Поруке Путинове божићне литургије

Ове године Владимир Путин је Божић дочекао на поноћној литургији у једном од храмова московског Кремља – Благовештенском сабору. Према фотографијама које су објављене на званичном порталу Кремља, Путин је на божићној литургији био једини лаик, уз младе богослове који су били у певници. Литургију је служио јеромонах Јосиф (Романов), намесник Клинског округа Коломенске епархије Московске митрополије. Путин је први пут био једини лаик на божићној литургији прошле године у Цркви Нереукотвореног Лика Господњег, која се налази у оквиру председничког резиденцијалног комплекса у Ново-Огареву у Подмосковљу. Тада је портпарол Кремља Дмитриј Песков објаснио да су епидемиолошке мере разлог због којег је Путин био сам на божићној литургији. Ове године је, међутим, званично објашњење потпуно изостало. То је само додатно подстакло јавност да у одлуци коју је једино Путин могао донети, а тиче се избора храма и окружења у коме ће дочекати Божић, тражи дубљу и вишезначну симболичку поруку шефа руске државе. При томе је овогодишњи Путинов избор храма у коме ће дочекати Божић јединствен и по томе што је шеф руске државе први пут од када је на власти Божић дочекао унутар зидина московског Кремља.

Тумачећи симболику овог чина, познати руски адвокат Сталина Гуревич примећује како је „Путин велики мајстор знакова и симбола“. Стога није случајно што је ове године изабрао да Божић дочека у храму који је подигао „објединитељ руских земаља“ велики кнез Иван III Васиљевич и који су велики кнежеви и цареви династије Рјуриковича сматрали својим дворским храмом. У Московској Русији је настојатељ Благовештенског сабора традиционално био и духовник владарске породице. „Дочекујући Божић сам у великокнежевском дворском храму, Путин даје до знања целом свету да је његова породица – Русија, а Кремљ није место у коме ради већ његов дом, и он ће свој дом и своју породицу бранити свим својим снагама“, истиче Гуревичева.

Смена елита

Чини се да је најзанимљивије тумачење Путинове божићне литургије дао на свом изузетно праћеном телеграм-каналу „Политџојстик“ познати аналитичар Марат Баширов. Његова оцена има посебну тежину пошто се ради о човеку који се до краткотрајног именовања на функцију председника Савета министара Луганске Народне Републике 2014. године бавио истовремено високом политиком (углавном у улози саветника од нивоа губерније до Савета Федерације) и крупним бизнисом (био је један од топ-менаџера у компанији „Ренова“ у власништву руског милијардера јеврејског порекла – Виктора Векселберга). Баширов најпре примећује како „Путин свакако Божић није дочекао сам (сигурно је било обезбеђење и вероватно породица), али на фотографијама ми видимо њега самог са свештеником Благовештенског сабора московског Кремља“, па потом закључује да је у свему томе „много симбола и значења“. Путин овим чином шаље поруку да је „за све одговоран само он и само од њега зависи како ће убудуће бити“. „Председник Путин је већ ушао у историју покрећући процес рађања новог светског поретка“, вели Баширов и додаје, „али је терет ове одлуке тежак, а покренути овај процес не значи обавезно и задржати га у својим рукама“. „Кога ћемо из власти видети с њим након годину дана 2024. године“, пита се Баширов, а онда закључује: „Данас је он својом самоћом лишио све друге значаја. То је јавни знак да је старој екипи прошло време.“ Белу ролку коју је испод јакне Путин имао на себи у божићно вече Баширов тумачи као „симбол вере, да ће све бити добро, али да се за то мора платити цена која није мала“.

Руским аналитичарима је промакло да је Путин током целе божићне литургије стајао непосредно испод фреске на којој су представљени први хришћански цар Св. Константин Велики и његова мајка Јелена с Часним крстом у рукама. То је изразито симболички акт у ратном времену у коме Путинова Русија не само изнова сабира отргнуте руске земље већ брани право хришћана да слободно исповедају своју веру, што подразумева и да уређују своје породице, народе и државе према етици своје вере. Путин стоји испод фреске првог цара „епистимонарха“ (тј. бранича Цркве) у храму који се налази унутар московског Кремља и који је, по речима једног од класика руске историографије И. Забелина, пројектован по угледу на „библијске и посебно цариградски дворац“, као земаљско оваплоћење Небеског града. По речима познатог историчара уметности А. Лидова, сакрални простор кремљевског Благовештенског сабора, као главног царског храма невестернизоване Московске Русије, уређен је по угледу на цариградску цркву Богородице Фароске, у којој су се пре латинске пљачке ромејске престонице чувале главне хришћанске реликвије. Путин се определио да ратни Божић молитвено дочека у храму који је један од ретких на чијим је зидовима представљен циклус сцена последњих времена пред Други долазак Христов из Откровења Св. Јована Богослова. Додатну симболику даје чињеница да је одлучујућу улогу у изради плана фрескописа Благовештенског сабора имао први руски цар Иван IV Васиљевич, који је руководио обновом Благовештенског сабора након пожара од 1547. године.

