Цела Сирија је ратна зона

ЛАТАКИЈА, СИРИЈА – И јуче ујутро су руски борбени авиони наставили да бомбардују положаје припадника Исламске државе из Ал Нусре, укупно 46 борбених налета на 83 објекта терористичке инфраструктуре. То још није и пуно напрезање једног авио-пука с 32 борбена авиона, а када налет достигне бројку 100 моћи ће да се говори о максимуму. Док сам посматрао полетање апарата Су-34 један руски официр стајао је до мене.

– Штета што 1999. године нисте имали базу негде близу нас, па да овако полећете – окренуо сам се њему.

– Историја је пуна грешака, али грешке се могу исправити – узвратио ми је са смешком.

Дакле, у северозападној провинцији Хама, у долини Сахел ал Габ, дејствовали су руски јуришници Су-25, док је сиријска копнена војска на северу провинције Хомс ликвидирала терористичку енклаву у подручју Растане, а на северозападу провинције Хама, управо у долини Сахел ал Габа, узела под контролу стратешки важне путеве из Латакије ка Идлибу и Алепу. Код Алепа је сиријска војска наставила операцију деблокаде авио-базе Квирис и сиријски војници су сада на два километра од тог војног аеродрома. Југозападно од Алепа, иначе највећег града у Сирији, снаге председника Башара ел Асада напредују према планини Азан, приближавајући се и с те стране провинцији Идлиб. Ту је и важно комуникационо чвориште Ел Хадер и када њега заузму сиријски војници ће имати контролу над свим важнијим путевима у ширем подручју Дамаска, у чијим предграђима, као што је Источна Гута, и даље трају борбе сиријске армије с терористима. У међувремену је руска авијација онеспособила мост преко реке Еуфрат преко којег је Исламској држави на просторима Сирије стизала помоћ из Ирака.

„Наш циљ је да очистимо од терориста подручје наше земље до реке Еуфрат, барем у првој фази ове кампање, после ће све бити лакше”, рекао ми је у логору 4. оклопне дивизије северно од Латакије генерал сиријске војске Ибн Хасан Рашид. Та дивизија држи око 15 км врло испресецаног и, заправо, само фиктивног фронта, пошто се процењује да има противнике и у позадини. Уједно, та је дивизија и најснажнија јединица копнене војске Сирије, састављена од две оклопне и две механизоване бригаде, ракетне бригаде с три батаљона ракета земља-земља типа „скад Б” и једног пука командоса.

Сви водећи сиријски генерали завршили су совјетске или руске војне школе. Међу припадницима Исламске државе има ирачких официра бившег режима Садама Хусеина, који су такође завршили руске војне школе, тако да је на терену то често судар „класића”, судар исте тактике.

Чиме је Исламска држава привукла ирачке официре Садама Хусеина да ратују на њеној страни? Прво, то је новац, који стиже из Саудијске Арабије и Катара, друго где год освоје неки град, или насеље, припадници Исламске државе дају помоћ немоћнима, инвалидима, социјално угроженим категоријама. Све то има ефекта и није за потцењивање, неко је то све добро смислио…

У околини Латакије такође су били окршаји, зграде у предграђу то показују, при чему су Сиријци користили и тенкове Т-55, као и руске вишецевне ракетне бацаче ТОЦ-1А „цолнлепек” и „буратино”, из којих бојевим главама ракета ТОЦ-1А излеће 24 пројектила, који изазивају ефекат пламене стихије.

Иначе, Латакија је диван приморски универзитетски град, с великим спортским комплексом, где је сада смештено неколико хиљада избеглица које су побегле пред најездом Исламске државе, „умерене” опозиције и терориста из Ал Нусре. Многобројни шатори, жене, деца, веш који се суши на пречкама голова и мушкарци који носе дневно следовање некаквих лепиња. Нису сви Сиријци побегли из Сирије, има и интерно расељених. У граду примећујем кафиће и ресторане, нису све девојке забрађене, има и голих рамена. А онда чек-поинт контроле…

Комби, који ме улицама Латакије вози према руској ваздухопловној бази Хмејмим, јужно од града, десетак минута паралелно прати један мопед, мушкарац нешто огорчено добацује. Два руска војника у комбију, припадници СПЕЦНАЗА, истовремено репетирају своје „калашњикове”. Прозор иза мене је отворен, руски војник устаје и енергично га затвара.

– Све је овде ратна зона – био је његов коментар на мој упитни поглед.

Извор: Политика