Проф. др Винко Перић о изборима у Републици Српској 2018.

Од тренутка када су двојица политичких лидера Вукота Говедарица и Бранислав Бореновић најавили да опозиција у Републици Српској не признаје резултате гласања на тек завршеним изборима, чак ни  према подацима ЦИК-а прилично „убедљиву победу“  Милорада Дидика, и за једину “слободну територију” у РС прогласили  Трг Крајине у Бањалуци где се већ месецима одржавају протести под геслом “Правда за Давида”, попут Хајд парка у Енглеској,  многима се чини да почиње друго, ван–институционално, полувреме изборног процеса?

Но, до чега ово може довести? Шта практично значи за РС и српски народ у БиХ? И какве могу бити последице по стабилност и безбедност Српске и њених грађана? – само су нека од питања која се отварају у овом политички и национално јако осетљивом тренутку не само за Републику Српску и њене грађане, већ и за читав српски национални корпус. Одговоре на њих и друга питања везана за сам изборни процес и његове последице потражили смо у разговору са проф. др Винком Перићем, експертом за безбедност, власником медијске групе “Виком”, Председником послодаваца РС и независним српским интелектуалцем патриотске оријентације, чија мултидисциплинарна сагледавања политичких процеса и бројне друштвене иницијативе и предвиђања,  већ годинама представљају авангарду српског патриотског мишљења.

Поштовани професоре Перићу, захваљујемо што сте упркос обавезама које имате везано за финализацију првог дела Монографије о Вашем животу и учешћа у настанку и изградњи Републике Српске, о чему се недовољно зна у јавности, издвојили време за овај разговор на чијој смо хитности инсистирали. Чињеница да увек отворено говорите оно што мислите и да сте у правом смислу речи независни од било које политичке опције, наравно уз огроман потенцијал знања и искуства у сагледавању друштвених кретања, чине Вас идеалним саговорником о актуелним збивањима у Републици Српској, па и БиХ. Како тумачите изборне резултате у Српској, а како у Федерацији?

Захваљујем на лепим речима и поздрављам Ваше цењене читаоце. Не знам да ли сам “идеални саговорник” како кажете, али знам да сам у протеклих пар дана имао доста позива за мишљење и интервјуе око избора, али сам само Ваш прихватио, пре свега јер коректно преносите оно што говорим и немате ментора иза леђа. Но, на почетку једна ограда. Принципијелно, никада не коментаришем изборне резултате у Федерацији, просто зато што нисам човек који вири у туђе двориште, а њих сматрам другом државом. Како год и кога год су бирали, право им буди. Наравно, имам своје мишљење и пратим то са аспекта онога што радим, али никада то не коментаришем у јавности. А о мојој Српској питајте шта год желите, јер је већи део мога живота уткан у стварање и јачање исте!

Ови избори су у принципу готови, изборни резултати су објављени и према подацима ЦИК-а БиХ обрађено је преко 99 % бирачких места, причам о Републици Српској. Чини се да нема простора за било какве промене чак ни у промилима, а камоли у процентима. Упркос томе главни опозициони блок “Савез за побједу” одлучио се да прокламује неприхватање изборних резултата и бојкот институција. Да ли то  видите као самосталну политичку реакцију или има везе са страним фактором, који је евидентно био присутан и на овим изборима?

Хајде да кренемо од чињенице да су избори увек својеврсна кризна ситуација у сваком друштву, као и да у демократским друштвима учесници изборног процеса имају право да оспоравају, или чак и у потпуности не прихвате изборне резултате. То је, све док се не позива на насиље, легитиман облик политичке борбе. Али, то важи само декларативно и под условом да немате јачег страног ментора иза леђа. Када га имате онда се ствари мењају. Надам се да је данас већини Срба јасно како је то Милошевић „демократски“ смењен!? Газе нам по мозгу, као да смо дебили а не најстарији народ у Европи!?

Суштински, ја бих рекао да су грађани, који увек изнова верују да нешто могу променити ка напретку друштва, опет изгубили драгоцено време и поново се разочарали у систем, људе, законе, а о страном фактору да и не говорим! Страни фактор је увек и у свему присутан у овом региону, али питање је имамо ли право бунити се против тога, јер сами смо га тражили. И сами смо га довели. Квази комунисти који су нас, због свога личног интереса, издали еволуирали су, баш уз помоћ тог страног фактора, у квази демократе, а нас убедили да је то просперитет и друштвени напредак. Сада плаћамо цену тога. Знате, кад садите тикве са ђаволом, не можете сами брати летину, морате му платити ушур. Отуда је тај „страни фактор“ одавно одомаћен код наше тзв. „политичке елите“, без обзира ко се, и када, од њих налази у власти а ко у опозицији. Док наши политички лидери слушају и воде рачуна о њиховим интересима, дотле ће имати њихову подршку и опстајати на политичкој сцени, без обзира како грађани бирају!

