Клинтон и Епстин у „Лолита експресу“

Један наизглед бизаран инцидент могао би коначно да разобличи глобалну мрежу зла у дубини англоамеричког естаблишмента. Неуспех да свргну Доналда Трампа очито је ослабио њихов утицај, па испливавају догађаји из прошлости. У августу 2018. године, док се из очаја да се одржи наратив о руском мешању форсира питање контаката Трамповог сина са Русима и хистерија о наводним захтевима Трампа да се обустави истрага специјалног прокуратора Секретаријата правде Роберта Малера о руском „утицају“ на избор Трампа, на неким америчким блоговима се појавила инсинуација о Трамповом наводно неприкладном односу према кћерки Иванки док је била малолетна и, у том контексту, у причу је уведено да се раније дружио са милијардером и монденом Џефријем Епстином, јавно разобличеним по склоности ка педофилији.

У јулу 2019. године, Џефри Епстин је ухапшен на аеродрому у Њу Џерсију, по повратку из Париза приватним авионом. Против њега је пред Одељењем Савезног суда у Њујорку покренут поступак за трговину људима, односно секс трафикинг. Оптужница га терети да је „мамио, врбовао и помагао да се намаме и врбују малолетнице” да се „упусте у сексуалне односе са њим, након чега би жртвама дао стотине долара у готовини”. У претресу његове куће нађено је мноштво фотографија голих и делимично голих младих девојака. Епстин се пред судом изјаснио да није крив за дела за која се сумњичи.

ДА ЛИ ЈЕ ЕПСТИН ДЕЛОВАО САМ?

Епстин је познат у високи круговима. Међу онима са којима се дружио, поред Доналда Трампа, били су Бил Клинтон и, како се наводи у судским списима, британски принц Ендру. Нико од његових пријатеља није осумњичен. За сада, само се Епстин терети за куповину и обљубу „више десетина малолетница“ од 14 година навише, у периоду од 2002. до 2005. године. Ту се ситуација компликује. Наиме, у оптужници се наводи да је начин извршења укључивао лица која су вршила врбовања малолетница како би му помогли да створи „велику мрежу малолетних жртава како би их сексуално експлоатисао на локацијама међу којима су Њујорк и Палм бич“. Ако је то тачно, онда је Епстин водио организовану групу за трговину девојкама и секс трафикинг. То отвара питање да ли је ту „велику мрежу“ правио само за своје перверзне потребе.

Лица која непосредно врбују су општи начин рада организованих група које се баве трговином људима и њихових углађенијих варијанти, као што су секс култови, попут њујоршког NXIVM. У случају Епстина ствари делују нешто другачије. Прошле године, лист Мајами хералд је писао о томе како се Секретар за рад из Трампове администрације Алекс Акоста 2008. године као тадашњи савезни тужилац за јужну Флориду вансудски нагодио са Епстиновим адвокатима о споразуму о негоњењу за вођење мреже за експлоатацију малолетница, али противно закону, без сагласности жртава.

Упадљиве су две ствари. Савезни тужилац је део администрације Секретаријата правде и за нагодбу је морао да добије сагласност носилаца виших функција, и то не само једну. Да је Акоста поступио у складу са ставом правосудне врхушке указује и то да је прошао провере и добио сагласност да постане секретар у влади. С друге стране, Епстин је признао кривицу, али није робијао. Такав низ догађаја тешко да је случајан у држави у којој обавештајна бирократија масовно користи евиденције за дискредитацију Трампових кадрова, па чак и за ширење лажи о њима. Шеф Савезне канцеларије за истраге (ФБИ) тада је био Роберт Малер (познат као специјални истражитељ руског „мешања“).

Нешто друго је још чудније. Јавно су објављени документи из којих се види да је приватни авион ‘Bell Long Ranger’ за који се сумња да га је Епстин користио за трафикинг на репу имао исти број као и авион Државног секретаријата ‘Bronco’, који је по уговору користила приватна компанија DynCorp, а који је, како извештавају амерички истраживачки медији, био коришћен за секс трафикинг малолетница/ка са Балкана.

