Откуд илузија да СНС има велику подршку

Да ли је подршка Вучићу и напредњацима значајно порасла у претходних годину и по дана?

Ако је и било ретких скептика пре локалних избора на Вождовцу, убедљива победа СНС-а довела је до консензуса у медијима, међу аналитичарима, па и политичким противницима, да је легитимитет Вучића (и СНС-а) значајно порастао од тренутка преузимања власти (лето 2012). У овом блогу, међутим, тврдим да је то погрешан утисак.

Пре поређења избора из 2009. и 2013, задржимо се на кратко на појмовима легалитета и легитимитета. Легалитет сте обезбедили ако скупите 50%+1 одбоника (или посланика) и тако формирате владајућу већину. Међутим, нешто комплекснији је феномен легитимитета: да би могла да управља друштвом и спроводи реформе, власти је потребна шира подршка грађана, независно од тренутних релационих односа међу партијама. Другим речима, имати већину међу представницима које је бирала једна трећина гласача није исто што и имати већину када је половина бирача гласала. Када тврдимо да једна странка/политика/појединац имају све већу подршку грађана (легитимитет), то значи да они придобијају нове присталице, односно гласаче.

Интересантно, већа подршка не значи нужно и већу разлику над политичком конкуренцијом – некада можете придобити нове гласаче, али ако ваш ривал такође подигне популарност, предност може и да се смањи. Замислите да са милион гласача „скочите“ на 1.100.000, а ривал са 700.000 на 950.000. Ви сте ојачали подршку грађана, али процентуално „падате“ у коначној расподели мандата. Већи легитимитет, дакле, може повлачити и мању предност у односу на политичку конкуренцију. И обратно: мањи легитимитет може да се поклопи са растом предности у односу на ривале – ако се њихова подршка брже смањује (на пример, ако са милион гласача „паднете“ на 950.000, али ваш ривал са 700.000 падне на рецимо 570.000).

Вратимо се локалним изборима на Вождовцу. Како је СНС прошла 2013, у поређењу са 2009. годином? На први поглед – одлично. СНС је сада освојила 49%, чак 11% више у односу на 2009. (38% гласова). Међутим, да ли је СНС значајно увећала своју подршку међу грађанима? Да бисмо упоредили, фокусирајмо се на апсолутне бројке:

Пошто је 2009. године постојало за око 10.000 мање гласача на општини Вождовац, освојени гласови данас и пре четири године не могу се поредити простим одузимањем бројки, већ је неопходно укалкулисати и фактор повећања бирача: 160.000/149.000=1.073. Када резултат из 2009. године помножимо овим фактором, долазимо до бројке од 24.600. Другим речима, резултат од 23.000 гласача на изборима у 2009. години еквивалентан је резултату од освојених 24.600 гласова на скорашњим изборима имајући у виду да се број грађана са бирачким правом повећао.

Сада можемо да погледамо колики је раст СНС-а: 28.800-24.600=4.200 гласова. Дакле, легитимитет СНС-а је у међувремену порастао за нешто више од 4.000 гласова (на општини Вождовац). Много или мало? Како да знамо да ли ова промена представља (а) драстични, (б) умерени, или тек (ц) симболичан пораст подршке?

Један начин да се процени раст подршке јесте да се упореди са укупним бирачким телом: СНС је добио нових 2.7% гласова у односу на укупно бирачко тело (4.200 од 160.000). Према овом критеријуму, раст подршке СНС-у није ни драстичан, ни умерени, већ симболичан (ц). СНС је, дакле, у међувремену придобила свега једног новог на сваких 37 гласача. То представља занемарљив раст.

Део овог раста може се приписати „преливању“ бивших гласача СРС. Погледајмо како је прошла СРС на прошлим изборима:

2009: 2200 гласова
2013: 1000 гласова

Када укалкулишемо фактор повећања броја бирача (1.073), данашњи еквивалент радикалским гласовима из 2009. године био би: 2400. Другим речима, они су изгубили око 2400-1000=1400 гласова.

Реална претпоставка је да су ови гласови отишли СНС-у, тј. да се радикално бирачко тело „прелило“ у напредњачко. Феномен опортунизма је већ забележен на републичком нивоу и није новост у политичким процесима.

Ако је СНС „преузео“ око 1400 радикала, то онда значи да је ван свог традиционалног језгра ова странка добила свега 2.800 нових гласача, тј. 1.9% од укупног броја бирача. Другим речима, сваки педесет трећи бирач који није гласао за СНС и СРС на прошлим изборима сада се определио за Вучића и напредњаке. Ако се, дакле, узме у обзир преливање СРС гласова, онда пораст раста подршке СНС-у делује још занемараљивији.