О томе могу врло аргументовано да говорим, јер сам судионик и активни учесник буквално свих демократских избора од Титових времена до оних прошлих 2016. Сада сам, јер сам тако одлучио, имао прилику да први пут, онако са стране, потпуно неутрално и независно све посматрам и мулридисциплинарно сагледам. Све је то личило и личи на неки велики ријалити шоу коме неки људи, које не видите, унапред знају исход, а политичари једно говоре, друго мисле а треће раде. И сви заједно, без разлике, слуђују народ.

Наравно, у нашем окружењу је тешко било шта конкретно рећи, а не ризиковати да некога оптужите без доказа или навучете сатанизацију оних који имају приступ мајнстрим медијима док је Ви немате да се можете бранити.

Но, везано са садашњу ситуацију, желим да нагласим како избори нису готови кад се објаве резултати већ када се на бази њих формирају и конституишу институције. У складу с тим често се покаже да победник избора није онај ко има највише гласова, већ онај ко има већи коалициони потенцијал. Све док се не формирају институције процес је отворен.

Са друге стране, ја бих са изузетно великом резервом узео све податке које објављује ЦИК, без обзира коме иду на корист, а коме на штету. Својевремено сам био жртва њиховог политичког сатанизовања, манипулације, великог финансијског харачења и конфесионалне острашћености. То су урадили мени и мојој странци СНС РС на Изборима 2008. године, после мога одбијања понуде једне од партија, да одустанем од локалних избора, и да јавно дам подршку њиховом Начелнику, а они би мени дали три одборника. Само да напоменем да су моји кандидати радили пар месеци од куће до куће и да су имали потписаних и  договорених гласова за 10 одборничких места у општини Градишка. Али…

Знам како раде и да су склони свакој врсти манипулације, политичког утицаја са стране, па чак и отвореним обманама и преварама. Зато, треба сачекати и не доносити исхитрене закључке о било чему што се дешавало или се и даље дешава на овим изборима.

И да се на крају одговора на ово питање конкретније осврнем на одбијање „Савеза за побједу“ да призна изборне резултате. Са тим су у јавност врло експлицитно изашли господа Бореновић и Говедарица. Но, шта год чули у овом периоду морамо  узети у обзир да сви политичари лажу или морају да лажу, ако желе да уђу у власт или опстану на неким позицијама које заузимају, без обзира да ли су то партијске, друштвене, привредне или неке друге позиције. И да су по правилу макијавелистички настројени у смислу онога да „Циљ оправдава средство“. Ако су они рекли да не признају изборе јер су „покрадени“, то би практично требало значити позив да се угрожена „демократска воља“ брани на улици и медијима, све до поновних избора, или некаквог преузимања власти, ако институционално докажу превару. Међутим, како видимо, они уопште не потенцирају и не траже да се истражи битно у функцији доказа о превари него се баве тривијалностима или глупостима које никада неће моћи конкретно да докажу. Случајно или намерно? Видећете да ће пре или касније неки од лидера почети да попуштају, можда најпре баш Бореновић.

Хајдете да се мало позабавимо ЦИК-ом БиХ, односно нечим око кога се ломе копља ових дана. Како тумачите њихов фрапантни податак о броју неважићих листића који је у Српској, у зависности од врсте избора износио и до 8%? Да ли је то могући потенцијал за прекрајање изборне воље? 

Право питање! Како податак о броју неважећих листића могу другачије тумачити него као својеврсни скандал који баца озбиљну сенку на свеопшту регуларност избора, и стање укупног демократског друштва. Као да је неко хтео да обесмисли изборни процес, направи припрему за хаос или чак криминализује читав изборни процес – заменом листића у ЦИК – у, у што су највише уверени грађани и интелектуалци.

