На данашњи дан пре 27 година у селу Кравица надомак Братунца (регион средњег Подриња) извршен је један од најтежих злочина над српским становништвом током грађанског рата у БиХ који су које су починили припадници 28. дивизије муслиманске ткз. Армије Босне и Херцеговине, предвођене Насером Орићем.

Јаке муслиманске оружане снаге под његовом командом напале су у рану зору 7. јануара 1993. из више праваца Кравицу и околна српска села Јежестицу, Шиљковиће и Бањевиће и све мештане који нису успели да побегну убили и измасакрирали на кућном прагу. Детаље напада су испланирали муслимански комаданти Хамид Салиховић и Рамиз Бећировић. Око 3.000 добро наоружаних муслиманских војника, предвођени Насером Орићем напало је село које је бранила само сеоска стража која је изгинула у борби штитећи одступницу за око 1.000 мештана цивила који су се кроз велике сметове снега на путу дугом око пет километара преко планинских превоја пробили до реке Дрине, одакле су чамцима били евакуисани у Србију.

Међу убијенима. осим припадника сеоске страже, било је највише жена, деце и стараца. Том приликом рањено је  82 људи, нестало 7 мештана, а убијено 49 мештана српске националности.

Најмлађа жртва, Владимир Гајић, је имао само четири године, а Новица Богићевић 14 година, док су међу жртвама и Владимир Стојановић од 78, Ристо Поповић 73, а најстарија жртва Мара Божић је имала 84 године. Седморо заробљених је након тортуре и мучења у затвору у Сребреници која се тада налазила под контролом муслиманских снага, свирепо убијено.

Заробљеном Анђелку Миладиновићу из Јежестице пред мајком Савком, одсекли су главу, завезали је за возило и одвезли у Сребреницу, о чему постоје фотографије, а Славку Миладиновић су након злостављања, такође, заклали са још неколико цивила. О томе је сведочио Драгомир Миладиновић из Кравице чији су синови Ратко и Ђорђе такође убијени тога дана. Поред њих погинули још браћа Војислав и Радојко Богићевић, Крстивоје и Иван Ђукановић, Анђелко и Драган Млађеновић, Видосав и Миладин Ђокић, Вујадин и Миладин Долијановић.

Муслимански злочинци предвођени Насером Орићем у Кравицама 7. јануара 1993 – Фото: Снимак екрана/YouTube

Сећајући се тих догађања преживела Милена Милановић из Кравице, казује следеће:

– „У Кравици и околним селима живели су само Срби. Ужас се догодио за Божић 1993. Зликовци нису имали милост ни према коме. Убијали су старце, жене и нејач. Одсјецали су главе, удове, масакрирали већ убијене, урезивали им турске полумјесеце и усташке шаховнице. Не могу да заборавим страшну вику фанатика. Касније сам чула да су неки несрећници заробљени и одведени у сребреничке затворе.“

Током марта 1993. војска Републике Српске је започела контраофанзиву и након борби које су трајале 70 дана коначно ослободила Кравицу. Тек тада су мештани села Кравице на братуначком гробљу могли да сахране своје мртве. Између маја 1992. и јануара 1994.  у ширем региону Сребренице опљачано је и спаљено 192 српских села и засеока, а убијено је 1.300 Срба, док је далеко већи број избегао.

После Божића 1993. године пронађено је и сахрањено само девет српских цивила, док су посмртни остаци 40 масакрираних мештана пронађени и идентификовани тек два месеца касније. У овом највећем српском насељу, након масакра за Божић 1993, у средњем Подрињу без једног или оба родитеља остало је 101 дете.

За овај злочин против цивилног становништва нико није осуђен јер је Хашки трибунал цинично констатовао да је у Кравици али и у оближњим селима Јежестица и Шиљковићи уништен и спаљен велики број кућа и осталих грађевинских објеката али на основу пружених доказа није могло да закључи да се сва ова уништавања могу приписати искључиво босанским муслиманима.

Масакр у Кравицама никако не би смели губити из вида када говоримо о узроцима и последицама касније српске акције у Сребреници и злочина који су се тада догодили.

Такође, морамо се присетити да је масакр српског становништва у Кравици извршен и током II светског рата од стране усташа, када су припадници тзв. Прве усташке бригаде, под командом Анте Царатана и Фрање Сударе спалиле многобројне засеоке села Кравица (Доњи и Горњи Бачићи, Анђићи, Солаковићи, Поповићи, Мандићи….), а од многих зверстава најтеже је оно када је у подруму породичне куће Васића спаљено 46 становника засеока Анђићи.

_______________________________

Упутнице:

  1. http://www.politika.rs/scc/clanak/118451/Region/Secanje-na-masakr-u-Kravici
  2. https://borbazaistinu.rs/bozicni-masakr-u-kravici/
  3. Википедиа (https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9C%D0%B0%D1%81%D0%B0%D0%BA%D1%80_%D1%83_%D0%9A%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%86%D0%B8)

Извор: ЦЕОПОМ Истина

Оставите коментар

Оставите коментар на Масакр у Кравици на православни Божић 1993.

* Обавезна поља