Четници на паради – да или не?

Полемику у јавности о томе да ли на војној паради поводом 70. годишњице ослободјења Београда, која је заказана за 16. октобар, треба да буду присутна и четничка обележја, прекидају историчари сагласни да би то био скандал, јер су, како поручују, четници и партизани те године били на супротним странама.

Историчарка Дубравка Стојановић казала је да би присуство четничких обележја на паради било „скандалозно прекрајање историје“, јер, додаје, не само што четници нису учествовали у ослобађању Београд 1944. године, већ су били у сукобу са партизанима.

„Не само да нису били присутни приликом ослобађања Београда, што би већ било довољно прекрајање и производња лажне историје, већ су они директно поражени од партизанских јединица и Црвене армије. Дакле, они су се борили против њих и то су се борили са преосталим јединицама Недића, Љотића и заједно са Немцима, нарочито те 1944. године“, рекла је Стојановић Тањугу.

Њихово присуство, објашњава, значило би изједначавање не само та два покрета (партизански и четнички) него изједначавања оних који су се налазили на супротним странама током борби за ослобођење Београда.

„Ако се то деси, онда Србија заиста не зна куда иде“, поручила је Стојановић.

И историчар Предраг Марковић сматра да четничким обележјима није место на званичној прослави ослобођења Београда.

Он је кратко прокоментарисао:

„Четници су учествовали у ослобођењу Крушевца и Кладова и неких других градова, али не и Београда и самим тим им није ни место на прослави у Београду“, поручио је Марковић.

Историчар Чедомир Антић, међутим, сматра да то нису четничка обележја, већ обележја Краљевине Југославије, која је, додаје била „легитимна држава тог времена, чију је легитимност прихватио и (Јосип) Броз“.

„Четничке снаге су држале већи део Србије пре доласка партизана и питање је када би и да ли партизани победили да туда нису прошле јединице Црвене армије. Можда нису освојили Београд, али су ослободили Крушевац“, рекао је Антић Тањугу.

Он сматра да је зато тим обележјима место на војној паради, али му смета, истиче, то што „имамо бивше радикале који су деценијама обесмишљавали традицију демократске и антифашистичке равногорске покрете“.

„Данас, кад су добили власт и подршку САД и Немачке, понашају се као већи комунисти од чланова СУБНОР“, поручио је он.

Србија и српско друштво налазе се пред веома тешким и чудним изборима, каже Антић али констатује да је српски народ дао важан допринос борби против нацизма и фашизма.

„Српски народ у бившој Југославији и Србији био је окосница партизанске војске“, истакао је Антић.

Министар одбране Братислав Гашић пре неколико дана је изјавио да на паради неће бити четничких обележја.

Саветник председника Србије Оливер Антић, међутим, уверен је да би четничких обележја требало да буде на тој паради, јер је војна парада, према његовом мишљењу, прикладан начин да се ода почаст свим жртвама антифашитичке борбе, „без обзира на њихову идеолошку припадност“.

Антић је за Данас рекао да парада представља помен свим жртвама.

У Београду ће 16. октобра бити одржана војна парада поводом обележавања 70 година ослобођења Београда, којој ће осим званичника Србије присуствовати и председник Руске Федерације Владимир Путин.

Београд је ослобођен 20. октобра 1944. године када су јединице Црвене армије заједно са партизанским јединицама ослободиле престоницу Србије од немачких фашиста.

Током фашистичке окупације у Београду, према неким проценама, страдало је око 80.000 српских родољуба, антифашиста и невиних жртава.

Извор: Танјуг

Коментари

2 Коментара на Четници на паради – да или не?