sinisa ljepojevicПолитички аутсајдер Доналд Трамп је нови изабрани амерички председник. Десило се оно што је већина људи у себи тајно прижељкивала и на крају смогла снаге да масовнијим него обично изласком на изборе обезбеди Трампову победу. Пред Трампом су сада много већи изазови него што су их имали његови претходници у скоријој историји, јер је изабран гласовима оних који су у Америци већ дуго понижени и заборављени. Изабран је гласовима обичних људи, који желе да се њихова земља Америка врати њима и њиховим интересима.

Зато су ови председнички избори, као ретко који пре њих, били пре свега о томе ко ће бити поражен, а не ко ће да победи. Већина народне енергије била је усмерена ка поразу Хилари Клинтон, коју виде као симбол бахатости и ароганције од реалности удаљене политичке и пословне елите која је Америку украла од њених грађана. На неки начин пораз Хилари Клинтон је далеко важнији од Трампове победе. Резултат избора се могу и тумачити као освета обичног, заборављеног и пониженог човека, освета корумпираној елити популарно званој Клинтонова мафија, против манипулаторских медија, холивудских и естрадних звезда и корумпираних агенција за истраживање јавног мњења. Уз Хилари Клинтон можда су најубедљивије поражени медији, који су готово сви навијали за поражену и који су веровали да су свемогући. Обичан човек у Америци више не верује медијима.

Победа Доналда Трампа, милијардера који нема политички стаж, би се могла видети и као нека врста покушаја савремене политичке револуције у Америци. Покушаја или њеног почетка. Уствари, победила је Америка, победило њено основно правило да је у Америци све могуће, нема немогућих ствари. Победио је њен принцип на којем је основана да човек може ако хоће и жели и ако следи свој правац. То је она стварна већ заборављена Америка и зато је резултат председничких избора охрабрујући и добар знак.

Током ретко прљаве и понижавајуће предизборне председничке кампање, штаб Хилари Клинтон и медији су оптуживали Трампа да је „руски шпијун“ и „издајник“ и да се Русија меша у америчке изборе. Тврдило се чак да ће Русија напасти Америку. А Трамп је само говорио да цени руског председника Владимира Путина и да жели дијалог са Русијом.

Резултати избора су, међутим, показали да довољна већина Американаца није купила ту пропаганду и да уствари нема ништа ни против Русије ни против Путина. Већина не жели ратове и заоштравање односа у свету. Већина је дакле против доминантног дела америчког естаблишмента, који већ 25 година сеје сукобе и пролива крв широм света. У неком слободнијем тумачењу резултата избора могло би се чак рећи да међу обичним светом постоји и извесна, условно речено, наклоност и према Русији и председнику Путину.

Као ретко када, у ове америчке изборе су биле увучене и политичке елите других земаља пре свега Европске уније. Желео се, наиме, постићи утисак, створити јавно мњење, како су амерички избори важни за цео свет, у преводу колики је значај Америке као светског лидера, како би се извршио и притисак на америчког гласача. У многим случајевима то је било под притиском мреже Хилари Клинтон, па се верује да већина политичких елита земаља ЕУ уствари и припада политичком покрету који предводи породица Клинтон. Ту су посебно предњачиле Немачка, Француска и Шпанија. Француски амбасадор у Вашингтону је чак објавио да би победа Трампа значила катастрофу и да би се свет срушио. Када је било јасно да ће победити Трамп, настала је јурњава да се сви ти текстови обришу са Твитера и друштвених мрежа. Једини лидер у ЕУ који је још одавно, у јулу ове године, јавно подржао Трампа је мађарски премијер Виктор Орбан. И нова британска влада, формирана после Брегзита се, занимљиво, није изјашњавала.

Први светски лидер који је Трампу честитао победу је председник Русије Владимир Путин а од лидера политичких партија Францускиња Мари Лепен.

tramp-pobeda10

Многи хроничари су склони да резултате избора у Америци виде као поуздан знак политичког покрета зачетог референдумом у Британији о напуштању ЕУ – Брегзитом – што се тумачи као почетак враћања политике у националне државе и да политичка глобализација није успела. То истовремено значи да се на Западу политичка и инцијатива промена поново враћа у руке Англосаксонаца, што би могла бити веома значајна промена у западним односима равнотеже моћи.

Наравно, још увек је рано да се говори о ономе шта ће бити и какве ће промене донети будућа администрација Доналда Трампа. Отежавајућа околност за Трампа је то што је он у основи политички аутсајдер, човек који нема иза себе годинама плетену политичку мрежу. То значи да ће у великој мери бити неминовно окружен и оним делом политичке и пословне елите коју је поразио на изборима. Али ти поражени неће нестати, они ће и даље остати у том огромном америчком апарату администрације и центара моћи. И, што је још горе, они неће одустати, Хилари Клинтон јесте поражена, али њен Клинотонов клан неће мировати. То је моћна машинерија, која је спремна на све, јер се не бори за политичку визију, него за опстанак. Посебно ће велики проблем бити медији, који су, како се и показало, већином на страни Клинтон клана.

Те околности ће бити утолико теже јер је, према броју појединачних, а не електорских, гласова, Америка дубоко подељено друштво. Трамп је од Клинтонове, по појединачним гласовима, добио само милион гласова више. Уз то, Трамп је очигледно изабран већинским гласовима белих људи, Американаца беле боје коже, па се то види и као побуна белаца. У већ приметно фрустрираном америчком друштву та подела би могла бити злоуптребљена.

Другим речима, вероватно је да ће у будући председник Доналд Трамп највећи део енергије у почетку уложити у обрачун са пораженом елитом и на њујоршкој берзи у Волстриту и са Клитоновом екипом и америчкој администрацији, пре свега у Стејт дипартменту. Од исхода тог обрачуна зависиће и Трампова председничка судбина. Ако не успе, могао би да у најгорем случају заврши као Џон Кенеди или, у најбољем, као Ричард Никсон. Пред политичком Америком је заиста историја у настајању.

У спољној политици, међутим, не би требало очекивати суштинске промене. Америка је светска сила и има своје дефинисане интересе, који се не мењају променом било којег председника. Могуће су само, што је и вероватно, промене у начину, у приступу остварења тих интереса. Мењаће се реторика. У том смислу за очекивати је много више дијалога и уздржаности као и извесног изолационизма, који би био пре свега у функцији одржавања постојећег стања, а не повлачења Америке са међународне сцене.

И, наравно, шта би све то могло да значи за Србију. Пре свега, америчка позиција према Србији, темељена на одавно уобличеним интересима, се највероватније неће мењати, али би могао бити промењен интензитет интересовања према Србији. У сваком случају, настојаће се да се одржи постојеће стање уз наставак рада америчке широке мреже, од тајних служби до невладиних организација. Уосталом, и до сада се америчка политика сводила на ту мрежу.

Што се тиче целог јужнословенског простора, слична је ситуација. Додуше, први пут је неко из бивше Југославије ушао у Белу кућу – супруга Доналда Трампа Меланија је из Словеније. Али Словенији ће можда бити теже него другима. Наиме, подржавајући Хилари Клинтон, тамошњи медији били су се упустили у прљаву кампању, па су чак тврдили да је Меланија Трамп као манекенка била и „ескорт дама“, што у преводу значи проститутка. Меланија је за ту увреду тужила неке медије у Словенији.


Извор: Нови Стандард

Оставите коментар

Оставите коментар на Трамп – освета обичног америчког човека

* Обавезна поља