Без обзира на све, ЦИК је обавезан и дужан да обезбеди неутралну истрагу и врати се, ако треба и до бирачких места, односно конкретних бирачких одбора, где су можда неправилности овог типа највеће како би дао одговарајућа објашњења и у крајњој линији одбранио некога од напада. Међутим, знам да је овако велики број празних листића најбезболније и за њих најбезбедније заменити баш у централи, а друга хемијска, па и у прстену, чини посао на локалном нивоу. Можда ЦИК мисли да ћемо заиста поверовати да је близу 8% наших суграђана изашло на изборе како би на бирачком месту терало шегу? Било је и таквих као ја, који сам намерно попунио два кандидата и тражио појашњење шта да радим са мојом грешком. Лепо су нашли неки празан коверат и мој неважећи листић ставили у коверат, а мени дали други. Волео бих да се од неутралне комисије провери тај мој неважећи листић и упореди, по више основа, са другим неважећим листићима и да дођемо до истине ако је уопште икоме стало до ње осим честитих гласача, јер и њих има свакаквих. Могли би се, рецимо, полиграфом проверити чланови оних изборних комисија где су регистроване озбиљније неправилности итд…

Важно питање је и да ли су неважећи листићи приближно равномерно распоређени сходно резултатима, или на неким местима где су поједини кандидати стицали изражену предност. Пошто верујем да је део људи из опозиције увек у договору са влашћу код битних питања (зарад својих личних интереса), манипулације су увек могуће. Уосталом, таквих ствари имате и у Америци само што они стављају своју државу на прво место! А верујем и да нису тако глупи да ствари решавају празним листићима.

Све у свему, имамо пуно галаме, али нико не говори о битном. Сумњам да је то случајно. Па, ево, ја ћу вам изнети најбезболније решење и сигуран долазак до истине. Али, поставља се питање ко жели то да чује и коме уопште треба истина о тој политичко-тајкунској хоботници која се игра не само нашим гласовима, већ и животима, осим самих бирача са наметнутим роговима од политичара. За све грешке или криминално-моралне радње, тачном експертизом и истрагом се може доћи до истине, ако треба и полиграфом, а за неважеће листиће са два или више крстића, или дописаним садржајем, далеко је лакше доказати криминал. И од тога треба почети. Треба, једноставно, направити њихову стручну графолошку експертизу. Ако се ради о грешци или намери гласача оба знака требала би бити графолошки иста, а ако је неко касније додао други знак, што је мислим најчешће,  или нешто дописао, како би листић постао неважећи, а тиме његов кандидат добио два поена у односу на оштећеног, онда се мора појавити пуно разлика: графолошких, хемијских, микробиолошких итд. Одатле кренете, па даље…

Да ли је проблем то урадити? Свакако да није, ако се жели истина и правда, али поново питам коме је она потребна?!  Да је потребна странцима, власти, или опозицији до ње би се сигурно дошло. Али није, јер где је истина нема простора за манипулисање. А народ ионако нико не пита, они су им само овце за шишање и харачење.

Наравно, неважећи листићи су само један аспект. Додаћу још сумњиву ажурност бирачких спискова, гласање дијаспоре и много чега другог. Рецимо, ону представу са тзв. “компјутерским одређивањем представника партија”, о чему сам говорио у прошлом интервју, па давање или „куповину“ документа о члану на бирачком месту мањих партија од већих итд.

Знате, просто речено, свака изборна неправилност или извире из ЦИК-а или у њега увире. Он је филтер који може разбистрити воду, или је додатно замутити. Очекујем да ће се о раду ЦИК-а на овим изборима још доста говорити. И то, нажалост, ничег лепог.

Знате, избори су само део укупне борбе политичких елита за власт и новац, а ту не постоје никакве скурпуле, морални кодекси, част или нешто слично о чему сами толико говоре. ЦИК БиХ је део тог миљеа. Знате ону народну “ко о чему лопов о поштењу”.

Када причамо о могућим неправилностима на изборима једном приликом сте изјавили да је одговарајућа оловка која бледи обезбедила успех на референдуму за независност Црне Горе. Да ли је могуће да се нешто тако догађало и код ових избора?

Зашто не би било могуће? Ја ништа не говорим напамет. Или сам у нечему лично учествовао и уверио се, или знам валидну особу која ми каже ваљану информацију, ја не слушам ни ловачке, ни кафанске приче као неки други! Када сам то приметио на једним од ранијих избора и сутрадан се пожалио једном господину из ОСЦЕ-а, који је случајно био мој Брат Масон, његове службене речи биле су да сам требао то око оловке истог момента пријавити њима, а касније уз кафу ми је испричао да је таква врста неправилности регистрована и на црногорском Референдуму.

Има ли господин Масон име?

Какве ме то глупости питате? Наравно да има име, али ваљда о Масонима знате толико да Вам је јасно да га никада не бих изрекао, јер браћа се не издају и ако треба гину један за другога без обзира које вере, нације или политичке опције били, у овом тамном и прљавом  свету и окружењу.

