Девизе дијаспоре у Србији

БЕОГРАД — Чак 43 милијарде долара, према подацима Светске банке, су од 2000. до 2012. године послали наши грађани запослени у иностранству у Србију.

На тај начин дотирани су кућни буџети око 800.000 становника.

Највећи део тог износа отишао је у потрошњу, а врло мало је уложено у покретање неког посла, односно отварање фирми. Ништа се није битније променило ни у протекле две године. Гастарбајтери и даље помажу најрођеније, а инвестира тек по неко.

У Србију је дијаспора 2011. године послала око 2,794 милијарде евра. Наредне године 2,73 милијарди евра, а прошле 2,13 милијарде евра. Највише девиза пристиже из Немачке, а затим следе Аустрија, Француска, Шведска…

Према подацима Народне банке Србије, у првих десет месеци ове године у земљу је ушла, 2,1 милијарда евра дознака. Очекује се да ће до краја године стићи 2,5 милијарди евра.

Надлежни, ипак, очекују да ће ове године од наших земљака стићи сличан „фонд“ као и ранијих година, односно да ће бити „тежак“ око три милијарде евра. Гастарбајтери највише девиза доносе у децембру пред Нову годину и Божић.

„Најберићетније године, када су у питању дознаке, биле су оне пре велике светске финансијске кризе. Тада се годишње, према незваничним подацима, сливало и више од четири милијарде долара. Девизе наших који раде у иностранству углавном се доносе у ковертама директно, шаљу се по рођацима, пријатељима или чак преко возача аутобуса. Дакле, заобилази се легални трансфер преко банака, јер наши гастрабајтери тврде да су велике провизије“, каже Млађен Ковачевић, економиста.

Приливи по основу дознака, како кажу у НБС, у Србији су релативно стабилни и од 2006. године, односно од периода у коме се прате по истој методологији, крећу се у интервалу од 2,6 до 3,2 милијарде долара. Имајући то у виду у наредном периоду очекује се повећање прилива по овом основу на шта указује и повећање откупа девиза од становништва кроз мењачке послове.

Ипак, ове године дознаке током лета нису утицале на девизни курс, који је уместо да пада као у ранијем периоду сада јачао, односно динар је слабио.

Не треба очекивати да домаћа валута јача само на основу прилива девизе од наших људи који раде ван земље. За вредност динара важнија су много већа улагања. Иако држава нема тачан преглед колико новца у земљу уђе сваке године, јер се то само непрецизно може пратити кроз мењачке послове, јасан је тренд опадања.

„Криза је учинила да се више штеди, а с друге стране све се мање гастарбајтера после пензионисања враћа у Србију. Такође, они који већ раде у иностранству са собом воде целе породице. Оно што пад прилива девиза од дознака наизглед чини мањим, јесте развој туризма. Манифестација од Сабора трубача у Гучи до новосадског Егзита, или слављења Нове године, земљи доносе краткорочни девизни прилив. Тога није било до пре само петнаест година. Међутим, и поред тог новца, дознака је све мање“, каже Ковачевић.

Извор: Вечерње Новости