Како се постаје политички коректан? Тако што, ако не можеш сам, неко други мора да ти избије из главе сваку мисао која се супротставља глобализацији. Ако не може тољага, може „мејнстрим“ телевизија, могу сајтови на интернету.
Мозак би можда савладао механизам машине за прање веша, али центрифугу не може никако! Када се кортекс добро исцентрифугира Холивудом, „Ролингстоунсом”, хуманитарцима НАТО генерације, добијемо политички коректну особу која верује да су фашисти антифашисти и обрнуто!
Ту се изненада смањује потреба за левичарским страстима: саосећање, касније и губитак разумевања за људе који немају право на храну и текућу воду, па се полако поверује да је „Монсанто” најзгоднији произвођач хране, али и у то да на свету има превише људи те да је неопходно смањивати им број.
Ко те пита како! Завршна фаза је фатализам као последњи стадиј капитализма. Све што јесте мора тако бити и не питај зашто. Као што не можемо сазнати зашто на Форбсовој листи најбогатијих нема Ротшилда и Рокфелера!
Александар Хемон, политички коректан писац из Америке, рођен у Сарајеву, текстом „Злочинац у развоју” у „Ролингстоунсу” истиче се се као бољшевик месеца генералисимуса глобализације Џорџа Сороша. У поменутом тексту овај књижевник је упоредио Доналда Трампа са др Војислав Шешељом – обојицу назвао нацистима, хвалио Хашки трибунал и предвидио Трампу судбину Шешеља!
У међувремену је хашки суд ослободио оптужбе Шешеља, а да ли ће, после тога, логично, Трамп постати председник САД. Па ће Хемон бежати из Америке у Босну? Тај Хемон пише о Трамповом национализму, нацизму и „ратном злочину који би могао да се деси”, али ћути о, рецимо, видео-снимку, који смо гледали захваљујући „Викиликсу“, где амерички војници убијају ирачке цивиле из хеликоптера. Шта је брбљивост републиканског кандидата наспрам овог бруталног и некажњеног злочина?
Типично за политичку коректност: имаш документ о злочину а ти пишеш о томе како би неко могао да постане злочинац, и то ратни!
У Хемоновом родном Сарајеву Алија Изетбеговић је много раније, у свом капиталном делу „Исламска декларација”, писао о неопходности стварања калифата где живе само муслимани (један већ постоји у Сирији, а Сарајево није далеко од тога), али је писао и о сумњи да ислам и Запад могу заједно. Дакле, није Трамп измислио немогућност мултиетничког живота, он је говорио да милијарда и шесто милиона мрзе хришћане.
Ту је кандидат претерао, али, пошто је реч о мултиетничком животу, њега су, у последњих двадесет година, у пракси уништиле америчке војне формације. Где год је нагазила америчка чизма нестао је мултиетнички живот. Укључујући и Хемоново Сарајево.
Књижевнику смета што Трамп претерује када прича о тортури дављења водом (waterboarding – вотербординг). Неупућени читалац „Ролингстоунса” лако би могао да поверује да је Трамп измислио мучење водом и да је то један од трикова који га воде ка Бијелој кући.
Као да Буш и Обама нису тестирали поменуту направу управо на људским моделима (исламским борцима) које је Изетбеговић замишљао као џихадисте за уједињење ислама и као да Обама није аболирао све мучитеље. Наиме, ако пише о развоју Трампа у ратног злочинца, зашто ћути и занемарује злочине које су у свету за посљедњих двадесет година учинили чланови породице Клинтон и Буш, а спомиње Милошевића као „…једног од највећих ратних злочинаца двадесетог века” у оштрој конкуренцији…
Какав је онда писац политички коректан писац!? Центрифугиран, пошто ћутањем амнестира Клинтонове, и Бушове, и Обаму за сва злодела која су учинили дуж наше планете!?
