Новац, политика и глобализам против адвокатуре у Србији

Баук кружи светом, баук глобализма. Успоставивши своја правила друштвеног живота и понашања, творци глобалистичке идеје о владању светом,намећу своје вредности и своју културу, схватајући појам културе у најширем смислу речи. Култура би се у том смислу речи могла дефинисати као скуп начина живота, начина на који се људи изражавају у раду, забави, јелу и пићу, у сексу, политици и итд.

Творци глобалистичког система вредности уништавају данас све традиционалне вредности народа света, прекрајају и фалсификују историју човечанства, уништавају традиционалне вредносне системе, засноване углавном на врлинама и етичким нормама одређених националних заједница, бришу колективно памћење народа. То чине на разне начине методама које су изградили готово до перфекције. Такав систем вредности и култура коју намећу важи за све народе, осим за њих. Логично, јер они су другачији, изузетни и предодређени за владање светом. Не могу бити исти као они којима намећу одређене моделе понашања и мишљења, јер господари и поданици се увек разликују.

Разумљиво је да владање светом омогућује новац. Ако то није довољно онда још више новца. Исплативо је јер им се уложени новац враћа стоструко.

Глобалистички талас стигао је и у Србију. Он се над њом опасно надкрилио непосредно пред агресију и бомбардовање Србије, након чега, а после скршеног отпора, вода је почела да надире и свугде се осећа влага. Постало је мемљиво.
Са неверицом смо гледали како нас глобалисти едукују. Почело је од деце, од настава у природи и реализације програма попут “примакни-одмакни” кад су се малишани, вршњаци. међусобно пипкали, а све са циљем да упознамо различитости, па и различитост полова. Тадашње Министарство просвете и културе организовало је такве програме плаћајући добијеним донаторским новцем стране едукаторе, који све што су дали узеше назад. Уследиле су након тога и акције на “културној деконтаминацији”, коју су реализовали наши познати деконтаминатори, почевши са паролом “Није тешко бити фин”, након чега је почела убрзана подела Србије на фину и елитну с једне и на заосталу, сељачку и просту с друге стране. Поделише се по тој основи и наше познате и јавне личности, политичари, глумци, певачи и знало се ко може на којој телевизији да наступа. Они са рекламама “Није тешко бити фин” по обављеном задатку сада се претварају у оне који ће убудуће форсирати забавне програме за народ. Даље су уследиле фазе: толеранција различитих, прихватање различитих, признавање различитих (пре свега се мисли на геј популацију и легализовање истополних бракова), а на крају ће следити казна.

У ситуацији каква је данас у Србији постоје два бастиона који представљају препреку ширењу вируса глобализма: Српска православана црква и друге верске заједнице за народе који нису православне вероисповести и адвокатура, као слободна професија. Присутан је ту и трећи бастион, али поприлично оштећен од таласа глобализма, слободно новинарство, које тренутно представља мали насип преко ког је вода увелико прешла и који је још само на појединим, ретким, местима остао неоштећен.
Кад се ради о политици, она се увелико бави нама, иако се многи од нас њоме не баве и не желе да се њоме баве. Глобалистички вирус напао је нашу слободу на живот, наша права на рад, на слободну мисао, напао је наше породице и нападаће нас докле год у нама постоји наша лична мисао.

Није истина да наши политичари нису свесни онога што је изнето. Свесни су тога и ништа не чине, а изговор за то и оправдање јесте да се повијају под разним ветровима само због тога да сачувају слободу и народ. Ово је само делимично тачно док је већим делом лаж. Новац који доводи на власт и власт која доноси моћ, усмеравају их на сасвим егоистично понашање, на понашање које ће бити у њиховом личном интересу и у интересу уже групе којој припадају.

Адвокатура има данас против себе изузетно јаког противника. Није то ни министар правде, нити група људи око њега, то је главни господар света, а то значи да се ради о материјалном интересу.

Тај интерес је толико јак да министар због њега понижава хиљаде својих судија, нарочито основних судова, толико је јак да блати преко 12.000 адвоката и адвокатских приправника, толико је јак да понижава на стотине најумних људи ангажованих у разним научним областима. А све то због малог броја нотара. При том треба имати у виду да се при увођењу нотарског система код нас, који нам је, како то гордо кажу пасош за Европу, определио за такве системе који су уведени у Црној Гори, Републици Српској и Румунији, како сам каже, а не за системе какве у Европи има већина резвијенијих држава.

Упорност којом се брани уведен постојећи нотарски систем и упорност којом политичари одбијају да изврше измене тог система, говори да према неком имају одређене обавезе и да су некоме дали обећање да ће такав систем сачувати. Шта ако такав систем не сачувају? Хоће ли због тога трпети последице? Наравно да хоће. Прво, у случају неуспеха све се мора вратити у пређашње стање, односно у таквој ситуацији, према одредбама Закона о облигационим односима, свака страна је дужна да врати другој оно што је примила, при чему незадовољна страна може јавности да предочи детаље који не би пријали другој страни. Друго, а то је у ствари прво, због неиспуњеног могућ је губитак власти а самим тим и губитак моћи. Истицање да адвокати своје захтеве и права остваре кроз политику путем избора, крајњи су цинизам политичара. Ево због чега:

Ти исти политичари коју су успели да судство потчине, направивши од судија мале, ситне, дрхтаве чиновнике, прете судијама да ће због погрешних пресуда одговарати материјално, својом личном, односно приватном имовином, при чему је јасно да се мисли и на кривичну одговорност и на губитак посла, док театрално истичу како ће и они одговарати због својих погрешних одлука а то се огледа у губитку следећих избора. Ово је невиђени цинизам, мада са њиховог аспекта, губитак власти и моћи је за њих ненадокнадив губитак.

Дакле, глобализовање Србије је увелико у току. Мањине господаре већином. Да ли су такво стање омогућили грађани. Не, у томе учешће имају новац и политичари. Политичари су ти који врше увоз кварљиве робе.

Међутим, творци глобалистичке идеологије извозећи је другима никад неће дозволити да се на било који начин разбија и мења њихов унутрашњи систем вредности који омогућава да владају у сопственим друштвима. Да ли неко озбиљан мисли да ће Енглеска дозволити свођење адвокатуре на ниво ситног чиновништва и подјармљивања од стране државе. Ово што се дешава сада у Србији и другим источно европским државама, само је пролазна фаза која ће трајати докле год то треба, докле год се не уништи национална духовна аристократија и аристократска лепота у целокупној култури, као савршенство коме се тежи. Овај аристократски дух поседује адвокатура која је сад на удару.

Наде има јер нада је сан будних. Наде има јер још има и храбрих и племенетих и поштених.. Ово што се дешава у вези са адвокатуром има и своје добре стране. Маске многих у овој борби спале су с лица. Показују се и многе истине.. Наде има и због тога што оно што је планирано не иде увек онако како је замишљено. Ту се увек појави, чак и у оквиру деловања природних закона, наравно и друштвених, нешто што се зове случај (casus), који ће пореметири путању којом се

Извор: Адвокатска комора Србије