Извините, повукла ме новинарска радозналост. Дакле, како разумем, сумњате у могућност смишљених манипулација које се дешавају уз знање, па можда и сарадњу ЦИК-а.

Тако је. Наравно, кад кажем ЦИК мислим на појединце из руководства. Вероватно да и међу њима има честитих људи, али… Но, без њиховог умешатељства неправилности сигурно не би могле бити толике. А методе, техничка средства и системи за манипулацију стално напредују. На пример, показаћу вам нешто одмах када ми погледом на мој сат кажете колико је сати?

Дванаест и петнаест, а зашто ме то питате?

Да ли се овај сат разликује од других?

Па, шта знам, сат ко сат, само видим има више тих дугмића!

Ипак, није сат ко сат. Показаћу вам да је овај наш разговор комплетно видео и тонски сниман. Извињавам се што Вам то нисам пре рекао, али ако се ви слажете, ја ћу све обрисати. То је једна од мојих заштита, не од Вас јер са вама и причам зато што коректно пренесете оно што говорим, али већина других новинара уме да мења моје речи, њихову боју, суштину и смисао, па им текст понекад добије сасвим другу конотацију од оне коју сам имао на уму. А тако и себе проверавам. Знате, професори су расејана бића…

Нисте Ви расејани. Али, кад смо код видеа и технике каква је била улога Ваших медија и медија уопште у овом изборном процесу?

То је веома опширна тема. Могу само рећи да су већина медија извршиоци или егзекутори разних стратегија и да у овако прљавим кампања медији представљају носиоце најбеспризорнијих манипулација које се могу замислити. Према мојој одлуци да се повучем из било ког вида активне политике, моји медији, као ни ја, нисмо уопште учествовали на садашњим изборима, нити смо преносили било какве информације о изборном процесу. Решили смо да у општој поплави лажи и свакојаке прљавштине останемо оаза релаксирајућих садржаја. Тако ћемо се понашати и у овом пост-изборном периоду. Нећемо наше верне гледаоце, нити слушаоце, излагати лажима и манипулацијама које могу имати озбиљне последице и за њих.      

Да се вратимо изборним резултатима. Шта год Ви, поштовани професоре, мислили о ЦИК-у њихови подаци за сада су једино мериторни, па бих Вас замолио да прокоментаришете чињеницу да је Жељка Цвијановић победила Вукоту Говедарицу са 4,5 % разлике, а да он тврди да му је победа отета.

Да знам и једног човека у свом окружењу који је гласао за Жељку Цвијановић насмејао бих се Говедарици, али не знам. Буквално ни једног. Наравно, то не мора ништа да значи, али ако ме већ питате, све и да је њена победа чиста као суза мислим да је госпођа Цвијановић једна од оних Додикових грешака која ће му се у неком тренутку озбиљно одбити о главу. Могао је он наћи много озбиљнијег и народу прихватљивијег кандидата него што је она. Па, чак и да му је критеријум био послушност, није добро бирао. Као грађанин, као привредник и Председник приватних послодаваца РС па и као власник више електронских медија, огорчен сам начином на који је она водила владу и економију Републике Српске. За разлику од вођења Владе у манипулацији и политиканству је одлична. Ако се у коначном исходу она постави, без обзира да ли је то легално, будући да народ не признаје њену легитимност, могла би можда бити добар манипулатор у односима са БиХ, без обзира на хрватске гене, па бих јој онда опростио разне глупости као премијерки. Јер, иза ње као премијера остаје: успостављени коруптивни след у држави, набацивање послова “својима”, гломазни државни апарат сасатављен углавном од нестручних политичких трутова, бахатост, потцењивачки однос и РС и локалних власти према грађанима, стручњацима, научницима, а да не говорим о државним дуговима, кредитима, а посебно разним донесеним законима и уредбама, који су против интереса грађана РС!

Волео бих да се варам, али са њом на челу не видим никакав економски просперитет, па размишљам да све што сам за 46 година напорног рада стекао, продам и вратим се у Београд, одакле сам дошао са 19 година.

Занимљиво. Питао сам Вас о госпођи Цвијановић јер је током кампање доста узбуркало духове једно Ваше отворено писмо које сте јој упутили као оштећени грађанин и у коме сте, кроз конкретан проблем, указали на злоупотребе и несхватљиву осионост локалних власти према грађанима. Иако писмо нема политичких конотација, има оних који сматрају да сте се тиме умешали у кампању на страни опозиције?

