Издисање Давоса

Овогодишњи, недавно одржани самит Светског економског форума у Давосу није донео нове идеје али је показао да је тај доскорашњи духовни извор Запада потпуно изгубио значај. Давос је и симбол урушавања институција деценијске доминације Запада и њихове маргинализације у савременим глобалним кретањима.

Форум у Давосу је формиран 1971. године, у време када је Америка градила разне неформалне групе, од Г7 до Трилатералне комисије, како би елиминисала званичне међународне институције настале после Другог светског рата и изван њих наметала одлуке у свом интересу, лажно се представљајући као међународна заједница.

Аутор идеје о формирању Светског економског форума је Хенри Кисинџер у време када је био професор на Харвард универзитету при којем је форум и требало да ради. Али, хтео се избећи утисак да је то америчка институција, па је одлучено да буде у Швајцарској, „неутралној земљи“, у Давосу.

Као оснивач је, међутим, представљен Клаус Шваб, бивши Кисинџеров студент, немачки држављанин.

Потрошени модел

Деценијама се у Давос ишло као на хаџилук, био је место ходочашћа и поклоњења невидљивом богу који креира савремени свет. Био је Мека такозваног неолибералног модела друштва који је харао планетом; онај ко му се није повиновао проглашаван је за отпадника и непријатеља. Тај модел је уништио многе економије и друштва и претворио се у инструмент пљачке који је, на крају, ослабио и сам Запад. Давосов модел друштва је потрошен и постао је извориште деструкције. Додуше, тамо се још увек могу срести неки људи које је у нормалним околностима тешко видети. Али, то више нема значаја. Давос је, као и други скупови, постао велика и веома скупа причаоница којој више мало ко верује.

Овогодишњи самит није имао нових идеја а учесници су се бавили свиме оним чиме се већ годинама баве групе које је основао Запад. То су „одрживи развој, енергетска транзиција, зелена агенда, стабилизација трговинских ланаца и инвестиција“.

Указано је и на актуелне проблеме, од рата у Украјини преко кризе трошкова живота до каматних стопа које су на историјски високом нивоу. Најискренија је била директорка Међународног монетарног фонда Кристалина Георгиева које је изнела процене да ће глобална економија ове године достићи дно и да ће доћи до додатног успоравања привредног раста. Процене су да ће на глобалном нивоу привредни раст бити око 2,7 одсто.

Скуп у Давосу је симболизовао и општу забринутост да живимо у времену „коцкања са светском економијом“ што је превелики ризик, а израстају економски моћне земље изван Запада које функционишу по другачијим правилима. Глобална несигурност се манифестује стратешким гомилањем залиха.

Званична визија Давоса о функционалној глобалној економији је доживела неуспех и никако да покаже знаке опоравка. У таквом амбијенту, општа је оцена, мада још не и отворено признање, да Давос губи било какав значај.

У Давосу ове године није било великих имена, а и они који су били више су изгледали забринуто и жалили су се на „геополитичке претње“, што је шифра за Русију и Кину. Клаус Шваб је те празнине формулисао као „сарадњу у расцепканом свету“. Али, стрепња и осећај немоћи се нису могли прикрити.

Због себе, не због Украјине

Уместо расправа о економији понуђене су већ виђене формуле о рату у Украјини уз једногласну пропаганду да Украјина „не сме изгубити“.  Ту мантру је ипак разбила директорка америчке Националне обавештајне службе Аврил Хејнс оценом да би „пораз Украјине имао глобалне последице, посебно – по снагу савеза Запада, који брани своје интересе. Сада се одлучује и о томе како ћемо решавати кризе у будућности.“ Према њеним речима, Запад помаже Кијеву не због Украјине, већ због сопствених интереса. Али све се ипак свело на промоцију Олене Зеленски, супруге украјинског председника, која је изговарала познате фразе о наоружавању Украјине али је и представнику Кине, вицепремијеру Лиу Хеу, предала и писмо за кинеског лидера Си Ђинпинга у коме га, како је објављено, „позива да престане са подршком Русији“.

То је типична америчка детињаста политика. Ко је супруга украјинског ратног председника да се обраћа лидеру најмоћније светске економије и велике силе, и да ли заиста неко може да поверује да ће кинески лидер „послушати“ Олену Зеленски? Али, то је још једна потврда да Америка не одустаје од „идеје“ да посвађа Кину и Русију. Невероватна упорност у погрешним проценама. Олена Зеленски је у Давос стигла из Лондона где са две ћерке живи већ дуго.

Нада из Кине

Поред те бесмислице са писмом, представник Кине Хе је и једини који је у Давосу рекао нешто што би могло бити важно. Он је рекао да се Кина коначно, после затварања због корона вируса, све више ослања на развој домаћег, унутрашњег тржишта али остаје и даље отворена за међународне компаније. То је једино што је донело неку наду учесницима у Давосу.

Основна порука овогодишњег Давоса је да колективни Запад нема снаге нити идеја како да искорачи из зачараног круга деструкције модела друштва који деценијама промовише управо Светски економски форум. Нико међу лидерима Давоса нити зна шта би требало да се уради, нити има било какве снаге за искорак. Све се свело на наратив, на пропаганду; немају план Б за кризу коју су сами изазвали.

И док Давос наставља са старим причама потпуно се игнорише чињеница да на једном другом делу планете настаје потпуно другачији свет који не чека да се Запад „пробуди“. Настаје нови модел сарадње међу државама, другачији финансијски систем са националним валутама, свет са природним ресурсима и индустријом и интеграцијама које ће обележити епохалне промене и 21. век. О томе није било речи, него је само успут сведено на „геополитичке претње“.

Давос је деценијама у медијској пропаганди представљан као нека врста „светске владе“. Али та „влада“ је сада само неми посматрач историје у настајању.

---

Извор: РТ Балкан