Павић интервју – Порука Путина је јасна …

Фонд стратешке културе из Москве отворио је своје представништво у Србији ове године, имали су већ неколико акција: били су суорганизатори скупа у Бањалуци посвећеном „обојеним револуцијама“ и покушају организовања „обојене револуције“ у Републици Српској, а најновија је организовање конференције поводом седамдесетогодишњице ослобођења Београда 17. октобра, заједно са Факултетом за дипломатију и безбедност у Београду… О темама које су актуелне у Србији и региону, као и тренутним дешавањима у свету, доласку преседника Путина, Косову и Метохији, Новорусији, изборима и стању у Републици Српској, за ФБР говори Александар Павић, политиколог, колумниста и директор Фонда стратешке културе за Србију.

* Прво да Вам се захвалим што сте пристали на разговор у име читалаца СРБског ФБРепортера. Реците нам више о управо одржаној конференцији поводом седамдесет година од ослобођења Београда…

– Хвала Вама на избору за саговорника. Та конференција је била, не само посвећена ослобођењу Београда седамдесетогодишњици, него и феномену нацизма и фашизма и у Другом светском рату и у његовом оживљавању данас, поготову на простору бивше Југославије, а и на простору данашње Украјине. Наравно, неизбежна је тема и уопште слика – Други светски рат. И то да ли су све дилеме ко је и шта био у Другом светском рату и на чијој страни се борио у Србији разрешене, и како се на ту ствар гледа из Русије, и да ли се у самој Русији још увек види јасна слика о Другом светском рату…

* Конференција је била научна и међународна, под називом „Борба против нацизма 1944 -2014.”, и Фонд је учествовао, уважени научник Института за Славистику Руске академије наука мр Ања Филимонова, као и Ви… Шта је важно поменути са тог скупа по Вашем мишљењу?

– Неколико ствари… Две ствари су биле најважније. Прво, излагање Ање Филимонове о појави нацизма на простору Украјине, специфично у рату у Новорусији, садашњи тренутак. Друго, било је излагање о оживљавању нацизма т.ј. нацистичких симбола у Рашкој области и о томе је говорио Александар Ранковић.
Па, Душан Пророковић – одлично предавање о геополитичким константама, шта су били англо-амерички интереси у Другом светском рату и шта су сад, и да је отприлике оживљавање нацизма и неонацистичких фактора и овде у Украјини у ствари, само испољавање англо-америчких геополитичких интереса, они уопште не зазиру од тога да оживе нацизам у новим односима за остваривање својих геополитичких интереса.

Наравно, било је речи о самим операцијама ослобођења Београда, снаге народноослободилачке војске и Црвене армије, али исто тако дата је прилика да се представи и она друга страна која је у нашој историографији прећутана, предавање историчара, професора др Веселина Ђуретића, на трагу његове чувене и незаборавне књиге „Савезници и југословенска ратна драма“ из 1985. године, где је он јасно ту показао да су у Србији постојала два антифашистичка покрета, где је практично свест о томе погрешна, не само из наше историографије него из постсовјетске историографије, изнео је низ чињеница… да их сад не набрајам, али да поменем десетине градова које су ослободиле снаге Југословенске војске у Отаџбини, а да ниједан метак није испаљен од њих на јединице Црвене армије, и то пуно говори…

* Која је била тема Вашег излагања?

– Моје излагање је било на тему да управо та компонента недостаје да би се у пуној мери поново дошло, да тако кажем, до поновног упознавања Руса и Срба. Руси морају да знају шта је било у Србији у току Првог светског рата, да би поново упознали Србију сад. И навео сам два примера у последњих неколико година, који показују да још увек нема адекватне комуникације међу нама. Прво, пре неколико година када је било преименовање улица, промењени су називи улица које су носиле имена совјетских војсковођа који су учествовали у ослобађању. То је наравно било погрешно, било је више од тога, било је неморално и није одговарало историјској истини.

Али, зашто је изостао револт у јавности због тога? Па зато што део Србије из разних разлога, и из објективних, поготову Београда, и даље посматра ослобођење Београда као пад у комунистичко ропство, као долазак Јосипа Броза Тита и успостављање антисрпски оријентисане Југославије, који су управо изродили „велика“ Хрватска деведесетих година и распад земље и оно што је Србију сад снашло… Значи, то је један од разлога зашто пуна истина о Другом светском рату треба да се саопшти и нашој и руској јавности.

