Богићевић ухапшен на аеродрому

Власник концерна „Фармаком МБ“ Мирослав Богићевић ухапшен је на Аеродрому „Никола Тесла“ у Београду када је покушао да изађе из земље. Богићевић је ухапшен у наставку акције против „успешних српских привредника“ који су осумњичени да су оштетили више српских банака тако што су узимали кредите без икаквих покрића. На крају су четири од седам оштећених банака отишле у стечај, а кредити које су бизнисмени узели прешли су на терет свих грађана Србије.

Истрагу против Богићевића због сумње да је узимањем кредита оштетио Привредну банку и државу за више од 20 милиона евра полиција је завршила пре неколико дана. Поједини таблоиди су прошле недеље објавили да је Богићевић у некој врсти „кућног притвора“, јер му је саветовано да не напушта своје пребивалиште у Шапцу због истраге.

Незванични подаци из истраге показују да Богићевић банкама дугује више од 450 милиона евра, добављачима близу пет милијарди динара, а Пореској управи још 1,6 милијарди динара, што је укупно више од пола милијарде евра.

Богићевићево име је претходних година често спомињао премијер Србије Александар Вучић користећи га као пример како је функционисала спрега између политичара и бизнисмена у банкарском систему. Вучић је за „Фармаком“ рекао да је „политичко чедо једне странке које је прерасло у монструма“. Мислило се наравно на Демократску странку, током чије власти је Богићевић израстао у једног од највећих бизнисмена у земљи.

Вучић је прошле недеље индиректно означио Богићевића као привредника који је као залог за кредит ставио јаловину. „Могли су да ставе и стари шпорет“, надовезао се касније и министар финансија Душан Вујовић.

Реч је заправо о податку из истраге да је у руднику „Леце“ дошло до сумње у утају пореза, и то у погледу накнаде за коришћење минералних сировина, јер је приказивана експлоатација руде са мањим учешћем племенитих метала, пре свега злата, од стварног.

На основу тога је од Српске банке добијен кредит, чији је гарант била јаловина од 1.000 тона која је приказана као вредност од тоне злата.

У истрази се дошло до сазнања и пословне документације који указују на то да је Богићевић, као власник и законски заступник концерна „Фармаком МБ“ из Шапца, организовао групу од за сада идентификоване 23 особе, а ради се о запосленима у фирми „Фармаком МБ“ и спољним сарадницима овог концерна, који су у своје име, а за рачун Богићевића, основали више од 15 привредних друштава, такозваних сателита.

Сумња се да су на основу фиктивних потраживања од „Фармакома МБ“ повлачили кредитна средства од пословних банака, а код којих је на основу уговора било уочљиво да не постоји кредитна способност да се обавезе измирују и да постоји опасност од губитка по кредитном пласману. Тако се сумња да су имали намеру да прибављањем противправне имовинске користи за Богићевића нанесу штету Привредној банци Београд, Јубмес банци, Српској банци, Агробанци и Поштанској штедионици у износу већем од 70 милиона евра.

Истрагом се дошло и до сумње да је у пословима откупа меница концерна „Фармаком МБ“ нанета штета Јубмес банци и Поштанској штедионици већа од 10 милиона евра.

Наиме, инспектори сумњају да је Богићевић приликом закључивања уговора са купцима производа чланица концерна од њих захтевао менице у висини уговореног посла. Потом је у пословима откупа меница и факторинга вршена њихова продаја пословним банкама, при чему поменути послови нису пратили динамику испоруке робе и плаћања по основним купопродајним уговорима.

Током истраге се дошло до података и сумње да је Богићевић новац добијен од банака извлачио на Кипар преко офшор компанија. У том контексту се спомињу фирме „Венетоко лимитид” и „Артесано ентерпрајз лимитид”.

Поједини извори тврде да је преко тих фирми набављана опрема за потребе „Фармакома“ по вишеструко увећаним ценама и плаћање услуга које у стварности никада нису извршене.

Утврђени су и неки други модалитети прибављања личне противправне имовинске користи за рачун Богићевића.

Извор: Политика