Званични разговори делегације Републике Србије са мисијом Међународног монетарног фонда (ММФ) вођени су у видео формату од 5. до 16. октобра 2020. године. Делегацију Србије предводила је гувернерка Народне банке Србије Јоргованка Табаковић, а мисију ММФ-а Јан Кејс Мартејн, саопштила је НБС.

Разговори су се водили у оквиру петог, последњег полугодишњег разматрања економског програма подржаног „Инструментом за координацију политике“ (PCI – Policy Coordination Instrument). Овај вид сарадње са Србијом, популарно назван „чуваркућа“, ММФ одобрио је у јулу 2018. на период од 30 месеци, саветодавног је карактера и не предвиђа коришћење финансијских средстава, а истиче у јануару 2021. године. Током разговора, сагледана су актуелна фискална, монетарна и укупна макроекономска кретања, примена и ефикасност мера економске политике предузетих због пандемије вируса COVID-19, као и економски изгледи и пројекције за наредни период.

Оцене званичника

На пленарном састанку, представници ММФ-а, који прате глобална дешавања и имају прилику да детаљније него многе друге међународне институције сагледавају кретања, поновили су да је Србија ову кризу дочекала у много бољем стању него неке претходне периоде, што је био важан предуслов за адекватну реакцију Србије од самог почетка кризе. Оцењено је да је у Србији донет снажан, правовремен и свеобухватан пакет мера у борби против пандемије, као и да Србија има добре изгледе привредног раста.

Сумирајући нове макроекономске пројекције, које укључују и најновија кретања, гувернерка НБС истакла је да се од почетка пандемије на међународном нивоу води дебата око тога да ли ће опоравак светске економије имати облик латиничног слова „V“, а да у случају Србије нема дилеме да ће опоравак бити брз и да ће имати најбољи могући профил у условима који су задесили свет. И ММФ је оценио да су мере носилаца политика у Србији добро осмишљене и да су на прави начин биле усмерене на подршку свим секторима, чиме је подржана домаћа тражња и спречен пад пословног и потрошачког поверења.

„У Србији су ефекти првог таласа пандемије, закључно са априлом, били у оквирима наших претпоставки на основу којих смо радили макроекономске пројекције. Од маја је опоравак у свим месецима био бржи од наших очекивања. Промет у трговини на мало још у јуну вратио се на преткризни ниво, док се индустријска производња на тај ниво вратила у августу, када га је и премашила. С обзиром на то да смо премашили преткризни ниво индустријске производње и да су резултати у пољопривреди још бољи него што смо мислили, сасвим је реално што сада очекујемо стопу пада БДП-а у овој години од минус један одсто. Већ следеће године очекујемо потпуни економски опоравак и раст БДП-а од око шест одсто“, рекла је гувернерка.

У погледу мера монетарне политике, гувернерка је истакла је да је НБС наставила са вишегодишњим приступом, који се све више заговара и на глобалном нивоу – а то су интервенције на девизном тржишту са циљем очувања релативне стабилности курса.
Поред тога, подсетила је представнике ММФ-а на све мере које су донете у периоду од претходног разматрања нашег економског програма, укључујући други мораторијум и пакет мера привременог карактера, којима се грађанима олакшава приступ финансирању. Пакетом мера подстиче се будући привредни раст и ублажавају негативни ефекти пандемије на становништво и привреду, уз очување финансијске стабилности.

Део мера има за циљ да се становништву омогући лакши приступ стамбеним кредитима, а тиме и да се подржи грађевинска индустрија путем бржег обрта средстава. Смањен је минимални степен изграђености објеката чију је куповину могуће финансирати стамбеним кредитима банака, при чему су јасно дефинисани критеријуми које и само финансирање, односно инвеститор и објекат у изградњи морају да испуне. Подржани су још повољнији динарски кредити из гарантне шеме, а ефикасност мера НБС и ефекти укупне координације политика у пракси су доказани кроз још повољније и доступне изворе финансирања за све тржишне учеснике, као и кроз релативну стабилност приноса на домаћем тржишту државних хартија од вредности, у условима повећане волатилности на финансијским тржиштима, каже се на крају саопштења кабинета гувернерке НБС.