КО ЈЕ И ШТА ЈЕ ”DYN CORР“?

DynCorp је компанија која је до 2003. године већину послова уговарала са Централном обавештајном агенцијом (ЦИА). Те године, сајт Wired је писао да DynCorp представља ништа мање него будућност националне безбедности. Док компаније попут Raytheon-а зарађују од развоја оружја, DynCorp нуди војсци алтернативу за себе саму. Ова фирма је 2002. године наплатила 2,3 милијарде долара за послове који су све само не привредни: наоружани радници DynCorp су главнина полицијских снага БиХ, обезбеђују авганистанског председника Хамида Казаија, управљају граничним испоставама између САД и Мексика, полигонима Пентагона за испитивање оружја, као и председничком флотом авиона и хеликоптера. Током Заливског рата, америчке борбене хеликоптере су сервисирали и наоружавали запослени у DynCorp-у, а крајем 2001. године они су почели допрему опреме и муниције на Блиски исток у оквиру припрема за рат са Ираком.

DynCorp пописује све што се заплени у оквиру програма заплене имовине Секретаријата правде (под којим је и Савезна канцеларија за истраге, ФБИ), води центар за морнаричко ваздухопловно наоружање и производи вакцине малих богиња и антракса. Ако је стварно тако како указују чињенице, није изван здраворазумског да је о секс трафикингу знала ЦИА, а можда чак и била умешана као део својих тадашњих операција, или за своје оперативце, или за војнике изопачених склоности. Нико не може тврдити да је та операција била спровођена само на Балкану, нити се не зна колико је авиона коришћено за превоз девојака из разних делова света за сексуалну експлоатацију од стране моћних, богатих или војника.

Епстинов лет авионом Bell Long Ranger под истим бројем репа (N474AW) као авион Bronco, који је по уговору са Државним секретаријатом користио DynCorp, догодио се 2002. године. Према документима Савезне ваздухопловне администрације, тај број је био у власништву Државног секретаријата, а званична владина документа потврђују да су овај број на репу користила и DynCorp (за операције „против побуне“ и „против наркотика“ у Колумбији). Епстинов лет са тим бројем на репу није био заведен у дневнику, нити су били евидентирани путници. Дакле, ако су наведени подаци тачни, Епстин је или украо број или су му његово коришћење одобрили Државни секретаријат/DynCorp. Државни секретар у то доба била је Медлин Олбрајт, нама позната као заговорник насилне „демократизације“ на Балкану.

БАЛКАНСКА КОНЕКЦИЈА

За нас је интересантно да Епстин има историју са малолетним девојкама из балканских држава: од куповине сексуалног роба Нађе Марчинко/Марчинкове; преко агенције МС2 – коју је држао са Жан Лук Бруном – за трафикинг девојка из Источне Европе; до забава у вилама Vanity Fair, на којима су људи били окружени Епстиновим младим девојчицама. Све ово асоцира на позадину афере сексуалних баханалија о трошку државе, називане пица-гејт (pizzagate), која се приписује врхушки током администрације Барака Обаме.

Веза пицагејта са Србијом испоставља се кроз злочиначку мрежу Клинтонових, у којој су били антисрпски „Срби“, попут са окултизмом повезиване Марине Абрамовић и уметнице чудне опсесије са децом Биљане Ђурђевић, чији радови красе зидове Џона Подесте, шефа кабинета Била и изборне кампање Хилари Клинтон, чији су му мејлови процурели до Викиликса.

