Десета Путинова годишња прес конференција

Своју десету велику, годишњу прес-конференцију Владимира Путина пратило је око 1300 акредитованих новинара из целог света.  Руски председник је на питања одговарао сигурно и непосредно а конференцију је завршио оптимистичком поруком сународницима, а и Вашингтону, Бриселу, Берлину и Лондону да ће Русија изаћи из кризе и учврстити своје позиције и у економији и на међународној сцени.

При том је подвукао да ће чак и при најнеповољнијем развоју ситуације  Русија превазићи синхронизовани удар санкција, пада цена нафте и потресе на финансијском тржишту и остварити  раст економије. У том случају ће за све бити потребе највише две године.

Преносимо најзначајније делове ове конференције:

Увод Владимира Путина

„Представио бих, за почетак,резултате за ову годину, а затим ћу одговорити на ваша питања.

Прво, а то је, наравно, и најосновније, ево привредних показатеља.

Раст бруто домаћег производа за 10 месеци ове године износи 0,7, можда ће негде да буде 0,6 процената. Јуче смо се моје колеге и ја окупили, прецизирали резултате.

Трговински суфицит порастао је за 13,3 милијарди долара и износи 148,4 милијарди долара.

Након прошлогодишње паузе, мало се убрзала индустријска производња. У периоду јануар-октобар повећање износи 1,7 процената. Низак је ниво незапослености. Он се код нас спуштао и испод 5 процената, тренутно се налази на нивоу око 5 процената, можда 5,1 процената.

Наставља се развој пољопривреде. Мислим да према резултатима за ову годину њен раст износи 3,3 процента. Као што вам је познато, ове године смо имали рекордни принос житарица – 104 милиона тона.

Без обзира на турбуленције на финансијском тржишту, федерални буџет ове године биће „затворен“ са суфицитом, односно приходи ће бити већи од расхода за 1,2 билиона рубаља, то је отприлике 1,9 посто БДП-а. Министарство финансија још увек све то израчунава, али је јасно да ће буџет бити у суфициту.

Главни резултат у социјалној сфери, свакако, представља, позитивна демографска динамика. Природни прираштај за десет месеци износи 37,1 хиљада људи. Смањили смо морталитет, повећава се стопа наталитета. То су добре тенденције и свакако треба да учинимо све како би смо их сачували. Као што смо и обећали, ми настављамо да индексирамо помоћ породиљама. Она је 2014. износила 429 408,5 рубаља.

Постигнут је и надмашен циљни однос зарада у десет категорија радника, одређени на 2014. годину. Ви знате о чему говорим. То су, пре свега, педагози у школама, установе за додатно образовање, социјални педагози, професори на факултетима, лекари, медицинско особље средњег и нижег нивоа, запослени у културним установама. Пензије су 2014. године биле два пута индексиране. Од 01. фебруара за 6,5 процената и од 01. априла за још 1,7 процената.

Ове године смо велику пажњу посветили повећању борбених могућности и борбене спремности Оружаних снага. Нећу овде све да набрајам. Око 11 700 војних лица из Министарства одбране 2014. године су добили стални смештај. Службеним стамбеним простором је обезбеђено 15 300 војних лица. То је 100 посто од планираних показатеља за ову годину.

То су бројке. Сада неколико речи о актуелној ситуацији.

Мислим да сви схватамо, да је данас главна питање за наше грађане – стање у економији и статус националне валуте, односно како ће се у овом светлу развијати ситуација у социјалној сфери. Покушаћу веома кратко, у неколико реченица, да представим ситуацију, да кажем како ће се она развијати према мом мишљењу, .

Након тога, у принципу, можемо да завршимо прес-конференцију. (Смех у сали). Ако имате питања, потрудићу се да одговорим на њих.

