Немачка 2065. године. Већину међу грађанима Немачке више не чине Немци (аријевци). Већину чине грађани пореклом из Источне Европе и, пре свега, Азије и Африке. Већину и даље чине хришћани (и атеисти и агностици, односно, неочекивано, већину не чине муслимани, иако је већина грађана Немачке пореклом из исламских држава). Нови канцелар Немачке је пореклом из Сирије. Када је имао 10 година напустио је Сирију због рата. На путу од Сирије до Немачке, његова породица је прошла кроз Србију. Србија му је остала у лепом сећању, као место на коме су он, његова породица и остале избеглице, третирани као људи, где су добили помоћ. Увек је осећао захвалност према Србији, заволео је српски народ. У свом кабинету има сараднике који су православни хришћани пореклом из Србије. Због тога Немачка подржава Србију, немачке компаније селе своје послове (централе за југоисточну Европу) и фабрике из Мађарске у Србију, Немачка повлачи признавање независности тзв. државе Косова и тражи да се у НД Хрватској успостави Република Српска Крајина. Немачка је на страни Србије и поводом решавања “македонског питања“.
Да ли је могућ и овакав развој догађаја? Сада су (посебно међу националистима) скоро сви оптерећени развојем догађаја по коме се Европа, са овом сеобом народа, плански или спонтано, исламизује и постаје ЕвроАрабија (док истовремено страхују да ће Срби који живе у расејању, нпр. у Немачкој, бити асимиловани, тј. германизовани). Међутим, шта ако велики број избеглица из исламског света, у Европи, одмах по доласку или временом, прихвати хришћанску веру (а међу њима већина православно хришћанство)? Шта ако међу избеглицама већина њих долази у Европу зато што желе да живе у складу са европским (хришћанским) вредностима (па и као муслимани – ако не би сви прихватили хришћанство, а свакако хришћани који долазе из исламских држава)? Зар Срби не беже из Србије, већ деценијама уназад, из истих разлога? Шта ако је међу муслиманским избеглицама већина оних који не беже само због рата, или да би ширили џихад, већ беже од верског фанатизма, шеријата, кастинског система и деспотије својих шеика, краљева и председника? Шта ако међу њима има и оних који нису верници, који не верују у Алаха? Да ли је недавно посланица немачке левице (Die Linke) Севим Дагделен – која је турског порекла – изјавила за говорницом Бундестага да комплетну владу у Приштини чине припадници бивше терористичке ОВК као и да је под заштитом немачких тенкова та организација обновљена (“Мислим да Немачка не може да настави с подршком великоалбанском национализму који промовише ОВК и терористичким центрима попут Косова који доносе насиље не само у регион већ и на Блиски исток“)? То је изјавила Туркиња која је посланик у немачкој скупштини.
Да ли је то разлог зашто их богате арапске државе не желе? Избеглице не жели ни државе ЕУ, али се оне крећу ка државама ЕУ. Да ли саме избеглице не прескачу зид на граници Саудијске Арабије зато што у тој држави не виде бољи живот, своју будућност? Да ли би и тај зид био лако премостива препрека да заиста желе тамо да оду? Арапски сунити не желе избеглице зато што је међу избеглицама доста хришћана и шиита, као и Арапа и осталих сунита који нису фундаменталисти и покорни, који једног дана могу устати против самовоље шеика из владајућих породица држава Персијског залива и Арабијског полуострва. Да ли је шеик из УАЕ, који жели да инвестира у “Београд на води“, послао помоћ “свом брату“, председнику владе Србије под окупацијом, за избеглице које пролазе кроз Србију? Појавила се и вест да неки египатски милијардер тражи од Италије и Грчке да му продају острво на коме би сместио избеглице, зато што не може да гледа како се “третирају као стока, а не као људи“. Он би да их изолује на острву, далеко од Египта, уместо да у Египту изгради један град само за избеглице. Затим, зашто муслимани из Албаније и БиХ не шаљу помоћ на границу Србије и Македоније? Колико су избеглицама помогли и колико помажу Албанци који живе у Македонији? Колико је помоћи стигло у прихватни центар у Прешеву од Албанаца који живе на Косову и Метохији? Колико је помоћи стигло од Бошњака из БиХ?
Шта је горе: исламизација Европе или победа евроатлантских (десничарских, левичарских и либералних) фашиста и нациста? Сигурно да ту нема ничег доброг. Ко је већи лудак: Џихади Џон или Брејвик? Лудак је лудак. Србија је била под окупацијом муслимана, била је под окупацијом Западњака. Да ли је била гора окупација Османског царства или нацистичке Немачке? Окупација је окупација, геноцид је геноцид. Од кога прети већа опасност у овом тренутку, али и у будућности: од Исламске државе или Нато алијансе? Да ли су веће шансе да Исламска држава освоји све исламске државе на свету или да Нато (ЕУ и САД) (п)остане нацифашистичка организација? Шта ће бити ако на Западу опет превладају и загосподаре нацисти и фашисти?
