Месечни приход нотара 55.222 евра месечно, без ПДВ-а

БЕОГРАД – Просечан приход јавних бележника који раде на територији Првог основног суда у Београду (центар града) у септембру и октобру износи 55.222 евра по једном бележнику, саопштено је данас на конференцији за новинаре Српског адвокатског друштва.

Чланови тог друштва рекли су да су податке добили са више страна, посебно од савесних грађана с обзиром да је ступио на снагу Закон о заштити узбуњивача, затим појединих судова, а да их је могуће добити и од књиговођа и пословних банака.

Према подацима које је медијима представио адвокат Душан Братић, укупан промет 11 јавних бележника који раде на територији Првог основног суда у октобру износио је 607.445 евра, док је само један нотар на територији општине Звездара имао промет више од осам милиона динара.

Један јавни бележник на општини Палилула имао је промет више од седам милиона динара, а други јавни бележник на истој општини више од четири милиона милиона динара, навео је Братић.

Укупан приход јавних бележника у октобру на територији Другог основног суда (Вождовац, Раковица..) био је 157.000 евра, а Трећег основног суда (Земун, Нови Београд и Сурчин) 185.509 евра.

Братић је указао да се од укупних прихода одбија ПДВ од 20 одсто, а тек од новембра и 30 одсто које бележници уплаћују у буџет.

Он је истакао да се адвокати не противе богаћењу грађана, јер је како је рекао, „наш идел друштво богатих појединаца”, али да је друштвено прихватљиво само богаћење у сфери приватног предузетништва и самослатних професија, а никако на терет буџета Републике Србије.

Држава је, како је навео, пренела део јавних овлашћења из Устава на јавне бележнике те да би сходно томе, за поверене послове накнаде јавних бележника требало да се исплаћују из буџета.

За вршење јавних овлашћења органи који су их раније вршили (суд или општина) грађани су плаћали административну таксу или судску и то у корист буџета РС. Судови наплаћују таксе али, како је навео, не задржавају ниједан део тог износа за своје зараде, већ их уплаћују у буџет, а потом из њега примају зараду за свој рад.

Према речима Братића, једино где би јавни бележници могли да наплаћују накнаде за рад, јесте састављање уговора али и то тек када у Уставу буде прописан правни основ за то – за пружање правне помоћи од јавног бележника, што сада није случај.

Адвокат је напоменуо да ће Српско адвокатско друштво предлаже Влади Србије да они приходи који по својој правној природи припадају држави буду преусмерени у буџет, а да се јавним бележницима према томе одреди зарада.

Један од разлога протеста адвоакта обуставом рада, који траје скоро три месеца, је управо систем јавног бележништва, а на конференцији је указивано и на проблеме са приватних извршитељима, као и на ставове адвокатуре када су у притању лица у притворима.

Адвокат Драгосалв Љубичановић указао је да су Савет за борбу против корупције, као и раније Заштитник грађана указивали на проблем приватних извршитеља у чијем систему не постоји ефикасно средство заштите.

Управо тај проблем показује да увек када постоји проблем, како је навео, треба дићи глас јер због неправилности у правном систему не трпи само адвокатура, већ пре свега грађани Србије.

Адвокат Феђа Димовић говорио је о проблему предугог трајања притвора који постоји много пре протеста адвоката, истичући да адвокат својим поступањем не одлучује о притвору, већ да то чини суд.

Он је додао да суд такође има обавезу према закону да преиспита разлоге за притвор или да га замени блажом мером што се у пракси ретко дешава.

„Зашто то судови не раде, зашто притворе не замењују јемством или кућним притвором или неком другом блажом мером, зашто тужилац не тражи укидање притвора кад је по закону на то овлашћен”, напоменуо је Димовић.

Осврћући се на тврдње директора Управе за извршење кривичних санкција који је прошле седмице упозорио на могуће побуне у затвору због штрајка адвоката, као и да то штети путу Србије на путу ка ЕУ, Димовић је рекао да му поручује „да ће пре Србија ући у ЕУ него што ће тужилац затражити укидање притвора”.

Он је устврдио да нису адвокати ти који угорожавају права притвореника, већ је то држава која их је „ту и стрпала”.

Паушалне тврдње адвоката, нотари зарађују око 1.500 евра

БЕОГРАД– Председник Коморе јавних бележника Миодраг Ђукановић изјавио је данас да су паушални подаци које износе адвокати о зарадама јавних бележника и поновио да су, према званичним подацима, они у септембу просечно имали промет од око 648.000 динара по канцеларији, и зараду од око 1.500 евра.

Ђукановић је Танјугу рекао да је Комора недавно представила податке о промету који су јавни бележници остварили у септембру ове године, на основу званичних података – о томе колико су платили ПДВ и пореза и доприноса.

Он је напоменуо да, када се говори о заради јавног бележника, од нето промета – 648.000 динара, треба одбити трошкове пословања зараде запослених, и све друге трошкове које јавно- бележничка канцеларија има.

„Према томе, ако би се на бази ових података оцењивала зарада, она би износила максимално 1.500 евра”, истакао је Ђукановић.

„Ми немамо нити можемо коментарисати податке о приходима појединих јавнобележничких канцеларија”, навео је Ђукановић и нагласио да приход јавнобележничке канцеларије зависи од низа околности, као што је број запослених, величина пословног простора, укупних трошкова.

„Ти подаци су индивидуални за сваку јавнобележничку канцеларију и њих Комора нема, нити је овлашћена да говори о појединачном приходу јавних бележника. Подаци нису исти за све ни за јавне бележнике са једног подручја, као ни за јавне бележнике из унутрашњости Србије”, нагласио је Ђукановић.

Према његовим речима, у Ивањици је јавни бележник поднео оставку на ту функцију због немогућности да економски рационално организује канцеларију.

Имајући у виду измене Закона о јавном бележништву из новембра, којима је бележницима уведена обавеза да 30 одсто неопорезованог дела прихода уплаћују у буџет, може се очекивати да дође до даљих отказа јавних бележника, пре свега из унутрашњости, рекао је председник Коморе.

Према његовим рецицма, зараде јавних бележника морају се посматрати у контексту одговорности коју имају и чињеницом да врше јавна овлашћења која имају за циљ да повећају сигурност правног промета, да убрзају правни промет као и да растерете судове, што ће неминовно довести до знатних буџетских уштеда.

С обзиром да јавни бележници скоро 50 одсто својих прихода, кроз ПДВ и кроз намет од 30 одсто који иде у правосудни буџет приносе држави, очигледно је да примедбе адвоката нису основане, закључио је Ђукановић.

Извор: Танјуг