Александар Вучић поздравља шефа мисије ММФ-а Јана Кејс Мартејна пред почетка састанка, Београд, 15. октобар 2019. – Фото: Председништво Србије/Танјуг

Министар финансија Синиша Мали разговарао је са мисијом ММФ-а о реформским циљевима у оквиру актуелног PCI аранжмана. Саговорници су се сагласили да је доста тога урађено када је реч о реформским процесима, као и да се претходних месеци Србија на прави начин изборила са кризом која је изазвана пандемијом коронавируса. Шеф мисије ММФ-а Јан Кес Мартејн је констатовао да Србија боље превазилази кризу од других држава у Европи и да је на прави начин, обимним економским пакетом мера, одговорила на њу. По питању буџета, саговорници су се сагласили да тренутно постоји доста неизвесности због пандемије, али да је важно да он има развојни карактер.

Премијерка Србије Ана Брнабић изјавила је у разговору са мисијом ММФ-а да је Србија заинтересована за наставак сарадње са ММФ-ом и након истека актуелног PCI аранжмана. Шеф мисије ММФ-а истакао је да је веома задовољан чињеницом да Србији није неопходна финансијска подршка, и да би према томе наредни аранжмани могли бити саветодавног карактера.

Председница владе нагласила је да ће наредној влади приоритет бити програм „Србија 2025“, јер су њиме обухваћени сви кључни инфраструктурни пројекти, односно још већа активност у грађевинском сектору и наставак изградње великих инфраструктурних пројеката, што ће позитивно утицати и на повећање привредног раста. Најављујући даља улагања у пољопривреду, оценила је да нарочито охрабрује привредни раст овог сектора, за који се ове године очекује да ће износити пет одсто. Такође је указала и да је значајна подршка и ИТ индустрији, у којој види велики потенцијал и која тренутно учествује са готово шест одсто у укупном БДП-у државе. Истакла је да је више него јасно да српска економија треба да буде заснована на знању и иновацијама, што подразумева већа улагања у образовање, науку, иновације и нове технологије.

Саговорници су се сагласили да су капитална улагања апсолутни приоритет, као и да је неопходно задржати фискалну дисциплину у буџету за наредну годину. Када је у питању наставак сарадње са ММФ-ом, најављено је да ће договори ускоро бити и конкретизовани, по завршетку актуелног аранжмана, закључује се у саопштењу.

Пројекције и прогнозе ММФ-а

ММФ је Србији дао боље економске изгледе него у априлу ове године, јер је ублажио ранију прогнозу привредног пада земље са три одсто на 2,5 одсто. ММФ такође прогнозира да ће наредне године српска економија порасти за 5,5 одсто. Према извештају ММФ-а, предвиђа се да ће инфлација у Србији износити 1,5 одсто, после чега ће догодине благо порасти на 1,9 одсто. Биланс текућег рачуна Србије за 2020. годину ММФ види на нивоу од минус 6,4 одсто, а стопу незапослености на 13,4 одсто. Када је реч о привредном расту у 2020. години, Мартејн је истакао да постоји макроекономска стабилност, да је Србија напредовала више од првобитних пројекција, чиме је показала, упркос тешким условима пандемије коронавируса, стабилност и могућност брзог опоравка. Он је истакао да с обзиром на овакве показатеље, у наредној години очекује још бржи опоравак српске привреде.

