Немачка влада убија своје грађане а блати Србију

Последњих дана Била Клинтона у Белој кући, од децембра 2000. до јануара 2001. године, председник на одласку потписао је велики низ од 140 „указа о помиловању“ особа које су тада биле у федералним затворима или под федералном истрагом – међу којима су били и неки злогласни велетрговци дрогом и пословни људи оптужени за проневере, утају пореза и преваре; неки тај чин – који је добио надимак Пардонгејт – сматрају Клинтоновим враћањем услуга сумњивим људима који су финансирали његове изборне кампање.

Девет месеци касније, још увек активна обавештајна мрежа, са структуром руковођења и управљања коју је поставио Бил Клинтон, приредила је Сједињеним Америчким Државама и тек изабраном председнику Џорџу W. Бушу – спектакл једанаестог септембра. Ал каида је напала Америку 11.09.2001. а онда је Америка напала Ирак и Авганистан, разорила, уништила и вратила их у камено доба.

Као део обавештајног система и „војно-индустријског комплекса“, Буш млађи је прихватио игру али права разарања и прави ратови чекали су повратак стварне моћи Клинтонових.

Та моћ је дошла до изражаја избором фрустрираног, искомплексираног конвертита који је све налоге испуњавао ревносно убијајући муслимане Авганистана, Ирака, Сирије, Јемена, Либије, а у Пакистану је убио Осаму бин Ладена – тог незгодног сведока прљавих послова Клинтонове олигархије.

Американци су убијали по Ници и Паризу (Шарли Ебдо и Батаклан), у Бриселу под носом НАТО-а и њихових служби, у Турској, кад год су то хтели а сада убијају и по Немачкој.

Није дилема како тумачити актуелне терористичке нападе у Анкари (убиство руског амбасадора Карлова) и Берлину (тероризам по моделу „камионског тероризма“ у Ници), него како, у ери медијског извештавања са најнижих пропагандних и обавештајних позиција, добацити бар зрно аналитичког расуђивања до јавности а да не будете оптужени као теоретичар завере.

Неке неоспорне чињенице везане за два терористичка акта са обавештајним потписом ЦИА ипак су се пробиле у јавност, па се пар закључака може извести из информација:

1. Амбасадор Карлов је својим дипломатским напорима спречио ескалацију турско-руских односа у правцу рата након обарања руског борбеног авиона изнад сиријско-турске границе и залагао се за превазилажење неспоразума. Он је био тај црвени телефон који се упалио када су пучисти у Турској хтели свргнути и убити Ердогана. Његов допринос заједничком деловању Русије и Турске у Сирији је немерљив. Сметао је америчкој служби једнако као и немачкој – као што им смета намера Русије, Турске и Ирана да се обрачунају са њиховим миљеницима, њиховим прљавим геополитичким убицама из Ал каиде. Уосталом, војно-политичко крило Ал каиде, „Џабхат Фатех аш Шам“, које се до јуче звало „Џабхатун ал Нусра“ – познати Нусра Фронт, је преузело одговорност за убиство руског амбасадора Карлова.

Убица је бивши полицајац, избачен из службе због повезаности са америчким обавештајним центром у војној бази „Инџирлик“ и мрежом пучиста окупљених око Фетулаха Гулена.

2. Истовремено у Немачкој, неки фанатик, из Пакистана или из Туниса, ушао је у камион и несметано, на паркингу, јурио преко 80.километара на сат да би се ушетао међу невине грађане у божићној куповини, на Божићном сајму.

Пошто је тај догађај, тај терористички чин повезан са најважнијим верским празником у кршћанству и најважнијом похвалом Богу оцу, створитељу, који то није спречио, нити ублажио – неолиберално европско безбожништво добија на замаху јер верници своме створитељу, оправдано постављају незгодна питања.

