Борба за примат у националним саветима

За изборе за савете националних мањина 26. октобра највише листа – чак девет, поднели су Буњевци, а следе Русини са седам. Али, најзанимљивија борба – за већину од 35 места, колико ће имати Бошњачки национални савет – водиће се између Угљанинових и Зукорлићевих присталица. За примат у овој националној заједници бориће се листа „За Бошњаке, Санџак и муфтију”, коју подржава муфтија Муамер Зукорлић, и листа „За Бошњачко јединство др Сулејман Угљанин”, иза које стоји Странка демократске акције.

Управо њих двојица водили су најоштрију изборну кампању, у којој је на талону била аутономија Санџака, иако о томе национални савети по закону не одлучују.

Републичка изборна комисија прогласила је до јуче 63 изборне листе за непосредне изборе за 17 савета националних мањина, а у процедури је још 21 листа. За посебни мањински бирачки списак за ове изборе пријавило се 452.000 грађана, што је за 20.000 више него на изборима пре четири године.

Ове године изборе организује и спроводи Републичка изборна комисија, која ће као стручни орган омогућити доследније и законитије спровођење избора него што је то пре четири године урадила Централна изборна комисија. Изборе ће највероватније надгледати и контролисати и представници Оебса.

Мехо Омеровић, председник скупштинског Одбора за људска и мањинска права и равноправност полова, тврди да је до сада Бошњачко национално веће било експозитура СДА и додаје да је опасно када неко ко је шест година био министар у Влади Србије и није се жалио на угроженост Бошњака, сада, када је у опозицији, наглашава да је Србија маћеха и да угњетава Бошњаке.

Бошњаци су у протеклом периоду имали два национална већа – једно, на чијем је челу прво био Сулејман Угљанин, кога је заменио Есад Џуџо, а које има статус техничког мандата, и друго, које је формирала Бошњачка културна заједница, лојална муфтији Муамеру Зукорлићу, којем држава после прошлих избора за савет није признала победу.

Александар Попов, из Центра за регионализам, сматра да је утицај политичких партија националних мањина један од проблема који могу да утичу на одлучивање бирача.

„Политизација у раду националних савета један је од проблема и овај недостатак произлази из тога што су подносиоци листа и политичке странке које имају добру инфраструктуру и које могу да ставе савет у своју функцију”, каже Попов.

Мехо Омеровић истиче да су за садашњу власт у Србији мањине веома важне, јер је први закон који је усвојен у садашњем сазиву био Закон о националним саветима националних мањина. Он очекује да до краја године буду усвојене измене тог Закона, којима ће се регулисати и унапредити положај мањина, оцењујући да њихов положај у великој мери зависи од укупне економске ситуације.

Омеровић очекује да ће промене тог закона онемогућити или смањити злоупотребе средстава која су добијали национални савети. Он уверава да је до сада било примера недомаћинског трошења новца појединих националних савета.

Законом о буџету Србије за ову годину Канцеларији за људска и мањинска права одобрено је 250 милиона динара за финансирање рада националних савета националних мањина.

Овај новац национални савети користе за финансирање трошкова за редовну делатност, за финансирање рада установа, фондација, привредних друштава и организација чији је оснивач или суоснивач национални савет, као и установа, фондација, привредних друштава и других организација чија су оснивачка права пренета на национални савет.

У Канцеларији за људска и мањинска права кажу да је од 1. јануара до 19. августа ове године свим националним саветима из буџета Републике Србије исплаћен укупно 177.421.651 динар. Имајући у виду да је 2014. изборна година за националне савете, буџетска средства су дозначавана у виду аконтација на нивоу висине средстава која су националним саветима исплаћена у 2013. години.

„Националном савету мађарске националне мањине исплаћено је укупно 40.883.256 динара, Националном савету ромске националне мањине 14.840.051 динар и Националном савету бошњачке националне мањине 16.567.472 динара”, кажу у Канцеларији за људска и мањинска права.

У слу­жбе­ној упо­тре­би 11 ма­њин­ских је­зи­ка

У Ср­би­ји је у слу­жбе­ној упо­тре­би 11 ма­њин­ских је­зи­ка (ал­бан­ски, бо­сан­ски, бу­гар­ски, ма­ђар­ски, ма­ке­дон­ски, ру­мун­ски, ру­син­ски, сло­вач­ки, хр­ват­ски, цр­но­гор­ски и че­шки) у 42 оп­шти­не и гра­да. Ста­ту­том Вој­во­ди­не, у слу­жбе­ној упо­тре­би у По­кра­ји­ни су и ма­ђар­ски, сло­вач­ки, ру­мун­ски, ру­син­ски и хр­ват­ски је­зик и њи­хо­ва пи­сма.

Национална гласила

У Србији 15 националних мањина има своја гласила, путем којих се информишу на својим језицима. Тако се Албанци, Бошњаци, Буњевци, Египћани, Јевреји, Мађари, Македонци, Немци, Роми, Румуни, Русини, Словаци, Словенци, Украјинци и Хрвати информишу преко 143 штампана медија, а двојезично се штампа још 45 гласила. Програме на мањинским језицима емитује 120 радио-станица. Јавни сервиси имају емисије на девет језика, а емисије за мањине приказује још чак 45 телевизијских станица широм Србије.

Извор: Политика