ММФ очекује да ће се јавне инвестиције повећати на више од 5,5 одсто БДП-а у 2021. години. Ово повећање, у великој мери у инфрастркутрним пројектима, помоћи ће у отварању нових радних места, подржаће опоравак и подстаћи потенцијални раст Србије.
Председник Србије Александар Вучић изјавио је после разговора са шефом мисије ММФ-а да ће ММФ званично објавити да ће пад привредне активности Србије у овој „корона“ години бити свега минус 1,5 одсто, што ће Србију, како је истакао, „ставити на прво место по расту у Европи“. ММФ је побољшао прогнозу – првобитно је рекао да пад БДП-а неће бити минус три одсто, него минус 2,5 одсто, а нова званична процена је да ће бити минус 1,5 одсто. Таква прогноза ММФ-а уследила је јер су видели „перформансе Србије и све што је урађено у трећем кварталу ове године, у периоду за који је српска процена била да ће имати минималан, али позитиван раст БДП-а, иако је земља била тешко погођена короном“.

Имајући у виду да се српска економија опоравља брже него што се очекивало, као и да је у појединим деловима привреде већ достигнут преткризни ниво активности, НБС је ревидирала централну пројекцију реалног пада БДП-а за 2020. годину са минус 1,5 одсто на само минус један одсто.

Шеф мисије ММФ-а у разговорима са српским властима изјавио је да у 2021. години повећања зарада у јавном сектору Србије треба да буду ограничена, да повећања пензија треба да прате договорену швајцарску формулу, а да додатна ад хок повећања или исплате треба избегавати. ММФ је замерио српским властима што у септембру ЕПС није кориговао цене струје за мала и средња предузећа, која је нижа од производне, и што износ накнаде за обновљиве изворе енергије није увећан.

Министар финансија Синиша Мали, председник Србије Александар Вучић и гувернерка НБС Јоргованка Табаковић током онлајн састанка са представницима ММФ-а, Београд, 14. октобар 2020. (Фото: Танјуг/Инстаграм-buducnostsrbijeav)

У писаној изјави за медије, на крају виртуелне посете Србији (IMF Staff Completes a Virtual Review Mission to Serbia, IMF Press Release no. 20/317, October 16, 2020.) у којој је изнео прелиминарне налазе, шеф мисије ММФ-а Јан Кејс Мартејн навео је да је тим ММФ-а водио „продуктивне разговоре“ са властима Србије и постигао договор о политикама које су потребне за завршетак пете, последње ревизије PCI аранжмана.

Мартејн је навео да се „реализација програма генерално одвијала према плану“ и да се економска активност опоравља после наглог пада у другом тромесечју 2020. године изазваног пандемијом коронавируса. „Монетарне и финансијске мере и велики фискални пакет који су уведени као одговор на кризу одиграли су кључну и позитивну улогу у пружању подршке економији. Сада се очекује да ће БДП забележити реалан пад од 1,5 одсто у 2020, а затим пораст од пет одсто у 2021. години“, написао је Мартејн. Додао је да се те пројекције заснивају на најновијим подацима који указују на бржи опоравак од раније очекиваног.

„Међутим, прогноза је и даље врло неизвесна, због непредвидљивог утицаја кретања епидемије и последичних неповољних ефеката на економију Србије и њених трговинских партнера. Инфлација је и даље ниска и очекује се да ће се у 2021. задржати у доњој половини циљаног коридора НБС. Банкарски систем је остао стабилан, ликвидан и добро капитализован“, пише у изјави.

Мартејн наводи да су порески приходи премашили очекивања у време четврте ревизије инструмента PCI, али да ће расходи бити већи с обзиром на то да су фискалне мере продужене и да ће реализација јавних инвестиција бити убрзана у последњем тромесечју ове године.

„У том контексту, очекује се да ће укупни фискални дефицит бити испод девет одсто БДП-а у 2020. години и да ће се јавни дуг задржати на нивоу испод 60 одсто БДП-а Србије“, изнео је шеф мисије ММФ-а своја очекивања. Додао је да је тим ММФ-а постигао договор са властима Србије о кључним параметрима буџета за 2021. годину. Навео је да буџет Србије за 2021. треба да настави да подржава економски опоравак, уз истовремено очување одрживости дуга.