Данашњу ситуацију су свакако изазвали спољни фактори. Но, полазимо од тога, да нисмо урадили много тога што смо планирали да урадимо од онога што смо говорили да морамо да урадимо у вези са диверсификацијом наше економије у, практично, претходних 20 година. Било је доста тешко да се то уради, ако је уопште било могуће, имајући у виду управо ову, повољну у овом случају, спољну економску коњунктуру, када се бизнис трудио да улаже новац углавном тамо где може да се извуче највећа и најбржа добит.

Прилично је тешко променити тај механизам.

Данас се ситуација, као што знате, променила. На данашњу ситуацију утичу и спољни економски фактори, пре свега, наравно, цена енергената, нафте, а то повлачи за собом и цену гаса. Сматрам, да и Централна банка и Влада предузимају одговарајуће мере у данашњој ситуацији. Постоје питања за Владу и за Централну банку у вези благовремености и квалитета донетих мера, али генерално се крећемо у апсолутно одговарајућем и исправном смеру.

Надам се да ће јучерашње, данашње смањење курса страних валута и повећање курса националне – рубље, бити настављено. Да ли је то могуће? Могуће је. Да ли је могућ даљи пад цене нафте и да ли ће то утицати на националну валуту, а као последица, и на друге показатеље, укључујући инфлацију и слично? Могуће је.

Шта планирамо да урадимо у вези са тим?

Планирамо да предузмемо мере, које смо, подсетићу, са успехом, користили 2008. године. У овом случају треба да усмеримо нашу пажњу на помоћ људима којима је та помоћ заиста потребна, и сачувати, желим да подвучем, сачувати све наше планиране показатеље у вези са социјалним питањима и проблемима, имајући у виду, пре свега, пензије, имајући у виду плате које се исплаћују из буџета и слично.

Али, ако се ситуација буде развијала неповољно, мораћемо да коригујемо наше планове. Свакако, мораћемо нешто да смањимо. Такође, и желим то да истакнем, како кажу стручњаци, „искорак у плус“, каснији раст и излаз из данашње ситуације је неизбежан из два разлога. Као прво, раст светске економије биће настављен, темпо се смањује, али раст ће бити настављен. Економија ће да расте. И наша економија ће изаћи из данашње ситуације.

Колико ће бити за то потребно времена? У случају неповољног развоја догађаја, мислим, да ће бити потребно две године.

Да поновим још једном: након тога раст је неизбежан, између осталог и зато што ће се спољна економска коњунктура, мењати. Уз пораст светске економије биће потребни енергетски ресурси. За то време, и у то више не сумњам, ипак ћемо успети да много тога урадимо у смислу диверсификације наше економије, јер ће нас живот натерати на то. На други начин било би немогуће да се ради.

Зато ћемо потпуно, и понављам, безусловно, испуњавати све наше социјалне обавезе ослањајући се на резерве, које поседујемо. И, хвала Богу, ових година су те резерве чак и повећане.

Подсетићу, да резерве Централне банке износе 419 милијарди долара. Централна банка нема намеру да их проћерда без размишљања, тако и треба. Резерве Владе, ФНД (Резервни фонд Владе) порасле су ове године за, отприлике, 2,4-2,5 билиона рубаља. Укупан обим резерви – 8,4 билиона.

Ослањајући се на те резерве ми ћемо, убеђен сам, да сталожено решавамо основна социјална питања, бавићемо се диверсификацијом економије, а ситуација ће неизоставно, понављам још једном, ући у нормалан колосек.

Овде бих желео да завршим уводни део. Дакле, можемо овде и да завршимо, али, ако имате питања, изволите, одговорићу на њих.

Вјачеслав Терехов, агенција Интерфакс: Судећи по ситуацији у земљи, сада је у току дубока криза девизног курса, таква да чак и у Централној банци говоре да то ни у страшном сну нису могли да сањају.

Према Вашем мишљењу, кроз две године које сте споменули, да ли ће бити боље, да ли ћемо превазићи финансијску економску кризу? Овог „црног“ за рубљу понедељка-уторка чуле су се салве критике на рачун Централне банке и председника, Владе. Да ли се слажете са тим?