Немогуће, нешто је погрешно са горњом анализом, сигурно сте већ помислили. Вучић је, неупитно, забележио велики раст подршке, и бесмислено је оспоравати његов успех када широм Србије добија по 45%, 50% и више подршке на локалним изборима. Ко то не прихвата, одбија да поштено сагледа реалност политичке сцене.

Као одговор, вратимо се на причу о легалитету и легитимитету са почетка блога. Ваш утисак да је Вучић значајно повећао подршку грађана резултат је лошег резултата осталих странака, а не велике подршке Вучићу. И ту није потребна велика проницљивост – што мање гласова ДС-у, СПС-у или ЛДП-у, то у коначној расподели СНС добија више мандата. Међутим, у овој тачки престаје рационална анализа и отпочиње процес ирационалног формирања утисака који иде један корак даље: релациони однос снага међу странкама даље прераста у утисак о подршци најјачој странци међу бирачима. Иако прво (надмоћан релациони однос) не имплицира нужно друго (апсолутну подршку), тешко је одупрети се механизмима који утичу да се рационална анализа спута (хеуристичка наука је у неколико сјајних студија о политичком спину истражила и документовала ове феномене, који директно зависе од начина аргументације победника након избора, као и од „фрејмовања“ медија у првих 48 сати по објављивању резултата; након овога практично је немогуће дебату вратити на рационални ниво анализе).

За крај, тестирајмо да ли нас утисак вара када је у питању подршка грађана странкама на републичком нивоу. У два наврата агенција Фактор плус је известила да би за СНС тренутно гласало више од 40% од оних коју су се декларисали да знају кога би подржали. Израчунајмо сада колико та подршка износи у апсолутним бројевима. Пошто се у овим истраживањима „Фактор плуса“ једна трећина бирача изјаснила да зна за кога би гласала, конкретна подршка од 42% се рачуна у односу на трећину од укупног броја грађана Србије са правом гласа (има их око 6.600.000):

42% од 2.200.000 = 925.000

Другим речима, тренутно око 925.000 грађана подржава СНС. Ово не значи да у будућности тај број неће порасти, али овог тренутка у Србији можете пронаћи 925.000 грађана који тврде да гласају за СНС. Небитно је да ли би за ДС гласало 600, 500 или 400 хиљада; небитно је да ли СПС може да освоји 300.000 или пола милиона; независно од резултата ових странака, СНС је придобио 925.000 присталица за себе.

Шта мислите, колико је грађана гласало за СНС у мају 2012. године? Одговор: 940.000.

Питање: да ли је подршка СНС-у међу грананима данас уопште и већа него у мају 2012 године?

Да, могуће је, нема никакве „оптичке варке“. Два пута проверите бројке: погледајте резултате избора из 2012. године и истраживање Фактор плуса. На изборима 2012. СНС је освојила 940.000 гласова, што је више од броја грађана који се данас декларишу као гласачи СНС (925.000). Оптичка варка је на једном другом месту: у надуваним медијским натписима да подршка и легитимитет Вучићу и СНС „вртоглаву расту“.

На крају, упоредимо тренутну подршку СНС-у са подршком другим политичким опцијама у претходним владама. Све чешће се чује аргумент да СНС и Вучић бележе подршку незабележену још од времена Милошевића. Можда најзгоднији пример за поређење јесте тренутно највећа опозициона странка. Погледајмо период када је ДС била на врхунцу популарности (након парламентарних избора 2008. године):

Коалиција „Заједно за европску Србију“, коју је предводила Демократска странка, освојила је нешто више од милион и по гласова 2008. године. Ако претпоставимо да је Демократска странка „унела“ у коалицију 1.100.000 (што је најконзервативнија процена будући да је немогуће да су Г17, ЛСВ и Љајићев СДПС освојили више од 450.000), то је за око 170.000 гласова више од тренутне подршке СНС-у. Другим речима, СНС не само да не бележи популарност невиђену од Милошевићевог периода, него тренутно има мању подршку грађана чак и од водеће странке у претходној Влади.

Да закључим, нити локални избори на Вождовцу сведоче да СНС бележи „астрономски“ раст популарности, нити ова странка на републичком нивоу ужива ретко јаку подршку. Њен успех лежи првенствено у пасивизирању бирача Демократске странке, а не у расту подршке грађана. Али, ако сте били убеђени да је легитимитет „напредњака“ изузетно велики, шта вам то конкретно говори о моћи сензационализма, политичког спиновања, таблоида и контролисаних медија?

Извор: Блог Zoon Politikon