Каква опозиција, као да би они били бољи. Сви политичари дувају у исту тикву – лични интерес! Ја сам реаговао кад се проблем десио, када су ми локалне кабадахије, које она штити, искључиле воду зато што сам одбио да платим рачун који је двадесет седам пута већи него иначе и затражио његову проверу, сигуран да толику потрошњу нисам имао. И то тек када су моји дописи на локалном нивоу остали без резултата, а шиканирање коме су моји медији били изложени се наставило. Писао сам јој као највишој инстанци оперативне власти у Републици Српској, не као председничком кандидату. То како је могуће да се такво несхватљиво понашање локалних институција догоди усред кампање, питање је за власт а не за мене. Зашто бих ја бринуо о било чијем рејтингу, ако о њему не брине он сам и његови партијски другови?

Но, ствар се може поставити и другачије. Моје отворено писмо дало је могућност власти да решавањем тог конкретног проблема или бар оградом од локалних кабадахија из својих редова, подигне изборни рејтинг, јер ја бих сигурно и јавно захвалио да је то учињено. Али, то је изостало. Ово моје отворено писмо је игнорисано као и пар других којима сам указивао на пропусте или нудио конкретне предлоге и иницијативе да се неке ствари уреде како треба. Бојим се да постајем већ досадан јавности понављањем да никада чак ни одговор нисам добио.

Како тумачите то ћутање и игнорисање?

Такво понашање, не само госпође Цвијановић већ и других људи на власти у контексту бахатости, осионости, умишљености, а посебно препотентности, може се окарактерисати или као болесно понашање, или као њихову увереност и сигурност да ће разним манипулацијама, преварама, обманама и неморалним радњама, сигурно легализовати своју победу, што је њима најважније и што се, верујем, и на овим Изборима практично потврђује. У том контексту парафразираћу Макијавелија: „Свакакво понашање оправдава резултат!“  Сви наши политичари знају да се Избори штимају, најчешће уз сарадњу са страним ментором. Од Титових куглица и ћоравих кутија, дошли смо до оловака које бледе и компјутера али је суштина остала иста. Краде се и прекраја изборна воља. Наравно,  данас много култивисаније и софистицираније јер су техника и технологија отишле веома високо, а обичном грађанину нашег поднебља обично су недоступне и неразумљиве!

Још мало о конкретним резултатима. У разговору који смо водили, пре пар месеци, поводом присаједињења Ваше Српске напредне странке Републике Српске у нову Српску Напредну странку, истог имена, на челу са господином Дарком Матијашевићем, након чега сте објавили свој дефинитиван излазак из било каквог вида активне и јавне политике, најавили сте господина Матијашевића као савременог лидера великих могућности, али тек за следећи изборни циклус. Апострофирали сте и његов надимак „балкански Путин“. Како цените то што су он и странка постигли на овим изборима?

Као сасвим задовољавајући резултат за почетак. Посебно, с обзиром, по мени, на неморално, још увек транзиционо и рећи ћу то отворено, готово мафијашко-политичко окружење!

Од 37 кандидата за председника РС, господин Матијашевић се пласирао на 6. место, а странка је без обзира што је далеко од цензуса препозната као будући политички субјект. Сада је на њему и страначким органима да се посвете редовним политичким активностима у популаризацији странке и наметању њених идеја. Господин Матијашевић је способан и амбициозан човек који има лидерску харизму и верујем да ће наћи прави пут. Рекао сам у прошлом Интервју и сад понављам да је он ново честито Светло у нашем тамном и неморалном тунелу. Врло је битно и то како ће се странка поставити у пост-изборној кризи која се надзире.

Сећам се да сте тада поменули још два имена, као тип политичара који имају перспективу и који најмање лажу, лажно обећавају и манипулишу. Господина Марка Павића и др Ненада Стевандића. Проверио сам и политичке опције обојице прешле су цензус. Значи, добро сте „гађали“?

Драго ми је због њих двојице јер кад једна политичка опција постане парламентарна онда јој се отварају многе могућности. А они заслужују прилику. Посебно то важи за господина Павића чија је странка трећа политичка снага у изборима за Народну Скупштину што јој даје велики коалициони потенцијал. У њиховом случају јесам добро „гађао“, али много је битније да бирачи почињу да препознају неке ствари и политичке вредности и да се не хватају само за онога ко најбоље лажно обећава. Да почну да мисле. Господа Павић и Стевандић реални су и остварени људи, који мисле својом главом, а такви нам требају у временима која долазе.

Да се вратимо на Вас као експерта за безбедност. Да ли тренутна ситуација клизи у озбиљну пост-изборну кризу и има ли то везе са страним фактором? Конкретно, мислим на гласове о присуству енглеских стручњака за специјалне операције и долазак једног броја професионалних „активиста“ за обојене револуције у РС и Федерацију.  