Владимир Путин – Рекао сам, да чак и уз најнеповољнији развој спољне економске коњунктуре, таква ситуација може да потраје (приближно, тачно не може нико да каже) у наредне две године. То не мора да буде тако. Ситуација може да се побољша и раније. Она може да почне да се поправља и у првом, другом тромесечју, средином следеће године или крајем следеће године.

То нико не може да каже. Много је фактора неодређености. Зато можемо то да назовемо кризом, можемо да назовемо другачије – како год желимо. Мени се чини, доста сам јасно то рекао, да се Централна банка и Влада генерално понашају у складу са насталом ситуацијом. Претпостављам да су се неки потези (заправо, такву критику чујемо и од стручњака), могли повлачити оперативније.

Шта треба, према мом мишљењу, конкретно урадити? И шта, заправо и раде Централна банка и Влада? Као прво, они су, као што знате, повећали референтну каматну стопу. Надам се да каматна стопа неће бити на овом нивоу у току читавог периода трајања ових догађаја, везаних за спољну економску коњунктуру, а економија ће се, на овај или онај начин прилагођавати.

На чему се базира мој оптимизам? На томе да ће се економија, неизоставно, прилагођавати животу и раду у условима ниских цена енергената. То ће се догађати само од себе.

Колико ће се брзо одвијати такво прилагођавање, ако цене нафте остану на данашњем нивоу, или крену да падају испод 60, 40, не знам, колико год? У ствари, за нас – могу да падају колико год, једноставно ће се одвијати реструктуризација саме економије. Колико ће то брзо ићи? Тешко је рећи. Али, да ће се ићи – то је неизбежно! Хтео бих то да истакнем. То ће се догодити сасвим природно.

Шта чини Централна банка? Подигли су референтну каматну стопу. Шта треба још урадити? И шта Централна банка већ ради? Како би се стабилизовала национална валута, треба засад мало прикочити ликвидност рубље, пустити и дати бизнису приступ девизној ликвидности. Банка се управо тако понаша. И референтна стопа је доста ниска за девизе – 0,5.

Ја, у принципу, не знам, то треба да одлучи Централна банка – да ли ће да смањује каматну стопу или неће, они то треба да осећају и да реагују. Не треба трошити резерве злата и девиза и траћити их на тржишту, већ треба ићи на стављање на располагање кредитних ресурса. Они то већ раде.

Једино, можда би требало да се све ради за пола корака брже. Знате, ја, наравно, видим критику према Централној банци, према председнику Централне банке. У нечему та критика има основа, у нечему – нема. Али, и Влада не треба да заборавља на свој део одговорности.

Одговорност за економску ситуацију у земљи није само на Централној банци.

Андреј Колесников, дневни лист „Комерсант“: Ви сте почетком 2012. у једном од својих предизборних чланака, који је, као што је познато, касније преформулисан у мајске указе, окарактерисали текућу ситуацију цитирајући Александра Горчакова: „Русија се усредсређује“.

Молим Вас, реците да ли се сада, по Вашем мишљењу, нешто дешава са земљом? Шта она чини? Да ли се као и раније концентрише или је, можда, већ време да се деконцентрише, можда је, заправо, време да се коначно опусти?

Владимир Путин – Треба радити. И у том смислу мало се шта променило. Осим тога, данашње околности нас подстичу. Ја томе приступам с разних страна, видим да ви и ваше колеге, у ствари, исту тему покрећете са различитих аспеката. Треба радити. И спољне околности приморавају нас да будемо ефикаснији, да прелазимо на иновативне начине развоја.

Шта је, заправо, потребно за будућност наше економије? Неопходно је да се створе повољни услови за пословање, да се обезбеди слобода предузетништва, потребна је гаранција својине, треба престати са праксом да се уз помоћ правобранилачких орана јуре сви они који се не допадну и да се ти инструменти искористите у борби за конкуренцију.

Треба повећати повластице производњи, треба покренути регионе Руске Федерације којима је потребна посебна пажња, као што је, на пример, Далеки Исток.

