Политичарима сметају моје реформе

БЕОГРАД – Ако током ове године не спроведемо неопходне реформе, нећемо дочекати раст животног стандарда, а биће одложен и процес прикључења Србије Европској унији. Тога су свесни грађани, за разлику од политичара, који још нису спремни да се ухвате у коштац са реформама, изјавио је у интервјуу за „Ало!“ министар привреде Саша Радуловић.

Као добитник признања „Реформатор године“ за 2013, министар најављује да ће од самог почетка нове 2014. наставити борбу у Влади и парламенту за усвајање закона о приватизацији и стечају, али и закона о раду те планирању и изградњи, које сматра суштински битним за покретање привредног раста, а што је предуслов за раст запошљавања и зарада. У том послу га, како каже, неће омести ни најновије критике председника Скупштине Небојше Стефановића.

Како коментаришете оптужбе Стефановића да кочите реформе у Србији?

– Чињеница је да су укинуте субвенције, да их са овим министарством неће бити, али је очигледно да је то више заболело поједине политичаре него инвеститоре. Пошто је буџет за 2014. изгласала Скупштина, потпуно је нејасно зашто би ико сада имао дилему да ли ће бити још субвенција.

Каква је позадина тих оптужби?

– Као реформатор године, волео бих да сазнам које то реформе спречавам како бих променио своје понашање и стао у одбрану истих. Проблем са том наградом, која ми даје додатну снагу за даље, јесте и што у исто време крене и блато на свим фронтовима како би је затрпали.

Како сте започели први радни дан у 2014. и који су вам приоритети у овој години?

– Настављамо активности у вези са Законом о раду и предузећима у реструктурирању, што смо почели пре четири месеца. Приоритет је спровођење регулаторне реформе, која подразумева промену четири закона – Закон о приватизацији и Закон о стечају треба да поставе темељ за завршетак реструктурирања предузећа која грађане Србије коштају око 750 милиона долара годишње. Поред тога, неопходне су измене Закона о раду и Закона о планирању и изградњи и промена тих закона треба да значајно унапреди пословно окружење.

Имате ли подршку колега у Влади за спровођење те реформе?

– Подршка се демонстрира на један једини начин, а то је усвајањем закона на Влади и у Скупштини.

Свесни сте да је у јавности створено мишљење да је Министарство привреде писало Закон о раду?

– Тако је намерно намештено и са тим немам проблем, али мора да се зна да је писац закона Министарство рада. Очекујем да цела Влада подржи овај закон. Ако то не уради, биће то доказ да није спремна на тешке реформе.

Синдикати замерају да ће изменама Закона о раду бити „легализоване пљачке у приватизацији“, а просечне зараде смањене за чак 50 евра. Колико је њихова бојазан оправдана?

– Постојећи закон је штетан по раднике и под њим смо изгубили 300.000 радних места. Синдикати плаше народ смањењем новца за отпремнине, одморе и боловања, што је неистина. Послодавци великим непродуктивним трошковима не треба да сносе терет социјалне политике. У Србији, заправо, све погодности и бенефите постојећег закона о раду највише користе државне фирме.

Да ли је онда државни апарат кочничар реформе?

– Кочничари су сви они чији су интереси угрожени реформама и то није цео државни апарат, већ интересне групе у њему које желе нешто да остваре. Истраживање јавног мњења је показало да више од 50 одсто грађана подржава измене Закона о раду и реформе које смо покренули.

Колико вам у спровођењу планиране политике помаже или одмаже министар финансија Лазар Крстић са новим пореским законима који додатно оптерећују привреду?

– И даље мислим да је кључно да дође до пореског растећења привреде кроз смањење намета на рад. Нажалост, та мера није усвојена на Влади и то сматрам својим највећим неуспехом досад. Наставићу за то да се борим јер би по том моделу 70 одсто грађана добило повећање нето зараде, а 70 одсто пензионера би добило раст пензија.

Да ли је могуће до 2020. видети резултате реформи и у каквој су вези са ЕУ интеграцијама?

– Током 2014. морамо дубоко да уђемо у имплементацију реформи, не само да их почнемо. Због тога закони морају да буду усвојени на почетку године. Ако урадимо те тешке ствари, већ 2015. и 2016. можемо да очекујемо привредни раст. Ако реформе не буду спреведене, ја више нећу бити министар, а њихово одлагање би одложило и процес прикључења ЕУ.

Колико је реална бојазан синдиката да ће ове године до 30.000 запослених у фирмама у реструктурирању остати без посла?

– У Транзиционом фонду је одвојено 17,9 милијарди динара за реструктурирање предузећа. Да ли ће и колико бити вишка запослених зависиће искључиво од руководстава тих фирми, па ако су у стању да направе добре пословне планове, мање људи ће остати без посла.

Које приватизације се планирају у овој години?

– Пре усвајања новог закона неће бити никакве приватизације. Под новим законом ће на пример и „Железара Смедерево“ ући у портфолио Агенције за приватизацију, која ће спровести приватизациони поступак. Све остало су ванинституционални покушаји рада са предузећем, тако да све досадашње спекулације о купцу нису тачне.

Мој софтвер и сада користе највећи светски сајтови

Мало је познат ваш рад у области ИТ индустрије и креирања софтвера. На чему сте конкретно радили?

– Крајем деведесетих година, имао сам своју компанију у Северној Америци која је развијала софтвер за електронску трговину. Сарађивао сам са великим компанијама попут „Мајкрософта“ и „Јаве“, а софтвер који смо правили се врти и данас на неким од највећих сајтова на свету. Одатле долази и моје предузетничко разумевање и познавање какав је ситем потребно направити да би дошло до развоја и иновација, не само у ИТ индустрији, него и у другим секторима.

Косово и Европска унија обележили 2013.

Која је личност или догођај у Србији по вама обележио 2013. годину?

– Не бих издвајао појединце, али важни догађаји су решавање питања Косова и приближавање Европској унији. Коначно смо изашли из матрице да нам је цео свет противник и почели смо да препознајемо односе у свету и у њему проналазимо своје место.

Не гурам главу у песак!

Шта вам кажу комшије и суграђани када вас сретну?

– Имам искључиво позитивна искуства. Људи су срдачни, изражавају подршку и мислим да препознају искреност. Гурати главу у песак није добра стратегија у било којој ситуацији. Мислим да смо сагледали проблем, дефинисали решења и ја сам оптимиста.

Извор: А л о