Да ли постоји разлика између, са једне стране, либералних и левичарских нацифашиста (који би слали у затвор и хришћане и муслимане који желе да живе у складу са својом вером) и оних, са друге стране, десничарских (квазихришћанских) нацифашиста (који би у затвор слали хомосексуалце и муслимане, али и православне Србе и Русе)? Међу српским националистима велики број њих верује да националисти и расисти из ЕУ неће нападати православне Србе након што из својих држава протерају и побију све Јевреје, црнце, Роме и муслимане, након што елиминишу либералне и левичарске нацифашисте или забране “параде поноса“. Такви националисти и расисти мрзе сваког ко је другачији. Православна хришћанска десница мора јасно да се разликује од антихришћанске или нехришћанске деснице. Православна десница мора да се бори против црне деснице. Србија не треба да прихвата решења црне интернационале, али ницрвене интернационале.
Србија не може да прихвати већи број избеглица, на дуже или за стално, пошто је сиромашна држава. Може да прими пар хиљада за стално, и пар хиљада на привременом раду (сезонски послови). Више од тога не може. Ако би у Србији у наредних годину-две дошло до промене власти и система, ако би дошли бољи људи на власт, Србији ће бити потребно неколико деценија да постане богата држава у којој ће избеглице желети да остану, у коју би људи долазили као у жељену и коначну дестинацију – “државу благостања“. Док Србија не постане богата држава (“држава благостања“, за неколико деценија), проблеми са избеглицама ће се решити (делом и тако што ће добар део њих да се врати у своје државе након завршетка рата). Док траје сеоба народа, док се проблем не реши (а за то ће бити потребно најмање десет година), Србија треба да буде добар домаћин који ће избеглицама олакшати пут ка ЕУ (дати им храну када стигну у прихватни центар, створити услове да имају где да спавају и да се окупају, организовати превоз до северних граница – једноставно, хришћански и људски их прихватити и помоћи).
Србија овог пута не треба да буде Војна крајина, “бедем који штити Европу од најезде муслимана“. Европа више није хришћанска, ово што сада гледамо – “благостање“ које избеглице сада налазе – то су последњи остаци хришћанске Европе. Ово сада је “последњи воз“ за избеглице, за десет година неће у Европу гледати као на место “благостања“ (они који су се населили, мораће изнутра да се боре).
Србије не може да буде прихватни центар за све избеглице. Србија треба и може да омогући избеглицама да што брже и удобније стигну са јужних на северне границе Србије. Србија не треба да прима избеглице које би Запад, како се најављује, да враћа у Србију. ЕУ треба рећи “не“. Док је Мађарска у ЕУ, са осталим државама ЕУ треба да решава кризу, тј. прихватање у Мађарској и распоређивање у свим државама ЕУ. Најбољи начин да Мађарска смањи број избеглица које долазе, да их преусмери на НД Хрватску, јесте да изађе из ЕУ. Србија није члан ЕУ, не треба да буде у ЕУ, према исламском свету треба да води своју, независну политику. У покрету несврстаних има доста исламских држава, међу којима већина подржава Србију.
Греше и они који би да граде зидове на граници према Македонији и Бугарској и да не пуштају избеглице у Србију, греше и они који би да насељавају избеглице по српским селима или да праве прихватне центре за стотине хиљада избеглица, тј. да направе од Србије прихватни центар за целу ЕУ. Са једне стране, страх од избеглица шире или паника хвата оне који мрзе другачије (нпр. до јуче су им сметали Роми или Албанци, а некима и Срби избегли из Крајине), са друге стране, “емпатију“ шире и избеглице би да примају на дуже, због тога што је то жеља ЕУ или због похвала и новца из ЕУ, они који мрзе свој народ, који нису помагали Србима који су дошли као избеглице из Крајине и са КиМ. И ови први и ови други (и међу првима и међу другима неки можда више несвесно него свесно) од Србије би да направе нову Војну крајину, “бедем који штити Европу од најезде муслимана“ – ови први, првосрбијанци, тако што би градили зид и спречавали улазак избеглица у Србију, хапсили би их попут Мађара (тако би служили ЕУ против које се наводно боре, а навукли би гнев народа из држава покрета несврстаних, савезника), ови други, другосрбијанци, тако што би избеглице задржавали и насељавали у Србији (служили би и таквој ЕУ, која се нехумано понаша према избеглицама, која их не прима и која их враћа у Србију, а наводно су антифашисти).
Када би ови први (шовинисти) победили, избеглице не би улазиле у Србију, али би Срби напуштали Србију (дошло би до масовног одласка Срба у расејање). Када би ови други (аутошовинисти) победили, иселили би већину Срба из Србије, да би у Србији населили избеглице из исламских држава. И у једном и другом случају, Србија остаје без Срба, Срби постају избеглице. И једни и други владају већ деценијама и све је мање и мање Срба. Они су највећа опасност за Србију. Избеглице ће да прођу, они остају.
Оставите коментар на Да ли Србија треба поново да брани Европу?
Copyright © Цеопом Истина 2013-2025. Сва права задржана.