У процурелој електорнској пошти Хилари Клинтон помиње се догађај који изгледа неприкладно: „Према мом извештају, у недељи 13. априла, регионални командант DynCorp из Кондуза, Флинт Чејмберс је дозволио својим људима да унајме 15-годишњег дечака да изводи племенску игру на забави у кампу за обуку DynCorp. Око 15 службеника DynCorp издвојили су једну столицу и дечак је имитирао игру у крилу. Ово је забележено на видеу. Видео приказује службенике DynCorp како стављају новчаницу од 1 долара дечаку за појас, како би радили и стриперу…“ Ову поруку је Хилари Клинтон послала Черил Милс (бранилац Била Клинтона од импичмента). Чикаго трибјун је 2005. године писао да влада заташкава трафикинг деце. На пример, Вашингтон пост је писао о скандалу DynCorp у Авганистану и касније објавио да је службеник DynCorp отпуштен, али без помена дечака. Државни секретаријат, који ништа није предузео против таквог свог уговарача, водила је Хилари Клинтон. Након њених заташкавања афера својих сарадника, њујоршког конгресмена Ентони Винера за злоупотребу деце и секс трафикинга малолетних штићеника Лоре Силсби, делује као да је била „фиксер“ за DynCorp.

Након хапшења Епстина, испоставило се да је, како је рекао помоћник државног тужиоца, да је 1980-их поседовао пасош на име Алек Росмилер. Зашто би поседовао такав пасош и ко му га је могао издати? Или, да није случајно имао „државног спонзора“ који га је подржао у оквиру операције која омогућава да се уцењују моћни људи?

КЛИНТОН У „ЛОЛИТА ЕКСПРЕСУ“

Докле сеже тај утицај или интерес да се подржи морална наказа попут Епстина показује пример нечега што се самопрокламује за слободарско, демократско, човекољубиво. Према летачким дневницима, Бил Клинтон је Епстиновим авионом, у јавности (по малолетницама) назван „Лолита Експрес“, летео најмање 26 пута, а Епстин је за Клинтона  имао 21 телефонски број. На Википедији се, на страници за Епстина, не спомиње његова веза са Клинтоном, али се помиње цитат Трампа из 2002. године: „Познајем Џефа петнаест година. Сјајно. Са њим је јако забавно. Чак се каже да он воли лепе жене колико и ја, а многе од њих су на млађој страни.“

На страници се, међутим, не помиње да је Трамп Епстина избацио са свог поседа кад је открио да је са собом довео малолетну девојчицу. Још опакије звучи када Монике Питерсен, која је 2016. године отишла на Хаити да истражи везе Клинтон фондације са трафикингом деце из те измучене земље, изненада тамо и умре. Моника Питерсен није обичан активиста у овој области. Она је од 1999. до 2002. године радила је у канцеларији државног тужиоца испред DynCorp, у време скандала у Босни. То значи да је DynCorp имао своје људе у тужилаштву у време кад је требало да буде под истрагом за трафикинг деце из Босне. Да ли је она случајно истраживала баш Клинтонове?

Ако су наведене претпоставке тачне, занимљива је подударност операција трговине и секс трафикинга децом у доби од 12 до 15 година, између осталог и са наших простора, између DynCorp-а и Епстајна. Злоупотреба сиромаштва и криза за искоришћавање деце за баханалије, вероватно и уцене, очито су саставни део метода неолибералне глобалистичке елите, која је споља уредна и пуна лепих речи.

Није тешко претпоставити ко има ресурсе да штити такву глобалну заверу. Испоставља се да се ради о истом естаблишменту који се огорчено бори против Трампа. Ти исти, почев од службе која их штити, промотери су и патрони независности Косова. Не улазећи у то да ли је случајна њихова блискост са панданима из британског естаблишмента, који редовно бивају експонирани у таквим аферама, али никад не одговарају, нити ко би све могао бити увучен у елитистичко коло, остаје општи утисак: кад су благоглагољиви неолиберални глобалисти у близини, треба склањати не само паре и вредности, него и децу. Страшно је и помислити шта би све били спремни да ураде за здравље.

---

Извор: Нови Стандард