Други пример је пре неколико година обележавање Операције Халијард, највеће савезничке операције у читавом Другом светском рату, спасавање савезничких пилота са територије која је била под окупацијом. Преко петсто савезничких авијатичара, укључујући Американце, Енглезе и Русе, је спашено и евакуисано из Србије са територије коју је контролисала Југословенска војска у Отаџбини у периоду између августа и децембра 1944.године. Када је Црвена армија већ надирала у Србију, и онда је ослобађала заједно са јединицама народноослободилачке војске. Пуно људи је ризиковало животе да би се савезнички авијатичари спасили. То никако не би био случај да су ти људи сарадници окупатора и квислинзи. Значи, ту нешто није у реду.

И зашто ми да препустимо тако велики део Србије и њихове потомке, хајде да кажемо – западном утицају, јер обележавање Операције Халијард је искључиво било под покровитељством Американаца до сада. Нема разлога да Русија тај исти гест не цени, као што је послератно генерал Михаиловић био одликован од америчке и француске администрације, Труманове стране – највишим орденом САД Легијом части 1948. и Де Гола. Значи, то су ствари које је апсолутно неопходно да се исправе.
И нема разлога зашто се русофилство, које је природно нашем народу, у пуној мери не би поново успоставило, а један од важних инструмената да се то деси је да се прикаже пуна истина о Другом светском рату.

* У целој Европи су национални покрети добили више присталица и још јачају. Да ли се то може сматрати добрим или може бити и лоше, јер неке од националних партија у неким државама су опасно искључиве и нетрпељиве што се тиче другачијег мишљења и понашања… Да ли треба да нас то забрине, јер негде прелази границе и иде, да тако кажем у крајност… пример је Јобик у Мађарској итд…

– У самој Европи, у Европској унији, управо сама структура ЕУ и начин на који је постављена подстиче, аутоматски доводи до стварања таквог стања у друштву. Националне државе на неки начин се сузбијају контролисањем државе, онда наметањем евра, који практично значи пад целе западне Европе и источне, али и дужничко ропство, то уопште није разложно, значи структурално се само криза продубила, у међувремену дуговања су постајала све већа, а привреда се није опоравила… Имамо комбинације као 20-их и 30-их година прошлог века… Имате пад економске активности, све већу незапосленост, поготову међу младима, а са друге стране подстиче се та тзв. ксенофобија тиме што имате неконтролисан прилив емиграната, која опет подстиче наднационалне структуре које управљају Европском унијом, наравно и корпорације којима одговара такав распоред снага, зато што се Европа и њена функција тако поништавају мора да дође до такве врсте реакције.
На крају ће да дође до екстремне реакције, и онда ће да буде да су опет националисти криви, а не они, да кажемо стари глобалисти који су антинационално расположени и који су за Европу, јер цео западни свет прати данашњу ситуацију само зарад скоро идеологије глобализма и великог интереса великих мултинационалних корпорација и финансијских институција наднационалног капитала.

* Да се сада фокусирамо на Србију и заиста велике проблеме које има, а које су на крају погрешним потезима направили исти они који нашу државу воде у ту исту ЕУ која је фактички само један мали део света који ни економски ни на који други начин не функционишу у корист држава чланица већ искључиво у своју корист… Знамо да је један од катастрофалних потеза власти Србије био после СОФА споразума, и осталих и Бриселски споразум са ЕУ и терористима на Косову и Метохији (односно окупаторима и злочинцима), којим је опасно нарушен правни систем Србије неуставним радњама… Поред проглашене неуставне одлуке о дипломама и катастру, ово је још једна од њих – скоро је потврђено у Нишу одлуком Управног суда да се Раденко Недељковић, начелник косовско-митровачког управног округа мора вратити на посао јер решење о његовом уклањању, као и легитимно изабраних председника општина на северу Косова и Метохије, које је донела Влада Србије није уставно…

– Тако је, донето је решење на Управном суду у Нишу да се Раденко Недељковић врати на место начелника косовско-митровачког округа. Он је иначе са тог места склоњен са образложењем да се противио Бриселском споразуму.
Ово потпуно руши тезу власти коју су изнели у расправи пред Уставним судом, где су они тврдили да Уставни суд не треба ни да одлучује о Бриселском споразуму зато што је то политички акт. А имамо једног човека, а није једини, кога је тзв. политички акт лишио посла, значи да то није политички акт, што је вукло за собом своје законске последице – човек је склоњен са државног посла.

То само по себи говори да власт, министар Селаковић, апсолутно нису говорили истину и они су знали да не говоре истину.

То исто тако значи да је ово нека победа правне државе после дужег времена. И Уставни суд мора на ово да обрати пажњу.

Што значи да ми имамо буквално једну суспензију Устава на делу, значи јасно је да Бриселски споразум гази Устав Србије, а да Влада покушава да то игнорише и да практично, суспендујући уставни поредак спроводи политичке договоре које су склопили са представницима бриселске администрације. То је на неки начин и државни удар.