„Важно је да удео укупних трошкова зарада у јавном сектору у БДП-у забележи пад на одрживије нивое, после пораста у последње три године. Потребно је пажљиво пратити фискалне ризике који потичу од државних предузећа и евентуална подршка овим предузећима треба да се спроведе транспарентно кроз буџет“, навео је Мартејн.

Додао је да спровођење структурних реформи треба да се убрза после одређених кашњења због пандемије, како би се обезбедио снажан и стабилан раст у средњорочном периоду.

„Потребни су континуирани напори у правцу јачања пореске администрације, управљања јавним инвестицијама, као и праћења и управљања фискалним ризицима. Реформе оквира зарада и запошљавања у јавном сектору, које у знатној мери касне, треба да се приведу крају“, пише Мартејн.

Он наводи да су унапређење корпоративног управљања у јавним предузећима, укључујући ЕПС, као и развој тржишта капитала у Србији, и даље од пресудног значаја.

„Поздрављен је напредак остварен ка завршетку приватизације Комерцијалне банке и подржани даљи напори да се приватизује Петрохемија. Средњорочни приоритети у циљу стварања услова за бржи раст приватног сектора и приближавање нивоима дохотка у ЕУ такође укључују јачање владавине права и унапређење правосудног система“, изнео је Мартејн на крају изјаве поводом заврштека разговора о петој ревизији инструмента PCI.

Делегација Србије предвођена министром финансија Синишом Малим и гувернерком НБС Јоргованком Табаковић током састанка са шефом делегације ММФ-а Јаном Кејсом Мартенсом, Београд, 10. мај 2019. (Фото: Танјуг/Сава Радовановић)

Нови аранжман

Успешан завршетак ревизије Инструмента о координацији политика зависи од испуњавања преосталих програмских услова, као и одобрења руководства и Извршног одбора ММФ-а. Разматрање на Извршном одбору оквирно је заказано за почетак јануара 2021. године. На основу прелиминарних налаза, тим ММФ-а ће припремити извештај који ће, по прибављању одобрења руководства, бити представљен Извршном одбору ММФ-а на разматрање и одлучивање.

У односу на овогодишњи октобарски извештај „Светски економски изгледи“ (World Economic Outlook), који је представљен током годишње скупштине ММФ-а и Светске банке, мисија ММФ-а је у међувремену знатније повећала пројекцију раста Србије за ову годину, уважавајући податке и кретања у периоду после закључења извештаја WEO. За наредне године процењују динамичан раст Србије, а већ следеће године очекују пун опоравак српске економије од ефеката пандемије. Оцењују и да је потребно наставити са спровођењем структурних реформи, чиме ће се дати подршка још бржем расту приватног сектора и додатно ојачати средњорочни изгледи привредног раста Србије.

Пројекције ММФ-а за Србију разликују се од пројекција које је објавила Светска банка. Наиме, Светска банка потврдила је у објављеном редовном економском извештају за Западни Балкан, за јесен 2020, прогнозу за Србију да ће пад БДП-а у овој, 2020. години бити три уместо 3,5 одсто, али и да наредне године очекује раст од 2,9 одсто. Светска банка је почетком октобра ове године, у ажурираном октобарском извештају о економским изгледима земаља света у условима пандемије вируса COVID-19 прогнозирала боље изгледе Србије у односу на ранију пројекцију, па је смањила прогнозу пада БДП-а Србије са 3,5 одсто на три одсто.

Као и прошли разговори, тако и ови у оквиру пете ревизије PCI аранжмана вођени су путем видео линка, због безбедности у ситуацији када се погоршава епидемија коронавирусом на светском нивоу. Мисија ММФ-а је, углавном, прихватила скоро све пројекције које су изнели српски званичници. Пре самих разговора, ММФ је изнео пројекцију пада БДП-а Србије за ову годину од минус 2,5 одсто, да би током преговора кориговао стопу пада на само 1,5 одсто, што је мање него у већини европских земаља, и поновни скок у 2021. уз предвиђени раст од пет одсто, што ће вероватно бити тешко остварљиво.