Да ли ми то чинимо или не? Да. Али, ја сам у посланици изнео читав програм за оно што морамо да урадимо. Имам у виду пореску паузу од четири године, такође и контролну паузу од три године у односу на предузећа која три године нису имала неке озбиљне прекршаје, као и олакшице за мала предузећа. Ми морамо да наставимо то концентрисање и да га поткрепимо конкретним радом.

Владимир Кондратјев: Недавно смо обележили 25 година од пада Берлинског зида. Ви сте лично били сведок тог догађаја пре 25 година када сте радили у Немачкој Демократској Републици. Много тога се постигло, можда не оно што смо мислили у почетку, било је много нада, али ипак, било је успеха. И захваљујући Вашој истрајности Русија је извесно време била близу чак и укидања визног режима са Европом.

Ове јубиларне године за неколико недеља подиже се нови зид. Он није бетонски, али је, ипак, очигледан, невидљив, али зид међусобног удаљавања, подозрења, узајамног неповерења и узајамних оптужби. Куда нас може одвести такво захлађење? Неки говоре готово о прагу новог „хладног рат“. Да ли ћемо у будућности живети у подељеном свету или постоје неке могућности да се, ипак, успостави дијалог и сарадња?

Владимир Путин – Ви сте сад говорили о томе да је срушен Берлински зид, а сада гледамо како се подижу неки нови зидови. Ја ћу сада да одговорим на то питање и надам се да ћете се самном сложити.

Ми то не гледамо тек сада. Ви сте стручњак за Немачку и за Европу. Зар нам нису после Берлинског зида говорили да неће бити ширења NATO-а на Исток? Али, оно је одмах почело. Два таласа ширења. Шта је то, није зид? Наравно, нису га укопали, то је виртуелни зид, али је он почео да се ствара. А систем ПРО поред наших граница? Шта је то, зар није зид?

Разумете, нико се није зауставио. У томе је главни проблем данашњих међународних односа. Наши партнери се нису зауставили. Они су дошли до закључка да су победили, да су они сада империја, а сви остали – вазали и треба их притезати. У томе је проблем.

Нису престали да подижу зидове без обзира на наше покушаје и поступке да радимо заједно без икаквих линија поделе у Европи и у свету у целини.

Мислим да наш прилично чврст став о познатим кризним ситуацијама, укључујући и Украјину, треба нашим партнерима да стави до знања да је једин исправан пут – прекидање градње тих зидова и изградња заједничког хуманитарног простора, простора безбедности и економске слободе.

Роман Цимбаљук, украјинска агенција „УНИАН“: Прво питање у вези са казненом операцијом коју сте ви организовали на истоку наше земље, при том, углавном против рускојезичног становништва. Није тајна да тамо ратују руски војници и руски бојовници који све то организују.

Колико сте послали руских војника? Колико сте послали војне технике? Колико их је погинуло на територији Украјине? Шта би сте Ви, као врховни Главнокомандујући рекли породицама погинулих руских официра и војника?

И, ако може, веома кратко друго питање. Имали смо председника, звао се Виктор, сада се он крије на територији Руске Федерације. Он је својевремено стрпао у затвор број један партије Баткившћина, Јулију Тимошенко. Она је издржавала казну, а сада је број један те партије у затвору, али у руском.

Владимир Путин – Шта-шта? Још једном…

Цимбаљук: Број један на списку Блока Јулије Тимошенко сада је у затвору, у руском. Моје питање: под којим ћете условима пустити украјинску жену-пилота Савченко , украјинског режисера Олега Сенцова и још најмање 30 украјинских ратних заробљеника које држите на територији Русије у разним затворима?

Владимир Путин -Почнимо од последњег питања, а онда ћу, наравно, одговорити и на Ваше прво питање.

