Асад интервју – Сирија неће бити западна марионета

Господине председниче, најважније питање је каква је тренутна ситуација у Сирији? Који су делови земље и даље под контролом побуњеника?

— Из наше перспективе не може се говорити о подручјима која су под контролом терориста или власти. Овде није ријеч о класичној окупацији, па да би могли ствари посматрати у том контексту. Ми се боримо против терориста који су се инфилтрирали у поједине регије, градове или периферије градских подручја. Они за собом остављају пустош, уништавају инфраструктуру и убијају невине цивиле само зато што осуђују њихов начин живота. Војска у тим подручјима, заједно са снагама безбедности и агенцијама за провођење закона, делује на искорењивању терористе. Дакле, суштина нашег деловања је борба против тероризма. Ми се већ дуже време суочавамо са проблемом доласка великог броја терориста из других земаља. Сада се већ процењује да их је на десетине хиљада. Док год буду примали финансијску и војну помоћ, они ће нападати, а ми ћемо се супротстављати. Могу да потврдим да није било ниједног случаја да је сиријска војска планирала да освоји одређену локацију, а да није успела да победи терористе. Већина оних против којих се боримо, осим малог броја одметника, су такфиристи, који следе наук Ал Каиде, тако да се не може говорити о томе ко контролише више територије. Гдје год терористи одлуче да ударе, ми ћемо им узвратити.

Западни маинстреам медији тврде да терористи контролишу 40 до 70 одсто сиријске територије. Шта је од тога истина?

— Не постоји војска на свету која може са свим наоружањем бити присутна у сваком углу земље. Терористи то знају да искористе и улазе у подручја где војска није присутна. Они се премештају из једног подручја на друго. Међутим, ми ћемо их искоренити из тих подручја са великим успехом. Дакле, понављам, проблем није величина територије, него велики доток терориста који долазе из иностранства. Значајнији критеријум за процену успеха би био: да ли је сиријска војска била у могућности да уђе у свако подручје у које су се инфилтитрали терористи и да их победи?. Одговор је потврдан: војска је увек успевала у томе и то ће и даље чинити. Међутим, за то треба времена и овакви ратови се не завршавају брзо. Они се одуговлаче и као такви са собом носе високу цену. Чак и кад искоренимо све терористе, знамо да ћемо платити високу цену за то.

Шта кажете о исламистичким екстремистима – такфиристима – који су ушли у Сирију? Јесу ли они фрагментиране групе који се боре спорадично или припадају јединственој групи која жели да уништи безбедност и стабилност у Сирији и на целом Блиском Истоку?

— Имају обе особине. Они су слични у томе да сви деле исту екстремистичку такфиристичку доктрину одређених појединаца попут Ајмана Ал Завахирија, а све групе имају сличну или идентичну финансијску и војну подршку. На терену су подељени и свака група има свог команданта и проводи различите програме. Наравно, то је добро познато земљама попут Саудијске Арабије, која одржава везе са њима и може да их обликује и њима манипулише да оно што чине одговара њиховим интересима.

Те их земље мобилишу директно или посредно како би служили њиховим екстремистичким циљевима. Ако се тамо изјави да муслимани морају да наставе џихад у Сирији, хиљаде бораца ће се одазвати. А финансијски? Они који финансирају и наоружавају такве групе могу им наредити да врше терористичке нападе и шире хаос. Утицај над њима још је јачи кад их земља попут Саудијске Арабије усмерава кроз вехабитску идеологију и притом их финансијски помаже.

Сиријска влада тврди да постоји снажна веза између Израела и терориста. Како то објашњавате? Обично се сматра да исламски екстремисти мрзе Израел и постају хистерични на сам помен Израела.

— Кад смо код тога, зашто је онда, кад смо напали терористе на граници, Израел ударио по нашим снагама да би ублажио притисак на њих? Зашто их је, кад смо их блокирали на том подручју, Израел пропустио кроз барикаде, тако да се могу опоравити и поновно напасти на другом правцу? Зашто је Израел извршио више директних напада на сиријску војску у последњих неколико месеци? Дакле, јасно је да је реч о нетачној перцепцији. Израел је јавно признао сарадњу са терористима кад су рекли да их лече у израелским болницама.

