Уочи 9. маја или Русија и ратни савезници

У недељи пред минули Ускрс, председник Владимир Путин посетио је Марфино, једно прибалтичко руско село близу вароши Стараја Рус, у ширем окружењу Санкт Петерсбурга – где је, дубоко се поклонивши сенима ту сахрањених совјетских бораца у великом отаџбинском рату, положио букет црвених ружа у знак сећања. Навршило се 70 година од светске победе над фашизмом и посета шефа Кремља Балтику има везе с том годишњицом. Русија се спрема да тај јубилеј посебно обележи, потсетивши на њен пресудни допринос тријумфалном обрту против Хитлера.

Код Руса, датуми као што је тај не промичу рутински, због жртава. Рат с фашистима коштао је Совјете, пре свега Русију, око 27 милиона погинулих – али ваљак њихове тешко погођене, а онда у усоловима рата, из пепела препорођене војне силе је тај који је нацистичкој Немачкој на крају сломио кичму. У том смислу, победа која се с разлогом памти од стране свих оних широм света који су јој било како допринели, с посебним разлогом и са светом пажњом се памти и чува у успоменама Руса. Она и боли и чува се са поносом.

Највећи и најпоштенији празник

У таквом односу Руса према прошлости нема случајности. Није случајно што је Путин своје прве руже погинулима донео у Марфино. Чак и млађе генерације знају да је то земља добро натопљена руском крвљу. Највећи број ту сахрањених бораца је из борби за Стару Рус, варош крај железничког чвора на правцу Лењинград, данас Санкт Петерсбург – Москва. Због такве своје позиције, Стараја Рус је током рата била централни беочуг руског северо-западног (балтичког) фронта и позорница беспримерног херојства бораца. Две и по године – 880 дана су трајале борбе за то место, ослобађано, губљено и поново ослобађано. Завршене су, дабоме, совјетском победом, али уз огромну цену у животима 850 хиљада совјетских палих бораца. Број рањених и погинулих у борбама за Стару Рус досегао је два милиона људи, и поносни град је за ту патњу награђен Орденом Великог отаџбинског рата.

А биланс жртава, скоро да и такав какав је – није коначан, с обзиром да је близу Новгорода, у шумама Смољенска и око Санкт-Петерсбурга, око тринаест хиљада дуго непознатих посмртних остатака бораца Отаџбинског рата лоцирано, пронађено и сахрањено тек прошле године.

После посете костурници у Марфину, Путин се срео с малим бројем још живих бораца северозападног фронта. Говорио им је о свечаности обележавања Дана победе, рекавши да је годишњица Великог отадзбинског рата из тих разлога руски “најважнији и најпоштенији празник” и из тих разлога “дан велике победе”.

Парада 9. маја

Руски “најпоштенији празник” разликује се од сличних, у другим земљама коалиције против Хитлера. Разликује се искреном дирљивошћу призора сусрета оних који су још живи борци тешког рата. И разликује се дубоким поштовањем њихове жртве од стране млађих генерација. Таквима тешко пада данашње омаловажавање руског ратног напора, прекрајањем историјског сећања на збивања – углавном због промењених политичких потреба и обновљеног антагонизма некадашњих совјетских савезника.

Кључни догађај овогодишњег, јубиларног празновања победе је руска војна парада у Москви, у суботу 9. маја. Дефиле је најављен као највећи икада одржани пролаз војске Црвеним тргом, а на трибину под зидинама Кремља позвани су и лидери бројних земаља света, пре свега земаља некадашњих ратних савезница. Међу њима и српски.

Чак петнаест хиљада припадника армије би требало да промаршира пред председником Русије, пред члановима руске владе и гостима. Међу њима, и 75 српских гардиста – сагласно најавама, вероватно јединих представника неке од република бивше Југославије.

Београд је пренебрегао амерички савет да такав српски гест није пожељан. Као што још одолева и притиску да се хладноратовски одреди према Русији, без обзира на његову убрзано нестајућу “неутралност” према НАТО и Западу.