Ако гледате безбедоносно, постоји довољно предуслова за избијање озбиљне пост-изборне кризе у РС, а хоће ли је бити зависи од развоја даљње ситуације, како у БиХ, тако и шире, а посебно од воље оних који повлаче конце наших приглупих пајаца, које гледамо на политичкој сцени Српске. Већ сам више пута говорио, а сада додајем, друго полувреме или финале трећег светског рата је активно. Није случајно криза у Македонији, па имамо Косово, Хрватску, а очекујем је и у Црној Гори. Криза ће изнедрити одређена решења, па да се напокон сви мало смиримо и почнемо да радимо у оквиру пројекта Српски Пијемонт-Западни Балкан. Најбитнији фактор је ВРЕМЕ!

Када су сви избори у питању, не либим се да поновим да све извире, а на крају и увире у ЦИК БиХ, и да они сносе пуну одговорност због своје нестручности, аљкавости а могуће и криминалних радњи. Њихов манипулантски приступ који може бити део нечијег ширег сценарија, намерно или не, изазивао је велике политичке тензије и незадовољство бирача и грађана. Већина грађана јесте неписмена за политику, то није спорно, али ипак не треба толико потцењивати  бирачко тело, јер постоји нешто што се зове елементарна логика.

Посматрајући ове Изборе реално и непристрасно, а по Великом Његошу „Ко на брду ак` имало стоји више види но онај под брдом“ могу да Вам гарантујем, када би добио легитимна истраживачко-новинарско-полицијска овлашћења, зашта имам лично пуни легалитет и стручност, досадашње искуство и коректност, као и чврсту гаранцију страног фактора – да се мени не би могло ништа погубно десити, доказао би криминал и починиоце и створио основ да их већину законски ПОШТЕНИ СУД пошаље у затвор, али…

Да будете политички Елиот Нес?

Не политички, већ народни, наравно, прошло је време Елиота Неса. Данас је Мафија, у односу на америчку оног времена, мало другачија, али у спрези са неким страним фактором увек на власти и никада неће дати законску могућност за разоткривање прљавих радњи, јер та политичко-мафијашка хоботница добро зна и предвиђа све варијанте. Да будем јасан, не мислим само на једну политичку опцију, нити на тренутни распоред политичких снага! То је процес у коме се мењају само имена, али јесте ли видели неког политичара или онога ко непосредно служи том свету да чами у затвору? Нисте и нећете. Они су донели законе којима себе штите као „беле међеде“. Да не буде неспоразума ту мислим на све политичке партије, без обзира да ли су опозиција или власт. Отуда опозиција никад чврсто не инсистира на промени закона који регулишу политички живот, рецимо примања посланика, будући да се надају да ће они доћи на власт па ће ти закони и њима добро послужити.

Ту су и често апсурдни закони који регулишу положај грађана у односу на државу. Њих увек заједнички доносе власт и опозиција. Навешћу Вам два моја лична искуства у том смислу.

1. Недавно сам свом возачу рекао да скине панџе са мога блокираног пословног мерцедеса, због непрописног паркирања, јер сам морао журити на битан састанак у другом граду и договор око посла од око 100.000 еура. Једноставно, нисам имао времена да уђем у стандарну процедуру, пропао би ми састанак и посао. Рачунао сам да панџе коштају око 100 КМ, СУД и прекршајна казна исто толико и ја ћу то све фино платити кад посао завршим. На крају, од тог мог посла држава има и порез као свој интерес.  Међутим полиција и тужилаштво су по службеној дужности против мене покренули кривични поступак јер сам ја по некаквом бесмисленом закону наводно оштетио државну имаовину, а за то је запрећена казна затвора до три године. Пазите само, због једног скидања панџи, да би стигао на време, који на крају крајева „оштећује државу“ за непуних 100 евра, можете робијати три године. Не морате, али можете, постоји могућност. Зар нам тиме та политичка елита не даје до знања да  су нама, грађанима, узурпирали државу, коју смо колико јуче бранили животима и свиме што смо имали. А пазите сада даље ПРАВДЕ!
2. Мој спор са водоводом о коме сам на крају писао то отворено писмо Жељки Цвјановић. Како нисам желео да платим рачун који је био 27 пута већи од уобичајеног и упркос судском поступку који је започет, неки кретен из водовода, дакле део државно-општинске власти, наредио је својим радницима да са инспекторима скину мој лични и Викомов власнички водомер који смо купили својим новцем. Да једноставно са мог поседа однесу моју имовину без икакве одлуке суда. И никоме ништа. Где је ту појединац у односу на државу? За такве законе обично увек гласају и власт и опозиција. Данас требају првима, сутра ће се њима користити ови други.