Кад би те терористичке групе заиста биле непријатељски расположене према Израелу и хистеричне чак и на помен речи, као што сте рекли, зашто што су се онда, уместо да покрену заједнички напад против Израела, борили против Совјетског Савеза, Сирије и Египта? Ко је изворно створио ове терористичке групе? Те су групе у раним ’80-тим створиле САД и Запад саудијским новцем за борбу против Совјетског Савеза у Авганистану. Дакле, логично гледано, како би такве групе, које су произвеле САД и Запад, икад напале Израел?

Овај интервју ће бити преведен на неколико светских језика и читаће га сви светски лидери, а неки од њих тренутно можда радити против вас. Шта бисте желели рећи о њима?

— Данас постоје многи западни политичари, али врло је мало државника. Неки од тих политичара не читају историју и не уче из ње, док се остали не сећају ни недавних догађаја. Зар ти политичари нису извукли никакве поуке из протеклих 50 година? Они нису схватили да су од Вијетнамског рата сви ратови који су водили њихови претходници изгубљени? Нису научили да нису добили ништа од тих ратова, осим што су уништили земље у којима су се борили, а то је имало дестабилизујући учинак на Блиском Истоку и у другим деловима света? Како они не разумеју да све ове ратове нису покренули људи у регији, које ценим и који верују у своју политику?

Са друге стране, ти политичари би требало да знају да тероризам није добитна карта коју играте кад вам одговара, а држите је у џепу кад вам не треба. Тероризам је попут шкорпиона. Он вас може неочекивано убости у било ком тренутку. Дакле, не може се подржавати тероризам у Сирији, а против њега се бомбама борити у Малију или подржавати тероризам у Чеченији, а борити се против њега у Авганистану.

Да објасним: мислим на Запад, а не на остале светске лидере. Уколико западни лидери желе да остваре своје интересе, они морају да слушају своје саветнике и народе на овим просторима, а не да траже да инсталирамо марионетске владе у нади како ће у том случају бити у могућности да остваре своје циљеве. Политика Запада би требало да је много реалнија овде у регији.

Наша порука свету је јасна: Сирија никад неће постати западна марионета. Ми смо независна држава и борићемо се против тероризма. Градићемо наше односе са другим земљама на добробит сиријског народа.

У среду су побуњеници оптужили сиријску владу да користи хемијско оружје и неки су лидери на западу поверовали у те оптужбе. Шта ви кажете не то? Хоћете ли инспекторима УН дозволити приступ месту како би истражили инцидент?

— Изјаве америчке администрације, Запада и осталих земаља су увреда и реч је о непоштовању сопственог јавног мнења. Не постоји нико на свету, а камоли велесила, који прво неког оптужи и затим прикупља доказе да докаже своју тврдњу. Америчка администрација нас је оптужила у среду, а два дана касније су саопштили да ће почети да прикупљају доказе, што је доказ да ће их прикупити негде на другом месту.

Они тврде да је спорно подручје под контролом побуњеника и да је сиријска војска користила хемијско оружје. Истина је да се то подручје граничи са линијама које држи сиријска војска. Па како је могуће да било која земља користи хемијско оружје или било које друго оружје за масовно уништење на подручју где се налазе њене сопствене снаге. То је апсурдно. Те оптужбе су потпуно исполитизоване и долазе управо у тренутку кад сиријска војска напредује у борби против терориста.

Што се тиче комисије УН, били смо први који су затражили истрагу УН кад су терористи ракетама са отровним гасом гађали предграђе Алепа. Неколико месеци пре напада амерички и западни медији су припремали јавно мнење да ће сиријска влада употребити хемијско оружје. Овим су само потврдили наше сумње да су знали за намере терориста да користе хемијско оружје да би потом окривили сиријску владу. Пошто смо се чули са Москвом, одлучили смо да затражимо поверенство које ће истражити инцидент. Тражили смо да се истрага проведе на темељу чињеница на терену, а не на темељу гласина или написа у медијима. САД, Француска и Велика Британија су покушали да искористе тај случај и истражие гласине уместо оног што се стварно догодило.

