Какво ће бити реформисање српске полиције

Најављене реформе Министарства унутрашњих послова наишле су на велико интересовање свих запослених, који за сада остају без одговора својих руководилаца на бројна питања која се, пре свега, тичу њиховог будућег статуса. На ова питања одговоре немају ни синдикати, како нерепрезентативни, тако и они који са поносом истичу своју блискост са руководством МУП-а. У потрази за правим информацијама тешко је избећи јавна поговарања, незваничне информације, дезинформације, шапутања по ходницима, претпоставке . . . што, све у свему, доприноси стварању све веће неизвесности код запослених.

Синдикат српске полиције по питању конкретних информација с тим у вези нимало „не заостаје“ за осталима, али осећамо потребу да покушамо да вам приближимо целокупну ситуацију у складу са нашим сазнањима и могућностима.

Оно што је у овом тренутку извесно је да је за целокупну реорганизацију Министарства унутрашњих послова одговоран саветник министра Стефановића др Amadeo Watkins (Амадео Воткинс), држављанин Велике Британије. Такође је извесно да се он на тој функцији не налази зато што је то министар тако желео, већ зато што је др Воткинс наметнуто решење као експонент НАТО-а, тако да његова улога надилази улогу министра, а вероватно и премијера. Др Воткинс је то јасно ставио до знања свим својим „сарадницима“ у Министарству.

За оне који за њега први пут чују, покушаћемо да га укратко представимо: др Воткинс је 2000-их спровео реформу Министарства одбране и Војске Србије, где је дошао у време када је министар био Борис Тадић. Иако је тек недавно званично постављен на садашњу функцију, др Воткинс је већ извесно време ангажован на реформи МУП-а, а о томе оговори и податак да је још октобра 2013. године као сарадник на пројекту реформе управљања људским ресурсима у Министарству учествовао на састанку делегације МУП Р Србије у Загребу са колегама из Хрватске.

Своју каријеру у државној служби започео је 2000. године у Дирекцији за комуникацију и односе с јавношћу Министарства економије и финансија Велике Британије, да би затим био номинован од стране Министарства спољних послова Велике Британије на позицију у Мисији ОЕБС-а у Јерменији, где је помагао у иницирању војно-безбедносног програма. Др Воткинс је приступио Академији за безбедност Велике Британије 2003. године, првобитно као виши аналитичар при Истраживачком центру за студије конфликта задужен за анализу стратешких питања у југоисточној Европи. Године 2005. се придружио Групи за напредна истраживања и процену у оквиру исте Академије, где је радио на безбедносним, као и питањима институционалне реформе. Докторске студије из Економије одбране је завршио на Краљевом колеџу у Лондону, где предаје као ванредни професор. Аутор је, између осталих, књиге “Војна индустрија Југославије: прошлост и садашњост”.

Његова ужа специјалност и подручје интереса су одбрамбена/војна економија, реформа сектора безбедности, стратегија и спољна политика те одбрамбена/војна дипломатија са посебним нагласком на подручја југоисточне Европе и Медитерана. Др Воткинс перфектно разуме и говори „западну“ варијанту српског језика. Отац му је Британац, мајка Хрватица. Из неких докумената из афере „Викиликс“ може се закључити да су га Американци користили као обавештајни извор – шта онда тек рећи за Британце !?

Оно што се др Воткинсу никако не може оспорити је да се ради о изузетно образованом и интелигентном човеку, који је, ако нигде другде, стекао огромно искуство у Србији и Јерменији, али и у самој Великој Британији, што га чини вероватно најквалификованијом особом у овом тренутку за посао који предстоји у МУП-у. Срби су имали шансу да сами ураде реформу, али су је неповратно изгубили. Наравно, посао који ће он обавити изазваће много незадовољства код запослених, биће отпуштања, преквалификација, али ће се он бавити „конфигурацијом и бројкама“, а за онај други – кадровски део биће задужени наши. Оно што нама представља непознаницу је недостатак информација о његовим практичним искуствима у реформама цивилног сектора безбедности, прецизније у полицији.

Иако је Запад имао намеру да Војску Србије што више сведе на церемонијалну функцију, како не би представљала озбиљан бедем одбране већ „извор“ топовског меса за будуће активности НАТО-а у свету, а др Воткинс је био спроводилац њихових планова, тешко је веровати да НАТО и Запад уопште жели слабу српску полицију у ужем смислу речи. Напротив. Али српска полиција ће морати да се прилагоди, и што се тиче организације и функционалности и што се тиче финансирања, неким западним стандардима, што у суштини и није лоше. Да банализујемо, неће моћи неки начелник ПУ или ПС за реновирање једног тоалета да потроши 23.000 евра. То, дакако, не значи да ће све злоупотребе бити спречене, јер њих има и у најразвијенијим земљама, али ће, барем се надамо, бити сведене на „разумнију“ меру.

Оно што, у овом контексту, заиста интересује велики број наших колега јесте даља судбина специјалних и јединица посебне намене МУП Р Србије. Често се, раније, и међу запосленима постављало питање оправданости постојања две специјалне јединице – САЈ и ПТЈ и Жандармерије као јединице за посебну намену. Ако су некада и постојали оправдани разлози, да се не би којим случајем поновила ситуација када ЈСО-у нико није могао да се супротстави, а не треба заборавити ни потребу постојања једне јединице као што је Жандармерија због КЗБ, питање је да ли су у новим, измењеним околностима  потребне све три јединице и у оваквом саставу. Чињеница је да је Жандармерија, уз све негативне стране које су је пратиле последњих година, изузено добро организована и обучена и једина права мобилна снага која може у најкраћем могућем року да се ангажује на било којој тачки у Србији, и по томе, без обзира на знатно слабије наоружање, превазилази способности ВС. А то Западу не одговара, јер они желе да „релаксирају“ односе Србије и тзв. Косова. Осим тога, није тајна да финансирање оваквих јединица Србију много кошта. Дакле, када је у питању даљи статус ових јединица треба и ова размишљања имати у виду и онда се неће много погрешити у предвиђањима. Како ће изгледати конкретни потези, какво прегруписавање ту предстоји, то у овом тренутку, верујемо, не зна ни министар Стефановић, јер он се ту ништа и не пита.

Што се саме полиције тиче, сасвим је рално, у почетној фази, очекивати другачију, нову „регионализацију“ која би требало да читав систем учини ефикаснијим и јефтинијим. Наравно, велике промене се могу очекивати и у сектору заједничких послова и послова исхране, а све у циљу смањивања буџетских корисника који нису што директније укључени у основни задатак МУП-а.

Све ово неће бити завршено за кратко време, то је процес који ће потрајати, а др Воткинс ће то све време пратити и контролисати. Не у смислу кадровских решења, већ у смислу спровођења реорганизације и финансијског пословања МУП.

На политичком плану, постављање др Воткинса на функцију реформатора Министарства унутрашњих послова, после онога што је урадио у Министарству одбране и ВС, представља дефинитивну потврду да су се српске власти определиле за приближавање НАТО-у, са крајњим циљем да се у њега укључе. Јер, као што и др Воткинс, али не само он, каже, колективни систем безбедности је јефтинији од појединачног.

Извор: Информативна служба ССП