Потчињена Европа и угрожена Русија

Руска војска продефиловаће најсавременије наоружана. Две стотине тенкова, артиљеријских оруђа и ракета ће заролати широким тргом и 140 авиона различитих типова и својстава ће пролетети небом изнад учесника. Много шта од тога видеће се и први пут, као што је случај с тенком Т 14, наводно без премца на модерном бојишту. Оно што руску јубиларну параду победе одликује од претходних, нису ипак ни доживљај, ни бројна војска и моћно оружје, већ политика, у коју је силом прилика уграђен и овај догађај.

Парада следи у околностима поновне поделе на континенту, натурене одлуком Вашингтона да јасно и гласно стави на знање да је господар Европе – Америка, и да Русија, која је настојала да своје односе са Западом развија мимо интереса светског хегемона, сада још једанпут има наспрам себе изненада повампирени НАТО.

Рапидно економско (и политичко) зближење европског Запада и Русије током више од двадесет година, нарочито Немачке и Русије, процењено је у Сједињеним Државама алармантно опасним за америчке интересе. Европа с Русијом брзо би угрозила америчку светску позицију.

Ратни авантуризам САД – амерички белодано лажни разлози за агресију на Ирак, промашај Вашингтона са Авганистаном и сумануто размахивање батином у корист нарастања исламског екстремизма у мери у којој се то није могло ни замислити, помогао је да се у Европи постави питање сврсисходности даљег постојања и издржавања углавном амерички коришћеног НАТО пакта. Чему анти-комунистички пакт ако у Европи нема више комунизма? Ишчезло је оправдање а оголила се колонијална суштина европски издржаване америчке војно-политичке машине. Чак се почело с лицитирањем финансијских доприноса за организацију – нису ли превисоки са становишта потребе за економским развојем?

Суочена с фронтом неочекиваних сумњиваца, с вазалима на ивици политичке побуне, Америка се обрела принуђена да пронађе начин и изврши престројавање. Излаз је пронађен пучем у Украјини. И потоњим доказивањем пропаганде да су, иначе прекрасно јасне безбедносне последице тог догађаја за Русију (нарочито уз већ раније објављено довлачење америчких ракета у Пољску и Румунију), и логичне против-мере Москве враћањем под њену контролу Крима, тобоже израз намера Русије да силом врати точак историје. Да угрози источну Европу.

Колико ће их доћи?

Дакле – ове године, парада у Москви следи унутар миљеа најоштрије руско-америчке политичке конфронтације, током које Вашингтон настоји да дисциплинује поколебане европске савезнике. Притисак је од земље до земље, уз инструкцију да се трибина на Црвеном тргу бојкотује. Председник Чешке, Милош Земан, један је од ретких који су намеравали да поступе против упутства.

“Победа над Хитлером била би немогућна без Совјетског Савеза”, образложио је председник Чешке. “Ја одлазим у знак уважавања факта да моја земља не мора говорити немачки – да данас не морамо рећи ‘Хајл Хитлер!”, цитиран је Земан. Доживео је међутим да му амерички амбасадор у Прагу одржи лекцију и то на чешкој телевизији, о “неприкладности” одлуке да иде у Москву.

Поносни Чех је одговорио да неће допустити да му један амбасадор придикује о сврсисходности путовања у иностранство, макар и амерички. Јер, ни чешки амбасадор у Вашингтону не дели савете Бараку Обами.

Подигла се политичка прашина. Ипак, није извесно да ће Милош Земан одолети. Службени говорник Прага саопштио је накнадно да председник можда неће бити у могућности да… Што, пак, није изјавио представник Србије, нити представник Грчке, ни представник Кипра. И многи други не-Европљани. Рецимо, представник председника Кине.

На списку Кремља за трибину има 68 светских лидера, међу којима су и сви некадашњи ратни савезници, од председника САД на даље. Али, далеко је од изгледног да ће се уз Путина на трибини појавити и лидери чланица НАТО, па и неки давни али сада већ бивши савезници. Слави се победа, али поштују се неки нови савези, незамисливи уз пригоду које се та победа тиче.

У Естонији, сасвим близу ратног попришта Старе Русије, окупљају се и легално парадирају нацисти, потомци и следбеници поражених Хитлерових савезника у великом рату. Тврди се, у име демократских права Естонаца, али конци су се помрсили. Парада у Москви ће тако проћи, а остаће неизвесно ко на какву победу мисли и како се ти сада помешани узроци и последице, када је реч о прошлости, могу расплести у будућности.

Извор: Балкан Магазин