполитизовање идиотским садржајима и непрекидна производња непримерних скандала у политичком животу изазивају осећај ниже вредности, осећај који је пре свега повезан са националним идентитетом и који не може створити било какву перспективу.

Само једна мала чињеница изазива умерени оптимизам: у животу реалност не постоји као константа, а најмање реалност може да постоји као политичка константа. Јер живот је борба!

Аутор је председник Демократске партије Срба у Македонији.

Извор: Нови Стандард