„Нецензурисане лажи“ и истина за цензора

Дакле, ако постоји излозба- дефакто не постоји цензура!?

Хоћу да кажем- да ми нисмо имали толику слободу да критикујемо власт, односно, премијера сад би се у истом простор вероватно налазила некаква поставка мрдалица и фалусоидних помагала из, рецимо, 19. века!

Додуше, огрешио бих се да не кажем како власт има свако право да наш рад збирно презентује љубитељима савремене уметности, баш као што ми имамо право да критикујемо нешто што они називају политиком, а људи који су одређену науку студирали шест година- дијагнозом, али…

То „али“ дели наш и њихов урадак и представља суштинску разлику- оно што ми чинимо је наш посао, јер нисмо, како је мучени Тадић покушавао да прокламује: партнери власти!

Никад, ни једне, већ очи, уши и глас народа, док ово што сте ви учинили представља у најмању руку патолошку мржњу према неистомишљеницима и опомену онима који би да се дрзну па помисле неистомишљено можда!

Када власт има потребу да изложбом „Нецензурисане лажи“, налик инквизицији и лову на вештице докаже како у Србији нема цензуре – значи да старе ломаче догоревају а нове се потпаљују, ништа друго!

Зашто нису, на пример, организовали изложбу својих успеха, испуњених обећања, оставрених инвестиција, извештаја у којима се Влада Србије не налази на зачељу по ефикасности (главу дајем да 90 одсто становништва није ни чуло да је недавно објављено такво међународно истраживање, јер, авај, нема цензуре), па тиме достојно парирали свакој нашој глупсти, лажи, манипулацији, клевети…зачепивши нам уста и отупевши плајвазе, но…

То „но“ је баш као и оно „али“ суштинска разлика, јер није се нико од нас уплашио свог одраза у огледалу, како власник пазл доктората и млади пендречић из Београда Небојша Стефановић тврди, али се јесмо поплашили за судбину државе они који немају ни одраза у огледалу нити човека за сенком која их прати…

Оно што вама, приљежне главе из информативне службе СНС-а (званичног организатора изложбе, као) није јасно јесте да излождb неколико насловних страна и сијасет текстова и карикатура истих аутора није доказ да нема цензуре, већ да има неколицине куражних и маса вас којима је ужегао мајонез из сендвича ударио у желудац и главу, па будалите немајући паметнија посла него да доказујете како, ајд сликовито да се изразим, манијак из парка није крив што жене пролазе туда ноћу, јер он је први дошао и разгаћио се, а њих треба да је срамота што баш туда табанају и налећу на њега голишавог!

Да сумирам, по вашој логици за пачиће мале да чим има изложбе нема цензуре, онда ни холокауста није било чим постоји Аушвиц као поставка на отвореном?!

Слажем се да поређење није примерено, напротив, али ваша логика наводи на тај колосек: ова изложба је доказ да нема цензуре једнако колико је и Јад Вашем да су логори били летњи кампови за Јевреје…

Извор: Мој Недељник