Последње питање о грађанки Савченко, под којим условима може бити ослобођена. Ја ту имам апсолутно отворен и јасан став. Овде у сали се налазе колеге оних наших новинара (уосталом, то су и Ваше колеге), који су погинули извршавајући своју професионалну дужност на југоистоку Украјине. Наглашавам да ти људи нису учествовали ни у каквим борбеним дејствима ни са једне стране. Они су били без оружја. Обавеза је свих државних структура , па тако и војних структура, да чувају њихов живот и здравље и да им пруже могућност да испуњавају своју дужност ради ширења објективних и квалитетних информација, свакако, онако како их они виде. То је у цивилизованом свету опште призната чињеница. Ти људи су убијени. Према подацима наших правобранилачких органа, приликом тог убиства је била госпођа Савченко била та која је наводила на циљ.

Ако се током истраге и судског поступка утврди да она нема никакве везе, да они ни у чему није крива, одмах ће бити ослобођена. Ако се установи да је она крива и да је она стварно учествовала у том убиству, полазим од тога да ће руски суд донети одговарајућу одлуку, и она ће издржавати казну у складу са судском одлуком. Уједно, нико нема право да унапред проглашава човека кривим због неког злочина који је починио, имајући у виду да је у нашој земљи на снази принцип презумције невиности. Зато, видећемо како ће се одвијати истрага и до каквих ће закључака суд доћи.

Што се тиче других војних обавезника које сте помињали. Ми их не сматрамо ни за какве заробљенике, они се налазе код нас, на нашим локацијама лишавања слободе и у вези с њима се воде судски поступци, истрага због сумње да су умешани у терористичке активности. Ето, то је други део вашег питања.

Јевгениј Рожков, телевизија „Русија 1“: Шта се догађа на истоку Украјине, шта се догађа у делу Украјине који се данас назива Новоросија, који сам себе назива Новоросијом? Како видите судбину Новоросије, тог дела Украјине? Да ли верујете у успех споразума из Минска, да ли ће он довести до мира? Како ћемо даље помагати Донбас: исто као и досад – хуманитарним конвојима – или и на неки други начин?

Владимир Путин – Полазимо од тога да ће се криза кад-тад решити, а што пре то буде – то боље. Криза мора да се реши и биће решена политичким средствима, а не путем притисака, без обзира на кога – или економском блокадом или применом оружаних снага. Наравно, ми ћемо помагати народ онако како то чинимо и сада. Познато вам је да смо већ десети хуманитарни конвој упутили. Али, морамо ипак да полазимо од једног од основних принципа међународног права – од права људи да сами решавају своју судбину.

Нисам ово случајно рекао и није отрцана фраза да је потребно повратити мир и да се морају пронаћи политичка решења. Полазимо од тога да ће бити обновљен свеукупни политички простор. Какав ће тај простор бити, тешко је рећи. Међутим, мени се чини да томе треба да тежимо.

Томе треба да стреме обе стране и у томе је проблем. Обе стране! Треба поштовати људе који живе на југоистоку Украјине. Треба обновити економске везе.

Познато је да значајан део електропривреде Украјине функционише на донбаском угљу, али га до дан данас из Украјине не купују. Нас су молили да извршимо притисак на југоисток Украјине, на Донбас да пристану на испоруку угља. Ми смо то урадили, али га они све досад не купују. Зашто? Зато што су затворили све банке и не могу да плате.

Колеге су ми буквално јуче рекле: „Да, спремни смо да платимо. Уплатили смо аванс“. Испоставило се да нема никаквог аванса. Наводно су уплатили рударима на картице. Али, картице не функционишу. И тако се догађа са сваким питањем. Али, другог пута, осим мирног начина решавања, нема.

Што се тиче споразума из Минска – то је веома важан део, и ми пратимо како се договорено поштује, зато што сам, заједно са Петром Алексејевичем Порошенком, био један од иницијатора сусрета у Минску.

Председник Украјине, наравно, жели мирно решење, не сумњам да он то жели. Али, он тамо није сам. Тренутно чујемо изјаве других функционера да се тамо мора ратовати до краја и да све може довести до неке кризе на читавом континенту. Чујемо много ратничких изјава.

