Краљ слаткиша у земљи горчине

Украјинци су одлучили: убудуће ће их предводити постсовјетски богаташ Петро Порошенко, познатији као – „краљ чоколаде”, зато што му је главна делатност производња кондиторских производа. Тиме је одрађен први чин украјинске политичке мешалице. Други део је избор за парламент. Како се, за сада, нагађа, Порошенко ће у функцији задржати постојећу прелазну владу створену након жестоких обрачуна на улицама престонице Кијева, који су однели на десетине живота и проузроковали огромну материјалну штету.

Ипак, оно што је тренутно најважније, то је чињеница да ће Порошенко, који је према првим извештајима освојио 55,9 одсто гласова, морати да се суочи са проблемима земље која је у огромном дуговима, политички жестоко подељена, док се у њеним југоисточним деловима свакодневно воде војне операције.

Онога часа када ступи на дужност, Порошенку прво предстоје четири посете: Вашингтону, Бриселу, Москви и – југоистоку земље. Док би на две прве адресе могао да се нада јасној политичкој подршци, уз можда и понешто финансијске помоћи, одлазак у Москву могао би да се претвори у прави ход по трњу. Украјина само за досад испоручене енергенте дугује Русији најмање 3,5 милијарди долара, а тог новца у државној каси нема и неће га бити у блиској будућности.

Мада је шеф руске државе Владимир Путин обећао да ће сарађивати са оним кога изабере украјински народ, његова добра воља сигурно неће обрисати настали дуг. Украјина не само да мора да врати новац већ и да убеди Русију да ће се убудуће понашати као купац од поверења. И то све уз напету ситуацију на југоистоку, која сигурно неће скоро бити ублажена.

У сваком случају, аналитичари су сложни у томе да је Порошенко једна од ретких особа која може да разговара са Москвом и да ти разговори дају позитиван резултат.

Најделикатнија посета, мада обавезна, требало би да буде она југоистоку земље. Наравно, под условом да га у Доњецкој и Луганској области уопште угосте, будући да у овим побуњеним регионима у току прекјучерашњих председничких избора многа биралишта нису била ни отварана. Како наћи заједнички језик са доњецко-луганским побуњеницима који не крију намеру да се, попут Крима, придруже Руској Федерацији, биће ствар велике политичке вештине.

Порошенко ће морати да се носи и са неким покретима унутар украјинског мноштва које је прозападно оријентисано. Реч је, пре свега, о деловању такозваног Десног сектора, националистичко-антисемитистичке организације до зуба наоружаних младих људи и ветерана из некадашњих ратова, чији је председнички кандидат Дмитриј Јарош освојио неочекивано велики број гласова.

Петро Порошенко рођен је 26. септембра 1965, у граду Болхарду у Одеској области, мада је одрастао у Виници. Дипломирао је економију и међународне односе на Кијевском државном институту. По дипломирању кренуо је у сопствени посао продајући какао у зрну и нелегалне ди-ви-дијеве. Власник неколико продавница слаткиша постао је 1990. и то је био његов улазак у кондиторску индустрију. Данас његова пословна империја, осим кондиторске, подразумева неколико фабрика аутомобила и аутобуса. „Тежак” је 1,7 милијарди долара, а на „Форбсовој” листи милијардера заузима 1153. место.

У Врховну раду (украјински парламент) ушао је 1998. као члан Уједињене социјалдемократске партије лојалне тадашњем председнику Леониду Кучми. Потом (2000) ствара леву независну фракцију Солидарност. Учествовао је још и у стварању Партије региона, мада Солидарност није ушла у ту комбинацију.

У децембру 2001. постаје шеф председничке кампање Виктора Јушченка, док је у марту 2002. поново је у парламенту и постаје шеф Комитета за буџет. Од 2009. до 2010. на месту је министра иностраних послова. Од фебруара 2007. до марта 2012. шеф је Савета Украјинске националне банке.

Нема сумње да ће му досадашње политичко искуство и те како бити потребно да би размрсио украјински економско-политички чвор. По неким аналитичарима, уколико не буде довољно деликатан, то би могло да доведе чак и до „Мајдана 2”. Требало би се надати да до тога ипак неће доћи, иако је руски премијер Дмитриј Медведев недавно изјавио да његова земља не може да гарантује интегритет Украјине.

Извор: Политика