Након прве грешке у идентификацији нападача из Берлина као „мигранта из Пакистана који је у Немачку дошао Балканском рутом“ и његовог пуштања на слободу, баш као, после Шарли Ебдоа, Батаклана, Брисела, Нице… открива се ново терористичко лице које „заборавља личну карту“ и друге документе („неколико пасоша“) у камиону којим је као средством извршио терористички чин. Зар то није исто што и „једанаести септембар 2001. године“ – зар путнички авион није претворен у терористичко оруђе и да након тог „терористичког патента Made in USA“, исто тако терористи нису заборављали пасоше и личне карте?

Нема дилеме да немачка влада лаже и обмањује своје грађане, али да ли их по угледу на америчке службе и убија – то је право питање?! Хоће ли Меркелова преузети ту злочиначку палицу дестабилизације и подривања светске безбедности крећући од себе, односно од народа и државе који јој је дао поверење да влада?!

Како другачије објаснити пропаганду и лажи о „Србину“ који се зове „Бобан С.“, а који је наводном Тунижанину, чија је лична карта пронађена у „терористичком камиону, обезбедио смештај тј. стан, у коме је исламиста планирао ову терористичку акцију – него као подлу обавјештајну завјеру ЦИА и БНД, у којој су ипак убијани Немци.

Немачка мрзи Србију дубоко, историјски и национално. Ту чињеницу не може променити ни мирољубива и попустљива политика коју Србија води – али повезати Србију са исламистичким тероризмом, може само онај ко сумња у здрав разум конзумената ове информације. И ко вјерује у слепо подаништво медија на Балкану, који ће ту информацију некритички и без ограде пренети само зато јер ју је објавио службени обавештајни медиј БНД-а и немачке званичне политике, Deutche Welle. Управо се то и десило.

Полтронски, проамерички и пронемачки медији у земљама бивше Југославије одлучно су денунцирали наводног Србина „Абу Абдурахмана“, који поседује и немачка документа, са именом „Бобан С.“ а у којима је наведено његово наводно српско порекло.

Да је то посљедњи немачки примитивизам на рачун Србије, говори податак да је познати терориста Исламске државе са Косова Лавдрим Мухаџери такођер имао пасош са именом Бобан Депић, и рођен је у Србији (јер је Косово потпуно и стварно било у Србији), али га то баш нимало не чини Србином као што ни Мевлид Јашаревић, који је пуцао по Сарајеву на Америчку амбасаду, рођен у Рашкој области („Санџаку“), није Србин иако су врло жустро немачки и амерички медији објавили вест о терористи из Србије који је напао на амбасаду аутоматским оружијем.

Иначе, то име „Србин Бобан“ користили су на фалсификованим пасошима и познати терористи из Рашке области: Абид Подбичанин, Изудин Црновршанин, Сејад Плојовић, Мирза Ганић, Елдар Кундаковић… и многи други.

Све Бобан до Бобана али…Србина ни за лека.

Само у немачкој болесној мржњи и америчкој обавештајној матрици терористичка мрежа створена у Босни и Херцеговини, у Сарајеву, Зеници, Тузли, Травнику и Бихаћу, која контролише све ове Бобане, не представља претњу безбједности јер је под наводном контролом влада САД, Британије, Француске и Немачке.

Без обзира на одсуство разума у пропаганди која у Србији тражи „кривца за подршку терористима“, мала правда је, да у овој причи, влада Ангеле Меркел, ако жели наставити са овом производњом и дистрибуцијом антисрпске пропаганде – ипак мора наставити и са убијањем својих грађана.

Мање је битно када и како ће стати та врста пропагандног рата, важније је када ће западне владе, Француске и Немачке, престати слепо следити поражену америчку, неолибералну агенду и када ће престати да учествују у убијању својих грађана.

Ако нису спремни учествовати у рату у Сирији и Ираку, на том геополитичком полигону, на коме су ДАЕШ и Ал каида довели своје најважније потенцијале и ресурсе – онда ће се мигрантски таласи и терористичке акције наставити у Европи. Стварни кривци јесу Оланд и Меркелова – стварне убице Француза и Њемаца, су њихове владе. 

Коалиција Русија-Иран-Турска може учинити све на Блиском истоку што испланира и ту јој није потребна ниједна западна влада, ни НАТО пакт. Рат против тероризма се наставља.

Извор: Фонд Стратешке Културе