Мислим да је председник Порошенко ипак расположен за мирно решавање кризе, али за то су потребна конкретна дејства, конкретни кораци.

Рећи ћу вам једну важну ствар коју желим да сви чују.

Наши представници у Минску потписали су у септембру меморандум и анексе који су одређивали демаркациону линију. Представници Доњецка нису потписали те протоколе. Ето шта је у питању. Они су од самог почетка рекли: „Ништа не можемо“. И када смо покушали да инсистирамо, ово вам отворено говорим јер се ради о стварима које јавност мора да зна, одговорили су нам: „Ми не можемо напустити та села (ради се о три-четири села која су спорна), тамо нам породице живе, деца, жене и сестре. Не желимо да их све побију и силују“.

Ето у чему је проблем и то је најважније. Али, и украјински званичници не повлаче своје јединице са тих положаја, одакле су морале да оду, рецимо са доњецког аеродрома. Остале су тамо где су и биле.

Али, да ли знате шта се тренутно дешава? Добровољци су дозволили да тамо Украјинци замене своју војску на аеродрому, возили су их у сауне, шаљу им намирнице. Знате, можете да се осмехнете на то, али са друге стране, у томе има и нешто позитивно. Можда ће се људи, на крају крајева, ипак договорити.

Сви инсистирају да се ратни заробљеници размене. Сматрам да треба разменити све без претходних услова. Али, живот је компликованији. Када се појаве спискови, испостави се да (у сваком случају, како нам говоре представници Донбасаа) да се на тим списковима налазе лица која на југоистоку Украјине нису ухапшена због ратних дејстава, већ негде у Херсону или у Одеси. Треба све спискове упоредити.

Без обзира на све ово, ми на томе инсистирамо. Сматрам да људи треба да буду до Нове године, до Божића заједно са својим породицама, без обзира на околности.

Јуче је био договор да се размени 30 људи. Представници добровољаца су отишли на договорено место размене, а тамо су се појавили званични представници власти Кијева и рекли: „Не, неће бити размене све до следећег сусрета у Минску“. Наравно да је могуће ићи и тим путем, али ако су већ довезли 30 људи, могли су макар да их преузму. Разумете?

Договорили смо се да се донесе закон о амнестији. Где је? Све време нам говоре да је био донет закон о посебном статусу (делова Донбаса). Али, зашто тај закон није могао да функционише? Зато што је закон могао ступити на снагу и почети реално да функционише тек након доншења акта о демаркационој линији, али он уопште није био ни донет.

Ако Украјина жели да обнови мир, спокојство и територијалну целовитост, онда треба поштовати људе који живе на тим територијама земље, и – поштујући их – са њима водити директан, отворен и поштени политички дијалог и престати са притисцима. Надам се да ће, на крају крајева, овим путем сви да пођу.

Вероника Ромањенкова, агенција ТАСС: Ове године се испоставило да је енергетска дипломатија прерасла у кључни фактор геополитике. Колико су оправдани заокрет Русије на Исток и споразуми о гасу са Кином и Турском?

Да ли сте сагледали сво могуће подводно камење, јер и дан данас многи сматрају да уговор са Кином није рентабилан и да ће „Турски ток“ довести Русију у зависност од Турске? Можете ли да ово негирате?

Владимир Путин – Не, и немам намеру да о чиним. То су, знате, толико очигледне ствари да се нема о чему спорити. Често чујем „окретање Русије на Исток“. Прочитајте америчке аналитичке текстове. Тамо пишу о окретању САД на Исток. Да ли тога има или нема? Има делимично.

А зашто? Да ли то има везе с политиком? Не, то има везе с процесима у глобалној привреди, зато што се источни део Азијско-пацифичког региона развоја брже од свих других делова света, појављују се нове могућности.

С аспекта енергетике, у Кини, Индији, чак и Јапану и Јужној Кореји потребе за енергентима расту корацима од седам миља. Тамо се све развија брже него у другим деловима света.