Путин и цар Иван

Бирајући да у ноћи ратног Божића буде сам у храму, о чијем се уређењу, према писању В. М. Сорокатког, посвећенички старао први руски цар, Путин је, ако је веровати тумачењу Баширова, руској олигархији послао поруку, која по много чему подсећа на поруку коју је Иван IV Васиљевич послао бојарима када је крајем 1564. године изненадно напустио Москву и са својом породицом отишао у двомесечно добровољно усамљеништво у Александровску слободу.

Први руски цар, за чију се историјску рехабилитацију од неправедних оптужби Путин здушно заложио још 2017. године, одласком у Александровску слободу исказао је жесток протест против бојара, који су фактички владали руском државом након смрти регенткиње Јелене Глинске и током Ивановог малолетства, те у првим годинама владавине младог цара. У писму које послао из Александровске слободе становницима престонице, цар Иван Васиљевич оптужује бојарску олигархију да се нису старали за цара, државу, као и за све православне хришћане, да их нису бранили од спољних иноверних непријатеља, него су их само израбљивали, а државну касу и земљу пљачкали. Истовремено, цар је као услов за свој повратак у престоницу тражио сагласност свих да може у земљи суоченој са сталним ратовима против Пољске, Турске и кримског Ханства сурово кажњавати издајнике и оне који се не повинују владаревој вољи, а њихову имовину конфисковати у корист државне касе. Прихватање тог услова значило је додељивање цару ванредних овлашћења, налик оним којима су располагали привремени диктатори у Римској империји. Сходно томе, он је по повратку у Москву донео указ о формирању опричнине. Умногоме оклеветана установа опричнине, са првих хиљаду опричника, служила је Ивану IV као главно војнополицијско и административно средство за превладавање наслеђа удеоне владавине и сузбијање моћи бојара, као носиоца феудалног система који је спречавао централизацију руске државе, а који је током XVI века увелико одбациван широм Европе.

Олигарси и рат

Данашњи олигарси нису ништа друго до феудалци чија моћ се, за разлику од средњовековних, не заснива на власништву над земљом, већ на власништву шпекулативног капитала. Основна дужност феудалца, због које у миру ужива читав низ имунитета и привилегија које немају припадници других сталежа, јесте да се у условима рата одазове на владарев позив за мобилизацију. Као што је Иван IV наследио олигархијски систем који је све своје слабости показао током ратова које је тадашња Русија водила са околним непријатељима, пошто се бојари ем нису одазивали на позив у рат, ем су отворено шуровали с непријатељима Русије, тако је и војна и привредна мобилизација у условима наметнутог рата у Украјини показала све слабости феудално-олигархијског система који је Путин наследио из Јељцинове епохе. Један од ретких олигарха-феудалаца који се одазвао на позив врховне власти, и за потребе рата мобилисао све своје у мирнодопским условима стечене ресурсе, јесте Јевгенији Пригожин. Отуда непријатељи Русије ових дана уходе по Балкану Пригожинове трагове.

Средином децембра прошле године Путин је оштро иступио против олигарха који „не везују свој живот за Русију, већ просто из ње извлаче паре“, па због тога „од земље у којој живе и где раде, много више цене земљу у којој имају имовину и чувају паре на рачунима“. Тиме је више него јасно послао поруку да ће до председничких избора 2024. године покушати да оствари не само ратне циљеве, у потпуности или делимично, већ, што је можда судбоносније за Русију, да у условима рата промени наслеђени олигархијски систем. Јер западна псеудоимперија је у последњој деценији прошлог века инсталирала у Русији транзициони нововековни плутократски феудализам како би спречила њену будућу ресуверенизацију. Историја показује да су суверене националне државе са снажном централном влашћу настале тек након одбацивања слабе феудалне мешовите владе.

Извор: Печат