Протеклих недеља смо радили са комисијом и поставили смернице за сарадњу. Прва од њих је да је наш национални суверенитет црвена линија и комисија УН ће током истраге сарађивати с нама. Друго, није реч само о томе како ће истрага бити проведена него и како ће се тумачити резултати. Сви смо свесни да, уместо да се тумаче на објективан начин, ови резултати се лако могу тумачити у складу са захтевима и потребама појединих земаља. Дакако, очекујемо да ће Русија блокирати било које тумачење чији би циљ био у служби америчке и западне политике. Најважније је да треба разликовати оптужбе Запада, које се темеље на рекла-казала, и наш захтев за истрагом на темељу конкретних доказа и чињеница.

Чули сте недавне изјаве америчке администрације и других западних влада, које тврде да САД не искључују војну интервенцију у Сирији. Дакле, могуће је да ће се САД понашати на исти начин као што су учинили у Ираку. Речју, тражиће изговор за војну интервенцију?

— Ово није први пут да се говори о могућности војне интервенције. Од самог почетка САД, заједно са Француском и Британијом, покушавају да покрену војну кампању против Сирије. Нажалост за њих, догодило се да је у Савету безбедности дошло до промене равнотеже и, упркос бројним покушајима цењкања са Русијом и Кином, нису успели. Негативни резултати такве политике у Либији и Египту нису им ишли у прилог. Сад је већ немогуће уверити и своје бираче, али и свет да се ради о „успешној политици“.

Ситуација у Либији се такође разликује од оне у Египту, Тунису и Либији. Свака земља има јединствену ситуацију. Применити исти сценарио за све више није вероватна опција. Нема сумње да они могу водити ратове, али не могу предвидети где ће се ширити и како ће се завршити. То их је довело до закључка да су сви њихови сценарији упали у спиралу, која је сада изван њихове контроле.

Сада је свима кристално јасно да оно што се догађа у Сирији није никаква „народна револуција“, којом се желе постићи политичке реформе, него да је реч о тероризму, коме је циљ да уништи сиријску државу. Шта ће рећи својим људима кад их поведу у војну интервенцију: интервенисали смо у Сирији да бисмо подржали тероризам?!

Шта ће бити ако се Америка одлучи на војну интервенцију и да зарати са Сиријом?

— Суочиће се са оним што им се догодило у свим ратовима још од оног у Вијетнаму – са неуспехом. Америка је водила многе ратове, али ниуједном од њих није била у могућности да оствари своје политичке циљеве. Неће моћи да увери амерички народ у предности овог рата нити ће бити у стању да људе у овој регији увери у предности њихове политике и планова. Глобалне силе могу да воде ратове, али могу ли у њима да победе?

Какав је ваш однос са председником Владимиром Путином? Да ли разговарате телефоном? Ако је тако, о чему сте разговарали?

— Имам изузетно добар однос са председником Путином, који траје већ дуги низ година, чак и пре кризе. С времена на време контактирамо, али је сложеност догађаја у Сирији таква да се о њима не може расправљати телефоном. Наш однос олакшавају руски и сиријски функционери који се међусобно виђају, и те се посете одвијају далеко од медија.

Планирате ли да посетите Русију или да позовете председника Путина у посету Сирији?

— Наравно да је то могуће, али тренутно су нам приоритети ублажавање насиља у Сирији и да спречимо непотребне жртве којих има сваког дана. Кад се побољшају околности, можемо се видети. За сада наши функционери одржавају тај однос више него добро.

Русија се противи америчкој и политици ЕУ, посебно према Сирији. Шта би се догодило кад би Русија сад направила компромис? Да ли је такав сценарио могућ?

— Руско-америчке односе не треба посматрати искључиво кроз контекст сиријске кризе. Они би требало да се посматрају на шири и свеобухватнији начин. У САД цело време мисле да је Русија после распада Совјетског Савеза уништена. Пошто је председник Путин преузео дужност у касним 90-тим годинама, Русија је почела да се постепено опоравља и повратила је своју међународну позицију. Хладни рат је почео опет, али на другачији и суптилнији начин.

Америка је покушавала на много начина да спречи ширење руских интереса у свету. Покушали су да утичу на менталитет Руса и да их приближе Западу, посебно у погледу културе и њихових тежњи и жеља. На томе се вредно радило, а све да би се ослабили утицај и улога Русије на многим фронтовима, од којих је један Сирија.