Зара треба да се одрекнемо тога? Ми смо све што сада радимо планирали одавно, још пре разних проблема у глобалној, па чак и нашој привреди. То је само реализација онога што смо замислили раније.

Што се тиче уговора с Кином, он неће доносити губитке. Обе стране, желим то да нагласим, обе стране су дале повластице, то је истина. Кинеска страна је дала повластице, нећу сада да говорим о којим повластицама је реч, тамо нема ничег необичног.

Једноставно, Влада је донела одлуку да пружи одређене повластице учесницима тог процеса, и ми смо донели одлуку о пружању одређених повластица. И пројекат је, свакако, постао рентабилан. Свакако!

Тим пре што смо договорили формулу цене, која се мало по чему разликује, ако се уопште разликује, од формуле коју користимо за Европу, али узимајући у обзир коефицијенте везане за тржиште тог региона. То је апсолутно нормална ствар.

Поред свега осталог, то ће нам, Русији, омогућити да, добијајући и концентришући огромне ресурсе у почетној фази тог пројекта, не само да изградимо извозну цев, већ да започнемо гасификацију Далеког истока. То ће нам омогућити да направимо још један веома важан корак. Који? Да спојимо западни и источни цевоводни гасни систем. И да имамо могућност да пребацујемо ресурсе с Истока на Запад и са Запада на Исток онда када то буде повољно с аспекта светске конјунктуре. Изузетно важна ствар.

Уз то, ми без тога просто не бисмо могли да приступимо гасификацији делова Далеког истока и источног Сибира. То је апсолутно корисна ствар. Да не говорим о томе да је у питању огромно градилиште, радна места, приходи на свим нивоима пореског система, оживљавање овог региона света и наших далекоисточних региона.

Што се тиче Турске, њена привреда такође расте. Њој су, као и Азијско-пацифичком региону, потребни додатни енергенти. Ми смо изградили такозвани „Плави ток“ пре много година. И сада турски партнери постављају питање повећања испорука, пре свега, на унутрашње турско тржиште. Шта треба, да одбијемо?

С њима имамо све основне споразуме везане за формулу цене, динамику испорука итд. Отприлике знао њихове потребе. Наравно, продаћемо оно што имамо и што је њима потребно. Наравно, радићемо то.

Да ли је могуће такозвано европско чвориште на граници Турске и Грчке? То не зависи од нас. То у значајној мери зависи од наших европских партнера. Да ли они желе да имају стабилне, гарантоване, апсолутно јасне испоруке енергената из Русије, које су им крајње потребне, без транзитних ризика? Одлично, онда ћемо сарађивати.

Онда се може преко Грчке изаћи и на Македонију, затим даље на Србију, може се опет доћи у Баумгартен, у Аустрију. Не желе? Онда нећемо. Ствар је у томе што јефтинијих и поузданијих испорука од руских нема, нити се назиру у блиској будућности.

Григориј Дубовицки, РИА Новости: Многи експерти, па и Ви, говорили су о томе да су један од узрока овакве ситуације радње девизних шпекуланата. Навођене су чак конкретне компаније, конкретна презимена. Да ли можете да кажете ко су ти људи, Руси или неки странци? Зашто се не успева да се с њима изађе на крај? Да ли су они тако јаки или смо ми тако слаби?

Планирају ли Централна банка и Влада такве мере као што су фиксирање курса рубље или деноминација рубље?

Владимир Путин – То је управо оно што су урадили наши украјински партнери, и то није донело никакве позитивне резултате. То јест или да их натерамо да продају, то имате у виду, да терамо привредне субјекте, извознике наших основних роба, који имају девизне приходе, да обавезно продају. Али, сутра ће они доћи и купити опет, као што је било у Кијеву, и у другим земљама се то догађа.

Као следећи корак, требало би им ограничити куповину на домаћем тржишту, али тако ћемо отићи предалеко. Зато ЦБ не планира, колико је мени познато, као ни Влада, да ограничава наше извознике у тим показатељима, и то је правилно.