С обзиром на карактер самог PCI аранжмана који је саветодавног карактера, мисија ММФ-а је, рекло би се (у доста дугим разговорима од 11 дана), сувише благонаклоно прихватала ставове, оцене и пројекције српске делегације, и Србију навела као пример успешности спроведених аранжмана.

Српске власти изразиле су интересовање за нови аранжман са ММФ-ом, јер је то „питање сигурности и добре позиције на светском финансијском тржишту, наглашавајући да таква сарадња најбоље промовише Србију као економски стабилну државу и пожељно тржиште за улагање“. Рекли су и да им није потребно финансирање ММФ-а, па би нови програм био консултативни и могао би бити наследник актуелног инструмента за координацију политике.

ММФ сматра да би нови аранжман могао би да помогне Србији у спровођењу политика за јачање макроекономске стабилности и отпорности финансијског система и да истовремено сигнализира посвећеност реформама. Поред споразума о макроекономским и финансијским политикама, за нови аранжман биће потребан амбициозан програм структурних реформи који би могао да одобри ММФ.

Табаковић, Вучић и Мали на састанку са представницима ММФ-а 2019, године – Фото: Танјуг/Сава Радовановић

Подељена мишљења

Поставља се питање да ли је Србији уопште потребан нови аранжман са ММФ-ом. У вези тога, подељена су мишљења у домаћим стручним економским круговима.

Ако је Србија близу „инвестиционог рејтинга“, није потребан никакав аранжман са ММФ-ом, јер било какав аранжман макар и саветодавни, представља предзнак је да јој не иде најбоље и асоцира да јој треба бар нека врста техничке помоћи. Србија је спровела финансијску консолидацију и изашла из проблема, сада се продубљује минус у државној каси и расте јавни дуг, али порекло тог стања сада је сасвим другачије природе него раније.

На другој страни, поједини економисти сматрају да је за Србију добро да договори нови аранжман са ММФ-ом и да треба стално да га има. Од ММФ-а стижу добри савети и препоруке којима се побољшавају домаће економске политике, њихов приступ је професионалан и стручан, а репутација земље је боља када се има аранжман, јер инвеститори имају поверење у ММФ. Ова међународна институција може да помогне Србији да стабилизује јавне финансије и да доноси добре одлуке у том домену. За земље са карактеристикама које има Србија, аранжман је потребан због инвеститора, јер је тада њихово поверење веће, пошто они више верују ММФ-у него влади.

Аутор овог чланка сматра да Србији није потребан никакав нови аранжман са овом најважнијом светском финансијском институцијом, као што јој није био потребан ни садашњи PCI аранжман, чудног назива и нејасне функције и карактеристика, који је ММФ увео у праксу у јулу 2017. године и о коме нема довољно сазнања о његовој успешности. Инструмент за координацију политике представља нови нефинансијски механизам подршке ММФ-а према „земљама посвећеним реформама, а договара се у циљу добијања подршке одговарајућем економском програму, када земља нема текућих ни потенцијалних платнобилансних проблема“. Он је намењен, пре свега, мање развијеним земљама чланицама у које не спада Србија, а користи га (поред Србије) свега неколико земаља у развоју (Сејшели, Сенегал, Руанда, Зеленортска острва).

Будућа сарадња Србије са ММФ-ом треба да се сведе само на редовне консултације у оквиру члана 4. Статута ове организације, које се обављају са свим земљама чланицама. Ове консултације представљају статутарну обавезу чланица, на основу којих ММФ доноси оцену о економској ситуацији у земљи и адекватности мера економске политике. Закључивање било каквог новог аранжмана са ММФ-ом значио би да Србија шаље поруку страним кредиторима и инвеститорима да, ипак, нема сопствени капацитет за даље економске реформе.


Извор: Нови Стандард

Оставите коментар

Оставите коментар на Србија и ММФ – бљутави укус шарене лаже

* Обавезна поља