На најаву да „МК група” Миодрага Костића купује шећерану у Сенти и да су тражили дозволу Комисије за заштиту конкуренције, јуче је реаговала компанија „Матијевић аграра”. Они сматрају да би то било катастрофа и да би Костић, уколико му комисија да зелено светло, сасвим сигурно с четири шећеране био монополиста и да би откупна цена шећерне репе била нижа него сада.
Петар Матијевић рекао је јуче за „Политику” да би купио шећерану у Сенти да је знао да је на продају. Он производи шећерну репу, али је не продаје Миодрагу Костићу јер је његова откупна цена најнижа.
– Продајем репу грчкој компанији „Хеленик” јер је њихова откупна цена већа за 20 одсто. Али, ако Костић намерава да монополизује тржиште, ни ја, ни други произвођачи нећемо имати коме да је продајемо осим њему. У том случају, цена ће бити још нижа, што неће важити за шећер, он ће бити скупљи – рекао је Матијевић.
Јуче током дана Матијевићева компанија послала је допис Танјугу, који је потписао Зоран Матијевић, син Петра Матијевића. Наводи се да Матијевић годишње произведе пет до 10 одсто укупне производње шећерне репе и потврдан одговор комисије био би раван катастрофи и то из више разлога.
– „МК групи” нису потребни додатни капацитети, како они наводе, јер већ сад у свом власништву имају три шећеране које не раде – Бач, Сремска Митровица и Ковин. Њима није у интересу ни Сента да ради, већ да оде у стечај, а потом да се исече у старо гвожђе – наводи се у извештају. Преузимањем Сенте од стране „МК групе”, додаје, „ добијамо монопол на шећерну индустрију која је већ преполовљена у односу на некадашње капацитете у време бивше СФРЈ.
– Жалосно је да спаднемо на производњу само за сопствене потребе. Иако имамо потенцијал да радимо 1,3 милиона тона шећера за тржиште бивших република, Албаније, Румуније, Бугарске, Грчке, чак и Мађарске, која је остала на једној шећерани. Имамо потенцијал да радимо три пута више јер обрадиве површине и богом дата клима постоје – поручује он.
Миодраг Костић је 2002. године купио за три евра шећеране у Бачу, Ковачици и Пећинцима, у време када је на власти била Демократска странка за коју је он важио као главни финансијер. До 2000. године је био директор те странке. Приватизација шећерана нашла се на списку једне од 24 спорне приватизације, а сумњало се да је умешан у препакивање шећера и пласман на тржиште ЕУ, што је он демантовао.
На питање Матијевићу, откуд мотив да на овај начин иступи у јавности будући да су пословни односи са Костићем до сада били добри и да су чак заједно хтели да приватизују ПКБ, Матијевић каже да су му у овом тренутку угрожени интереси и да је он против сваког монопола.
– Замислите да ја држим целу кланичну индустрију. Цена меса би била 2.000 динара. У овом тренутку заступам и интересе других произвођача који ме непрестано зову откад су чули да Костић хоће да купи шећерану у Сенти – каже наш саговорник.
То што се најављује био би, каже, монопол једног играча који, највероватније, намерава цео бизнис да прода некој немачкој или француској групацији. Такве приче – да је посао договорен, каже, већ круже, а ти исти ће угасити све шећеране у Србији, па ћемо шећер увозити из Француске или Немачке и биће цена дупло већа, прогнозира Матијевић.
Фатална грешка је, према његовим речима, дозволити монопол на индустрију која има перспективу раста јер ћемо тако довести себе у ситуацију да будемо увозници шећера.
Треба наложити активирање или прођу постојећих шећерана, а не дозволити ново гашење које ће се десити ако дозволимо монопол једног човека.
– „МК група” је већ монополиста са три шећеране и више од 50 одсто тржишта и својим понашањем довела је до смањења производње шећерне репе, а свој монопол користи и данас, па имамо највећу цену шећера у региону – навео је Матијевић свој последњи аргумент.
Занимљиво је да су Миодраг Костић и Петар Матијевић јуче „ратовали” у рукавицама. Саопштење компаније „Матијевић” потписао је син власника Зоран, док је МК Комерц у први план истурио директора „Сунока”.
Оставите коментар на Шећерни рат Матијевића и Костића
Copyright © Цеопом Истина 2013-2025. Сва права задржана.