То не значи да Влада не може да делује макар преко својих представника у управним одборима. Разумете, то су наше највеће енергетске компаније, пре свега оне с државним учешћем, зато је утицај тамо могућ. Али, никакве директиве, ограничења се не планирају, ми то нећемо радити.

Што се тиче тзв. шпекуланата. То није кривично-правни појам – шпекуланти на девизном тржишту . То могу бити странци – учесници на девизном тржишту, различити фондови, они су присутни на руском тржишту и прилично су активни.

То могу бити и наше компаније, и генерално, већ сам говорио на самом почетку, то је потпуно у складу са праксом сваке тржишне привреде. Они се појављују увек када може да се заради новац.

Не да краду, не да некога преваре, већ управо да раде на тржишту, стварајући себи повољну ситуацију, подстичући, рецимо, како је то било на почетку овог процеса, у конкретном случају Централну банку Руске Федерације, да излази на тржиште и продаје девизне резерве у нади да ће помоћи курсу националне валуте, да врши такозване интервенције.

Међутим, ЦБ се зауставила, и добро је урадила. Требало је, можда, раније и оштрије то радити, онда, можда, не би било потребе да се стопа диже на 17 одсто.

Наталија Галимова, Gazeta.ru: У говору у Федералном парламенту после референдума на Криму, Ви сте употребили израз „пета колона“ и „национални издајници“. Никог конкретно нисте прозвали, али је због вашег олаког коришћења термин „пета колона“ поново ушао у свакодневни политички речник. Они који Вас подржавају од тада називају „петом колоном“ људе који се не слажу са влашћу. Кога сте имали у виду када сте говорили о „националним издајницима“, „петој колони“? И где по Вама завршава опозиција а почиње „пета колона“? На крају, да ли осећате личну одговорност за враћање тог термина, који само повећава нетрпељивост и раскол у друштву?

Владимир Путин – Не осећам никакву одговорност у том смислу. Све што радим усмерено је на то да се наше друштво уједини, а не подели. Ако сматрате да се то догодило (а ја Вам верујем, вероватно тако и јесте, Ви чак, можда, и боље то осећате), онда треба да будем пажљивији у својим јавним изјавама, размислићу о томе. Међутим, не може се све ни лакирати бесконачно. Треба понекад називати ствари њиховим правим именом.

Питање је изузетно сложено. Говорим потпуно отворено, тешко ми је да одговорим на то, зато што је граница веома танка. Тешко је, вероватно, дати научну дефиницију, где престаје опозиција и почиње „пета колона“.

Ове године смо сви, а код нас је 2014. била Година културе, славили јубилеј Михаила Јурјевича Љермонтова, нашег генијалног песника. Сви се сећамо његових редова када је писао о Бородину „Умримо под Москвом, као што су наша браћа умирала!“ Али, он је писао и друге стихове: „Збогом, прљава Русијо, земљо робова, земљо господе, и ви, мундири плави, и ти, њима одани народе“

Да ли је он био опозиционар? Наравно, био је опозиционар. Јер, ако знате, сигурно многи овде знају када је написао „Песникову смрт“ о Пушкиновом убиству, један рођак је дошао код њега кући и, видевши шта је написао, тражио му да умекша текст песме.

Он се толико наљутио, да га је пооштрио и написао на крају: „И нећете опрати свом вашом црном крвљу праведну крв песника“. Он је, наравно, био опозиционар у односу на власт. Међутим, ја сматрам да је био патриота.

То је заиста веома танка граница. Јер, он је био официр, био је веома храбар официр, ишао је под метке за интересе земље.

Граница између опозиционара и „пете колоне“ је унутрашња, њу је тешко видети споља. У чему се она састоји? Опозиционар се, чак и кад је веома тврд, до краја бори за интересе своје Отаџбине. А „пета колона“ су људи који извршавају оно што налажу интереси друге државе, њих користе као инструмент за постизање политичких циљева који су нама страни.

---

Извор: Факти