На Божић, 7. јануара, навршавају се 72 године од смрти великог српског и светског научника Николе Тесле, једног од највећих умова 20. века, чији су изуми изменили слику света и увели га у трећи миленијум. Тесла је највећи број проналазака остварио у САД, чији је грађанин био скоро 60 година.
Захваљујући својим изумима остао је вечно жив.
Тесла је преминуо на Божић 1943. године у Хотелу „Њујоркер“ на Менхетну, у соби број 3.327 на 33. спрату. Умро је у сну у 87. години живота. Вест је обишла свет тек два дана касније, када је у хотелској соби, у којој је живео као самац, пронађено његово тело. Урна са Теслиним пепелом похрањена је најпре на гробљу у Њујорку, а пренесена је у Београд 1951. године и од тада се чува у Музеју Николе Тесле у Крунској улици.
Да није било Тесле не би било мобилне телефоније и интернета, планетарне електронске мреже, управљања на даљину, радија и телевизије, хеликоптера и фонтана, али ни кућних апарата, тешких машина и турбина које производе струју. Званично је имао око 300 регистрованих патената у 26 земаља, а пре сто година смислио је планетарну размену енергије и повезивање људи.
Никола Тесла рођен је 10. јула 1856. у Смиљану, у Лици, тада Војна граница (Војна крајина) у склопу Аустрије, на подручју данашње Хрватске. Рођен је у породици Милутина Тесле, свештеника Српске православне цркве тадашње Карловачке митрополије, и Георгине Ђуке, рођене Мандић, такође из српске свештеничке породице.
Тесла је започео школовање у родном Смиљану, наставио у Госпићу, Раковцу код Карловца, студирао је у Грацу и Прагу, али студије никада није привео крају.
Пре него што је стигао у Америку, радио је у Марибору, Пешти, Стразбуру и Паризу. Европу је напустио 1884. године у нади да ће му у Њујорку, тада чувени проналазач и индустријалац Томас Алва Едисон, за чију фирму је радио још у Паризу, помоћи да реализује техничке иновације.
Године 1885. у Њујорку је основао компанију „Тесла“ када је и започео израду првих модела предвиђених за коришћење наизменичне струје – иновације која је преобразила свет. Едисон је био велики противник Теслиног изума, због чињенице да је уложио велики капитал у једносмерну струју.
Тесла је пронашао и обртно магнетно поље, индукциони мотор, генератор и трансформатор, феномен електромагнетне резонанце и патентирао више изума на којима се заснива савремена електротехника.
У Европу је Тесла одлазио само у два наврата – 1889. и 1892. године – и оба пута боравио је у родној Лици. Тако је 1892. стигао у Госпић, где је тада живела његова тешко оболела мајка, која је у његовом присуству и умрла, 16. априла.
Месец и по дана потом, на позив делегације општине града Београда и Инжењерског удружења, Тесла је допутовао у посету Београду.
Поводом сто година његовог рођења, 1956. године јединица за мерење високог напона добила је Теслино име, којим је названа и јединица јачине магнетног поља. Архивска грађа из Теслине заоставштине 2003. године уписана је у регистар Унеска „Памћење света“.
Међународни аеродром у Београду носи име „Никола Тесла“, а његовим именом названи су Електротехнички институт у Београду, који је основан 1936. године, средња техничка школа, библиотека Универзитета у Нишу и две термоелектране у Србији.
У Београду су споменици Тесли постављени испред зграде Техничких факултета у Булеверу краља Александра и на аеродрому „Никола Тесла“. Тесла има споменик у Ужицу, код једне од најстаријих хидроелектрана на свету – Ђетиње, као и у кругу бивше фабрике сијалица Панчеву…
У САД су до сада подигнута четири споменика Николи Тесли – на Нијагариним водопадима, у Њујорку на Менхетну, у порти српске цркве Светог Саве испред лабораторије у Шорхему у Њујорку, коју је открио српски председник Томислав Николић, као и у Силиконској долини у самом центру града Пало Алто.
Оставите коментар на Годишњица смрти човека Вечности
Copyright © Цеопом Истина 2013-2024. Сва права задржана.