Генерал Радев као симбол кризе Европске уније

Антируске снаге у Европи трпе пораз за поразом. Одмах иза невероватног по њих исхода председничких избора у САД, стигли су ништа мање болни по њих резултати другог круга избора у Молдавији и Бугарској. И ако је победа кандидата Партије социјалиста Молдавије Игора Додона могла бити очекивана још у првом кругу, то је успех бугарског генерала Румена Радева – који се такмичио са до јуче свемоћном проамеричком коалицијом на челу са премијером Бојком Борисовим – по својој убедљивости упоредива са тријумфом Доналда Трампа. У поређењу са првим кругом председничких избора (то јест, само недељу раније) Радев је побољшао свој резултат више него за два пута – са 25,44% гласова до 59,35%. Његова супарница Цеца Цачева испред партије “Грађани за европски развој Бугарске” (ГЕРБ) успела је да придода мање од 15% (36.17% у поређењу са 21.96% гласова од 6. новембра). Не дочекавши оверу коначних резултата другог круга гласања, премијер Борисов је већ изјавио да подноси оставку – што са своје стране отвара пут за ванредне парламентарне изборе у пролеће 2017. године, који могу да заврше “преформатирање” бугарске унутарполитичке сцене. [1]

“Балкан се нашао у епицентру потреса између Запада и Русије, давши Западу источну шамарчину неколико дана после победе Доналда Трампа на изборима у САД” – указала је у вези с тим италијанска новина La Repubblica. “Са мојом победом тријумфовала је демократија над апатијом и страхом, упркос прогнозама хаоса од стране владе, моја победа – јесте почетак важне мисије у мом животу – труда да Бугарска постане стабилна и напредна” – наводе новине речи Румена Радева и доносе закључак: “Тако у земљи почиње криза владе, прва овакве врсте у ЕУ и Североатланској алијанси”. [2]

Још категоричније се у свом коментару изјаснила агенција Reuters: “Бугарска је изабрала проруског председника”. Она сматра да резултати другог круга председничких избора потпуно очигледно указују на то “какви могу бити резултати парламентарних избора”. Управо су они призвани да коначно дефинишу нови распоред политичких снага у Бугарској, узимајући у обзир чињеницу да је по политичком устројству Бугарска у великој мери, више парламентарна него председничка република. [3]

Управо спровођење ванредних парламентарних избора данас представља главну унутарполитичку интригу у Бугарској. Према расположивим информацијама, десна коалиција на челу са ГЕРБ-ом, која је претрпела пораз, нашла се у стању шока, пошто није прорадио њен главни адут – позиционирање Румена Радева као једнозначно проруског кандидата, који намерава да подрије евроатланску орјентацију земље. Генерал подржан од стране социјалиста “скренуо је на себе пажњу изјавама да антируске санкције ЕУ штете Бугарској и да је руска застава на Криму – реалност” – подсећа с тим у вези немачки часопис Der Spiegel и наставља: “На тој основи владајућа конзервативна партија ГЕРБ премијера Бојка Борисова смислила је претњу за Бугарску од стране Русије и оптужила Радева и социјалисте за жељу да изађу из ЕУ и НАТО”.

Тај адут, као што се види, није одрадио посао – поготово ако узмемо у обзир да је победа генерала имала под собом, пре свега унутрашње корене (истина, повезане и са спољнополитичким курсом земље). “Сиромаштво, корупција, нереализоване европске наде и старе везе са Москвом” – тиме се објашњавају узроци победе опозиционих кандидата на изборима за председника Бугарске у водећем аустријском издању Die Presse. [4]

Не треба потцењивати ни сигнал који је стигао са друге стране океана, тачно у међупериоду између два круга бугарских председничких избора. Проамеричке и антируске снаге су изгубиле свог кључног покровитеља у виду актуелне америчке политичке елите у целини и посебно штићенице Беле куће и Вол-стрита Хилари Клинтон.

Но, још важнији је други извор победе Румена Радева – то је данас нарастајућа свеопшта криза владајућих елита у Европи, потхрањивана између осталог и догађајима са друге стране океана. “Били су то протестни избори, Бугари су протествовали против естаблишмента” – сведочи експерт Центра за либералну стратегију у Софији Антоанета Приматарова.. [5]

А та околност је много опаснија за руководство ЕУ и НАТО пакта, него прилично уздржане изјаве одвојено узете, једног председника балканске земље – пошто наговештава наставак процеса у складу са “домино-ефектом”. Већ почетком децембра одржаће се поновљени председнички избори у Аустрији – и у светлу данашњих процеса који се одигравају у Европи, победа кандидата Аустријске партије слободе Норберта Хофера изгледа све реалнијом. Предизборне анкете му дају предност 2-4% у поређењу са кандидатом Партије зелених Александером Ван дер Беленом (кога практично подржава целокупна аустријска политичка елита и руководство ЕУ). [6]

Проводећи аналогију са председничким изборима у САД, једна од водећих социолошких служби у Аустрији, Meinbezirk, указује на још позитивнију динамику за Норберта Хофера, чак и од оне која је омогућила победу Доналда Трампа у САД. [7]

И ако победу генерала Радева западноевропска средства јавног информисања још покушавају да “припишу” носталгичним осећањима Бугара према Русији и специфичним националним корупционашким проблемима, то Аустрија традиционално наступа у својству једног од стубова целе Европске уније. И уколико владајућа евроатланска елита претрпи пораз у том “срцу” Европе – криза у ЕУ може бити неповратна.

____________________________________

Одреднице:

[1] – in.reuters.com/article/bulgaria-election-government-idINL8N1DF29T

[2] – www.repubblica.it/esteri/2016/11/13/news/elezioni_bulgaria_moldavia_occidente_russia-151910854/?ref=HREC1-5

[3] – ru.reuters.com/article/topNews/idRUKBN1380TX

[4] – diepresse.com/home/politik/aussenpolitik/5118150/Prorussische-Welle-in-Osteuropa?_vl_backlink=/home/index.do

[5] – www.spiegel.de/politik/ausland/osteuropa-russlands-rueckkehr-in-die-bruderstaaten-a-1121236.html

[6] – www.oe24.at/oesterreich/politik/Umfrage-Schwarz-stuerzt-ab/257385904

[7] – www.meinbezirk.at/land-oesterreich/politik/donald-trump-unten-durch-norbert-hofer-und-fpoe-oben-auf-d1919869.html

Извор: Фонд Стратешке Културе