Кроз ове примере хоћу да Вам кажем да су власт и опозиција, ма како се крвили у изборној утакмици, заправо део истог миљеа и једни другима су далеко ближи него онима који их бирају, нама бирачима. При томе, успостављен је такав манипулативни политички систем да стварна изборна воља бирача на њега може утицати десетак одсто.

Да се вратимо поменутом „страном фактору“ који је некада видљив, некад невидљив, али увек присутан? И у којој мери он жели радикализацију садашње ситуације?

Опет ви о страном фактору. Хајде, да ја вама и јавности поставим пар питања. Јесу ли наши, или неки туђи, политичари донели законе да може доћи код нас ко год хоће и када хоће? Зашто онда правити фаму око присуства странаца, када су им они које смо „бирали“ све то дозволили? Да ли неко брани нашим политичарима да оформе Националну безбедност у РС, као стручну, а не политичку службу или организацију? У том безбедносно-политичком или најбитнијем сегменту Српског националног корпуса, рецимо, Др Дарко Матијашевић је у предизборним наступима најавио да ће покренути Српско национално веће.  Сјајна идеја! Да ли нашим политичарима на власти то неко брани? Не, знамо да неке минорне групе на Балкану то већ имају! Странци препоручују укупну транспарентност, а у пракси се прави селекција информација. Оно што је од личног интереса појединаца на власти, који је у чврстој спрези са делом из опозиције и коалиције, нећете имати ништа, и ако нешто у тој сфери објавите, настрадали сте. Ништа од тога није на корист народу и држави, али јесте тзв.“политичкој елити“.

Што се тиче могућности радикализације кризе, питање је шта ОНИ из Сенке хоће и око чега ће се договорити, а око чега неће. Кад говоримо о страном фактору, морамо узети у обзир да је БиХ и устројена тако да, када год затреба, може постати извор кризе, али питање је колико су РС и БиХ заиста важне садашњој америчкој администрацији. Енглезима су евидентно важне. И Русима. Да им нису важне нити би Енглези наводно (ја то не знам, а политичарима и медијима нити не верујем!) слали своје специјалисте за тзв.“операције под лажном заставом“ (False flag operation), нити би председник Путин примао Додика пред саме изборе. Кад говоримо о Енглезима треба појаснити да се често за људе који долазе, употребљава погрешан термин “специјалци” па их људи мешају са некаквим командосима или нечим сличним. Не. Ако су ови ту, онда се ради о специјалистима за изазивање друштвених криза и управљање њима. Уколико су заиста дошли они сада сондирају све релевантне информације и још одмеравају којег пајаца или ситуацију да стартују у оквиру стратегије и циља кога имају.

Изнећу и своје мишљење око нечега што се у јавности не зна! Пост-изборни период је време када њихове стратегије мирују и када оне могу да буду успешне и ако их не доведу до краја. Оставља се прво време за лобирање изабраних политичара, они се притежу да не кажем за шта, уцењују, обећавају и договарају. Е, сада знате кави су наши људи. Већина ће све прихватити, само да буде у власти и  фотељи. Довољно је сетити се прошлих  општих избора из 2014. И ако се све договори, како ЊИМА одговара, онда нема потребе за финалом стратегијом која је планирана. А ако не онда се иде даље са стратегијом хаоса док се ти политичари који нису прихватили услове не скину или не уклоне.  Онда се повлаче разни пајаци. Честитим политичарима је остала могућност да дају оставку и да се повуку, да не би дошло до хаоса, али таквих је веома мало. Мислим да међу овим оставкама на чланство у изборним комисијама можда има храбрих и честитих људи, и ако су те оставке морални чин због нечега лошег, онда је то у реду. Али, све то може бити и маневар да на њихово место дође неко други, поверљивији, одабран за сарадању како би се одбраниле манипулације? Све би то требало полицијски испитати али млитава, нестручна, а можда са властима и договорена опозиција, не улазе у суштину проблема него причају приче за малу децу.

Поновићу, свако друштво које претендује да буде демократско увек је најрањивије у периоду избора.  Чињеница да постоји реално незадовољство највећег дела бирача изборним процесом, свакако је прилика за сваку врсту дестабилизације, да се незадовољство продуби и усмери тако да изазове последице које нико не жели. Јер, поларизација и дестабилизација никако сада РС нису потребни.

Да ли је присуство само Енглеза знак да Европа и Америка губе интерес за дешавања у РС и БиХ?