Ви се можда питате, као и многи Руси, зашто Русија и даље стоји на сиријској страни? Тај разлог је посебно важан и потребно га је објаснити јавности: Русија не брани предсједника Башара ал Асада и сиријску владу, будући да сиријски народ треба да одлучи ко ће бити његов председник и који је најприкладнији политички систем за нашу земљу, и то није проблем. Русија овде брани темељна начела, која трају више од стотину година, од којих је прво независност и политика немешања у унутрашње послове суверених земаља. Русија је и сама претрпела штету и даље је трпи због политике туђег уплитања.

Осим тога, Русија брани своје легитимне интересе у регији. Површни аналитичари тврде да је све везано за луку Тартус, међутим, руски су интереси далеко већи и значајнији. Политички гледано, кад је тероризам напао Сирију, напао је кључну земљу у регији, која има директан утицај на стабилност Блиског Истока, а што је посредно утицало и на Русију. За разлику од многих западних влада, руско вођство у потпуности разуме ову стварност. Из друштвене и културолошке перспективе не смемо да заборавимо десетине хиљада руско-сиријских породица, које стварају друштвене, културне и хуманитарне мостове између наше две земље.

Да Русија пристане на компромис, као што сте рекли, могло се догодити пре годину или две, кад је ситуација чак и за неке од руских функционера била нејасна. Данас, кад је слика кристално јасна, Русија, која није пристала на компромис тада, неће то учинити ни сада.

Постоје ли било какви преговори са Русијом за снабдевање Сирије горивом или војном опремом? Обзиром на одбрамбене системе С-300 и тај уговор, шта сте од свега тога добили?

— Ниједна земља неће објавити податке о наоружању које поседује или о уговорима које потпише у том погледу. То су тајни подаци о оружаним снагама. Довољно је рећи да су сви уговори потписани са Русијом испоштовани. Ни криза ни притисак из САД, Европе и земаља из залива нису утицали на њихово провођење. Русија и даље опскрбљује Сирију оним што она захтева да би одбранила себе и свој народ.

Какав облик помоћи Сирија данас тражи од Русије? Да ли је то финансијска или можда помоћ у војној опреми? Хоће ли, на пример, Сирија затражити кредит од Русије?

— У недостатку безбедности на терену, немогуће је имати функционалну и стабилну економију. Дакле, прво, Русија пружа подршку Сирији кроз договорене војне уговоре и Сиријци ће се тако лакше обранити и повратити земљи безбедност, а то ће заузврат олакшати привредни опоравак. Друго, руска политичка подршка нашој суверености и праву на самосталност такође је одиграла значајну улогу. Многе друге земље су се политички окренуле против нас и прекинуле економске односе тако што су затвориле своја тржишта. Русија је учинила сасвим супротно, и даље одржава добре трговинске односе с нама, што је увелико помогло нашој привреди. Зато одговор на ваше питање лежи у ставу руског вођства. Њихова преданост да поштују претходно уговоре и да не попусте под америчким притиском знатно су помогли нашу економију, и то упркос негативним учинцима санкција, које су друге земље наметнуле сиријском народу.

У чисто економској перспективи постоји неколико споразума између Сирије и Русије о куповини робе и материјала, а кредит од Русије треба посматрати као корист за обе стране: за Русију је то прилика да националне индустрије и компаније изађу на нова тржишта, а Сирији пружа потребна средства за обнову наше инфраструктуре и подстицај економији. Понављам да су руски политички став и подршка одиграли одлучујућу улогу у обнови безбедности и задовољењу основних потреба сиријског народа.

Да ли се ти уговори односе на гориво или основне прехрамбене производе?

— Сиријски грађани трпе због недостатка основних потрепштина – хране, лекова и горива. Влада преко трговинских споразума са Русијом и другим пријатељским земљама ради све да би основне потрепштине биле доступне свим Сиријцима.

Враћајући се на ситуацију у Сирији и тренутну кризу, свесни смо да сте дали амнестију. Да ли та амнестија обухвата и побуњенике и јесу ли можда неки од њих променили страну и сад се боре на страни сиријске војске?

