Нема одустајања

Потресла нас је ова вест, то што се са Јужним током десило, па шта год да се и десило. А потресно је и што је све то дозлабога компликовано за објашњавање, па све мислимо да не разумемо добро и да смо глупи. А нисмо.

А у најкраћим и најједноставнијим цртама: Руси су одустали од Јужног тока, мада можда и нису, због тога што је ЕУ смислила некаква нова правила, мада можда и није, поводом чега су одустали Бугари, мада можда и нису, све то заправо гурају Американци, мада можда и не гурају, због Украјине у којој још није почео трећи светски рат, мада можда и јесте. Да би све то била једна права турска серија, е о томе се побринула и Турска, која ће од свега тога профитирати.

Елем, мала Србија, како то већ обично бива са тим великим светским играма, свој је будући гас, с опроштењем, изгубила у чабру међународних односа великих сила. Џаба одласци у Брисел и угошћавање Раме, џаба покисле параде пред свечаним гостом или заједнички маневри са НАТО, џаба ускраћивање дипломатских статуса руским Нишлијама или висина рудне ренте… Колико год се трудили и шта год радили да будемо пољубљени, увек се то заврши неким силовањем. Овде само Данајци дарове доносе, културно речено.

Но, не треба губити самопоуздање. Треба се прилагодити новонасталој ситуацији, те са новом снагом кренути у даљу изградњу Јужног тока. Већ се ту нека лова потрошила, већ су се ту неки пројекти цртали и дозволе издавале, греота да сав тај труд и сва та средства тек тако нестану. Уз само мало труда, том пројекту – чија је сада једина сврха да се установи ко је без резерве против, а ко је без резерве за Русе – можемо да нађемо неку нову намену.

За почетак, усправимо оно парче цеви што смо варили и од њега направимо споменик. Споменик не морамо никако ни да назовемо, нека свако ко дође у обилазак по свом нахођењу осмисли његово конкретно и име и намену. Јер у протеклих четврт века било је довољно тога изјаловљеног, па ће цев, надигнута и усмерена у небеса, бити њихово лепо заједничко обележје. Питање за расправу јесте само колика цев у ствари треба да буде и под коликим нагибом, а да би се постигла квалитетна симболика за све кроз шта смо прошли, чему смо се надали и шта смо од свега тога добили као резултат.

Сам гасовод, због ширине и непровидности цеви, може послужити за транспорт свега и свачега што нам долази или одлази а захтева извесну количину дискреције. Па на пример: нова генерација гастарбајтера, коју не желимо ни да приметимо ни да избројимо, може овим путем ка иностранству, само да цеви окренемо ка Шведској, Немачкој или ка гдегод. Кад оду гастарбајтери, цев може да послужи за одлив вишка службеника и радника из администрације и јавних предузећа, што такође захтева одређени мањак јавне транспарентности. Нових избора и ММФ-а ради.

Потом, и задуживање земље би могло да се настави кроз цевовод: задуженост која се повећава темпом од 121 евро у секунди захтева поголеми капацитет и за прихват и за транспорт, а што даље од очију јавности. Уз малу модификацију трасе, те њеним усмеравањем према Емиратима, рецимо, могли бисмо да имамо и капацитет за прихват и огромних и невидљивих инвестиција, какве оне могу да буду када једном почну. А ако све наведено пропадне, кријумчари разних врста, љубитељи нелегалних операција и сав тај неки шарени свет који би волео да кроз Србију нешто дискретно прође, јербо овде и иначе свашта пролази, радовао би се евентуалној могућности за концесију овакве врсте. А нама неће бити тешко да, за неку кинту, уз цевку не прислањамо уво.

Или рецимо. Уз мало препројектовање, цеви могу да се наслажу једна изнад друге и поставе као зид између нас и суседне Европске уније, а у случају да те интеграције не крену у жељеном правцу, као што ни не крећу. Или цеви сузимо, па уз њихову помоћ развлачимо струју или воду по земљи, а не уз помоћ – у двадесет првом веку непоузданих – далековода и водовода. Политички и обавештајни сукоби се, такође, могу решити употребом Јужног тока: са два краја дугокилометарске цеви ставимо супротстављене опције, побеђује онај ко пре стигне до средине, облепљене таблоидима. И на крају, с обзиром на то да нас веома ускоро чека видљиво побољшање живота (последња прогноза: 2017), сасвим је могуће да би овај транспортни капацитет био достатан за пренос меда и млека, а који ће у то доба почети да теку. У том и сваком досад наведеном смислу је крајњи рок да изградимо Јужни ток.

Јер му има спаса и без гаса.

Извор: Вечерње Новости