А ко Вам каже да су присутни само Енглези?! То што неко хоће да ви видите па Вам га гура испред носа је једно, а то што се стварно дешава нешто сасвим друго.

Да ли процењујете да читава ствар може да се заврши на улици и какве то последице може имати на стабилност Републике Српске и њен статусни положај?

Већ сам на то делимично одговорио, али ако инсистирате директно рећу ћу да је то сасвим могућа опција, а можда и једина права, ако се утврди да је власт покрала гласове. А ако се то деси много достигнутих вредности биће угрожено. Јер, како је говорио швајцарски психолог Карл Густав Јунг, маса на улици увек размишља логиком најмање паметног, а делује страшћу најагресивнијег. Незрелост већег дела наше политичке елите и њена пословична неспремност да се бави узроцима, већ само последицама, додатно усложњава ситуацију. Погледајте само низ пропуста власти који су довели до тога да протест “Правда за Давида” оволико траје, без обзира шта су му узроци и мотиви. Не зна им се броја. Сада ће се то вероватно спојити са бирачима који су преварени или их је неко убедио да су преварени, свеједно.

Мало је хладних глава да изнађу најмање лош договор од интереса за народ и државу, као што сам рекао већина их гледа своје личне и партијске интересе.

Кад помињемо хладне главе, колико Ваш пројекат Српски Пијемонт-Западни Балкан са јасним инсистирањен на потреби српско-српског јединства може помоћи да се тензије спусте и све реши политичким договором и формирањем институција?

Може помоћи и труди се да помогне као глас разума и међусобне толеранције. О конкретним активностима не могу да говорим, али оне се састоје у предочавању могућих последица продубљивања кризе не само за српски народ у РС и БиХ, већ за српски национални корпус у целини. Но, ми немамо ни новац, ни маинстрим медије, ни страни фактор иза себе. Без тога једноставно не можете адекватно представити своје ставове и идеје. Оно што имамо су ауторитет људи од знања и визије. И трудимо се да то користимо. Да кажемо људима да су српско-српска слога и јединство једини гарант останка и опстанка на српским просторима у овим тешким временима. Говоримо то и политичарима и онима који ће сутра на улици, можда, јуришати једни према другима. Надамо се да ће нас чути.

Да резимирамо, какву поруку нам шаљу ови избори, не само резултати, већ и све што их прати?

Шаљу пуно порука, али сигурно ћу изненадити оном коју сматрам најбитнијом. Република Српска треба да се припреми за пост-Додиковску еру. То је оно што издвајам.

Без обзира што он остаје главни фактор на политичкој сцени и чак да нови премијер буде из његове партије, мислим да и грађани, а посебно институције треба да се припреме за то да Додик својим ауторитетом неће моћи све да решава, као до сада. Једноставно, биће на новим дужностима, са другим преокупацијама и суочен са новим односом снага. Институционална удаљеност члана председништва БиХ од оперативне политике ентитета, која сада изгледа неважно, брзо ће се показати као итекако значајна. Неко то одозго итекако добро види и знаће да употреби у корист својих интереса. Отуда враћање ауторитета легалним политичким институцијама у Српској мора бити приоритет самом Додику, али и свима нама. Мислим да гурање Жељке Цвијановић у први план није добар почетак тог процеса, али време ће рећи своје. Важно је да нам свима интерес Републике Српске буде изнад личног. Само са таквим приступом сачуваћемо ентитет и себе као народ. Нисам сигуран да слично мисли и делује део нашег политичког естаблишмента.

На самом крају, шта очекујете од Додика у председништву БиХ у садашњој констелацији снага?

Па, очекујем управо оно што је господин Додик и најавио, да он у Сарајево носи српску заставу и да нема ништа против да и Хрвати понесу своју. То је веома мудра порука, ако је правилно разумете. А ја лично желим му да нам, на повратку из Сарајева, може рећи оно што је Месић рекао Хрватима када се из Београда вратио у Загреб: „Ја сам свој посао обавио“. Па да се онда, сви заједно, посветимо пројекту Српски Пијемонт – Западни Балкан.

Хвала на времену, поштовани професоре, чули смо доста тога занимљивог али и интригантног.

Чули сте мишљење човека који мисли својом главом. Хвала вама на спремности да то пренесете. Користим ову прилику да свим учесницима у изборном процесу, и онима који бирају, и онима које бирају и наводно изабирају да увек имају на уму ону народну – Ко год сеје ветар жањаће олују! Чудна су времена.

---

Извор: ЦЕОПОМ-Истина