— У последње време било је много оних који су се придружили нашим снагама, нарочито откако је постало јасно како је ово што се догађа у Сирији обични тероризам. Многи од њих су се вратили својим кућама, предајући оружје. Заслужили су амнестију и помоћ како би се што лакше вратили у нормалан живот. Одређене групе које су се раније бориле против нас сада се боре заједно с нашом војском. Били су заведени медијском пропагандом или напросто мобилизовани под претњом терориста. Сиријска влада води политику отворених врата за све оне који се желе вратити, а у почетку су били против своје земље. Иако су се многи противили амнестији, показало се да је тај потез добар и да је помогао ублажавању напетости узрокованих кризом.

Билатерални односи са неколико држава се непрестано урушавају, као са Катаром, Саудијском Арабијом и Турском. Ко су ваши прави савезници, а тко непријатељи?

— Свима је познато које су то земље које нас подржавају: Русија, Кина, а у регији Иран. Ипак, примећујемо и позитивне промене у ставовима на међународној сцени. Поједине земље које су до сада биле снажно против Сирије почињу да мењају ставове, а ту су и они који настоје да ревитализују односе с нама. Наравно, те промене не представљају директну подршку.

Са друге стране, имамо земље које су директно поддржале тероризам у Сирији. У првом реду, пре две године, Катар и Турска. Катар финансирајући, а Турска пружајући логистичку подршку војном обуком терориста и упућујући их у Сирију. Недавно је Саудијска Арабија заменила Катар и преузела улогу финансијера. Да будемо потпуно јасни, Саудијска Арабија нема ништа осим новца, а такви нити могу градити цивилизације нити их неговати. Саудијска Арабија проводи свој план у зависности од тога колико за њега треба новца.

Са Турском је друкчије, и јадно је како је та велика земља на стратешки важном положају и са секуларним друштвом тако изманипулисана доларима који пристижу из заливских петромонархија назадњачког менталитета. Наравно, турски премијер је тај који сноси сву одговорност за овакву ситуацију, а не турски народ, са којим дијелимо и традицију и исторојско наслеђе.

Шта чини руско-сиријске односе тако јакима? Јесу ли то геополитички интереси или заједничко учешће у борби против тероризма?

— Неколико је фактора који наше пријатељство чине снажним. Први је чињеница да је Русија много пропатила током окупације за време Другог светског рата, а и Сирија је била окупирана више пута. Друго, још од совјетске ере је Русија изложена учесталим и континуираним покушајима страног уплитања у њихове унутрашње послове, што је случај и у Сирији. Треће, али не мање важно, је тероризам. Ми у Сирији врло добро разумемо шта значи кад екстремисти из Чеченије побију недужне цивиле, шта значи држати као таоце децу и учитеље у Беслану, или страдање талаца, невиних цивила у московском позоришту. Туски народ једнако разуме кад се ми у Сирији суочавамо са идентичним терористичким нападима какве су они претрпели. То је разлог зашто руски народ не верује у приче Запада и поделу на „добре“ и „лоше“ терористе.

Поред свега тога, ту су и сиријско-руске породичне везе, које сам поменуо раније, а које се не би развиле без заједничких културолошких, социолошких и интелектуалних карактеристика, као и геополитичких интереса, о којима сам такође говорио. Русија је, за разлику од Европљана и Запада, итекако свесна последица дестабилизације Сирије и како ће то утицати на незаустављиво ширење тероризма.

Сви ови фактори заједно обликују политички став о великој земљи попут Русије. Њена позиција није темељена на једном или два елемента, него на комплексној историјској, културолошкој и интелектуалној перспективи. Све наведено обликује политичко стајалиште једне велике земље попут Русије.

Господине председниче, шта ће се догодити на „Женеви 2“ и каква су ваша очекивања од те конференције?

— Циљ „Женевске конференције“ је подршка политичким процесима и изналажењу политичког решења кризе, али то је апсолутно немогуће уколико се настави са подршком тероризму у Сирији. Очекујемо да ће „Женева 2“ значити и почетак притиска на земље које подржавају тероризам у Сирији, кријумчаре оружје и шаљу реке страних плаћеника у нашу земљу. Тек кад се то постигне, можемо да очекујемо да ће коначно започети политичко решавање проблема. Императив је започети дијалог међу Сиријцима и расправљати о будућности и карактеру политичког система, устава, закона и осталог.

Хвала вам на искрености и отворености током интервјуа.

Извор: Известија, Нови Стандард