Мапа пута и намештени избори

Било би добро да се отвори расправа о овим изборима, који до сада нису изазвали веће интересовање, ни толико да се образлажу позиције како ће се гласати, или се неће гласати, и како стоје ствари са теоријом о великом и малом злу, о којој се на Пешчанику расправљало пре четири године. Моја је намера да се вратим на то питање, али овога пута са неколико опаски о паду легитимности избора у Србији.

Од демократичности и поштене утакмице политичких организација на овим изборима није остало готово ништа. То је логична последица рушења институција, гушења медијских слобода и подривања саме идеје владавине права. Живимо у друштву у коме су фалсификати, лажи и насиље постали нормална ствар. Управо смо чули невероватну вест о томе да ће МУП направити специјалне тимове полицајаца у цивилу који ће спречавати изборну крађу, што звучи готово фантастично. Никада и нигде полиција није задужена за изборе, сем на позив надлежних инстанци уколико дође до насилног нарушавања изборног процеса. Таква намера није само наставак рушења институција, у овом случају задужених за изборне процедуре, већ се ради и о недозвољеној радњи. Иако је ту и тамо било коментара у медијима да је учешће полиције недозвољено и какве су последице таквог чина, нисмо чули да је МУП, односно Вучић, одустао од те застрашујуће идеје. Уместо да се дигне велика фрка и на саму помисао да полиција преузме улогу контролора на изборима, изгледа да ће се обистинити најгори сценарио министра полиције Небојше Стефановића. Већ како он уме да буде деликатан, рече и не трепну да ти полицајци у цивилу нису нека шала, јер кад буду стављали лисице на руке, уверићемо се да је то права полиција.

Колико треба да будеш примитиван, али и спреман на све, па да обавестиш грађане да ће на изборима радити „лисице на рукама“. Мени се чини да је „полиција у цивилу“ само један детаљ, односно да за ове изборе постоји читав велики план, или тачније „мапа пута“ како да Вучић добије 50 посто на изборима које је себе ради и расписао. Јер стварно би му било глупо да он сам, са чврстом већином у Скупштини и ничим изазван, распише изборе како би продужио мандат за још две године, а да не добије бар исти ако не и бољи резултат него пре две године. Пошто се он по мом мишљењу преварио у својој процени да ће то постићи, не толико због незадовољства грађана, колико због просте чињенице коју велики планер не може предвидети да живот тече и доноси разна изненађења независно од његове воље. Е, то се дешава кад вођа начисто откачи и уобрази да његова воља може апсолутно све. Како сви знамо да је много вредан кад је његова власт у питању – у ствари се влашћу једино озбиљно и предано бави – изненађења која живот носи он ће надвладати тако што ће до детаља испланирати како да ове изборе прилагоди и приведе сопственој вољи.

Нема смисла причати о гангстерском медијском понашању и недозвољеном коришћењу државне функције и јавних средстава у изборној кампањи, што се и не прикрива јер му нико ништа не може, сем да му пљуне под прозор. Има ту много и прикривених махераја који се споља не могу у целини разоткрити. Видели смо како се Вучић темељно припремио разним фалсификатима за неке београдске општине до којих му је стало, зато што је у њима увек побеђивао ДС, а сад мора он да победи, па куд пукло да пукло. Просто је за не веровати да на овим изборима учествују политичке организације, странке и групе грађана за које никада нисмо чули, али које су некако успеле да сакупе 10.000 потписа. А то није нимало проста работа, што могу да потврде они који су то поштено радили. Одједном су се појавили жестоки Заветници, па Дијалог – млади са ставом, Републиканска странка, али и пет руских странака! Ова навала руских странака је очигледно последица љубави српског народа према Русији, па је многима пало на памет да се о ту љубав огребу и докопају Скупштине и посланичке плате. А због исте љубави то је пало на памет и великом штимер мајстору ових избора. Заиста је много имати пет руских странака на руску популацију која у Србији износи свега 3.247 појединаца и због тога нема право да формира мањински национални савет, што је услов за учешће на изборима. Чак и ако претпоставимо да се у Русе претворила национална мањина Русина која броји око 14.000 душа, јасно је да су се и многе лукаве Србенде претвориле у Русе. Да ту нису чиста посла, белодано се види по томе што је једна „руска странка“ ухваћена у фалсификовању 4.000 потписа. И гле чуда, она није кажњена због тог фалсификата, него јој је препоручено да за 48 сати „отклони недостатке“.

И тако смо црно на бело доспели до тога да у Србији посланици тј. највиша власт у земљи, могу бити обични фалсификатори. То не би требало много да нас чуди ако се присетимо да је и то највероватније записано у оној „мапи пута“. А она се одлично уклапа у ширу слику Вучићеве Србије која није ништа друго до фалисификат живота у коме се лако имитирају избори.

Извор: Пешчаник