И Раденку Недељковићу мора да се омогући да се врати назад на свој посао.
И не само то, то значи да је Бриселски споразум безвредан, да је једина релевантна и легална институција на Косову и Метохији Скупштина АПКиМ.

* Шта то конкретно значи за Србе на Косову и Метохији?

– За Србе на Косову и Метохији то је морална победа на првом месту. Јер, да би то било више од моралне победе, онда би морало да се уради више на терену. Ако власт настави да игнорише овакве одлуке суда, а и одлуке Уставног суда, који је поништио до сада две од четири Боркове уредбе, о катастру и о дипломама, ми ћемо до краја да дођемо у још опаснију ситуацију.

Значи, прво и прво тиме што је потписан Бриселски споразум и спроведени шиптарски избори на северу Косова и Метохије и уведени – тако противуставно – у општинске власти људи који су поднели заклетву Јахјаги – потпуно нарушен безбедносни систем на северу Косова и Метохије. И то се види управо ових дана, кад су из јужне Митровице већ неколико пута буквално долазиле групе и каменовале зграду општине, носили заставе у северну Митровицу… Шта год да се деси у северној Митровици и кад год да се деси – за то је директно одговорна Влада Србије, Александар Вулин, Марко Ђурић, и наравно Александар Вучић на првом месту, а и Томислав Николић што се не меша у свој посао.

* На Међународној конференцији коју је организовао Фонд стратешке културе за Србију уприличена је и изложба фотографија из Новорусије, о злочинима над народом у Донбасу који се бори за своја права, то је руско-језичко становништво. Може се повући паралела у смислу отимања ресурсног суверенитета над рудним богатствима и индустријом Донбаса и Косова и Метохије…

– На првом месту ту се види да се уништавају индустријски објекти. Очигледно је да Запад прво у самој Украјини жели да уништи конкуренцију, а на неки начин они су у Украјину ушли са причом да јој помогну као неком ко је неспособан да се сам о себи брине… Недавно је речено у немачкој штампи да су Немачка и САД желеле од Украјине да направе једну сировинску базу, једну пољопривредну колонију, а у исто време да искористе Украјину као полигон за напад, агресију даље ка истоку, ка Русији. И на Косову и Метохији им је требала база, отели су земљу и направили Бондстил, бомбардовали су Србију и сви природни ресурси и привреда Косова и Метохије остала је одцепљена од Србије, испунили су свој циљ тада… и сада су… Њима је јако важно да НАТО дође на границе Руске Федерације.

* Можда ми се само чини, али мислим да је Украјина у ствари одговор Запада на вето Руске Федерације на америчку интервенцију у Сирији…

– Украјина јесте активирана кад је Русија то урадила. Међутим, било је само питање времена кад ће Украјина да буде активирана. Самим тим, кад се Варшавски пакт распустио, а НАТО пакт то није урадио иако је то практично био део договора, део споразума и разумевања између Горбачова и Регана, као и да је то био услов да се дозволи Немачкој да се мирно уједини, да се НАТО пакт више не помери ни педаљ према Истоку. Сви смо сведоци да се то кршило, а касније, од 1990,91 године када је започео рат у СФРЈ, кад је почело ширење НАТО пакта на земље бившег Варшавског пакта и Балтичке државе, то значи да је само било питање времена кад ће Украјина бити активирана и да је, у ствари, победницима у хладном рату крајњи циљ био рат.

* Претпостављам да сте пратили и дешавања у региону, односно у Републици Српској и Федерацији, познајете тај терен из претходног времена и можете „прочитати“ шта се заправо догађа, молим за Ваш кратак резиме о изборима и процену стања, као и могуће последице…

– Што се тиче Републике Српске јасно је да је Запад на све могуће начине покушао да направи, да уједини опозицију против Додика, који је да тако кажем опет „играо на руску карту“, што практично та уједињена опозиција није радила. То је изазвало сумњу код многих, који би можда били против Додика иначе из других разлога, због привреде, због корупције итд. Гласали су Додика и због гаранција, због те уједињене опозиција која је сигурно имала подршку Запада, да ће Јужни ток проћи кроз Републику Српску, да ће бити сачуване те проширена руска улагања у Републици Српској… Да су добили иста таква уверавања од уједињене опозиције могло је лако да се деси да би Додик и његова партија изгубили, да су и они „играли на руску карту“ они би сигурно победили, а питање је зашто нису…
То може да буде само један разлог – зато што је нажалост опозиција ослоњена на исте те западне силе које покушавају да укину Републику Српску. Нажалост, то је тако.

Са друге стране, обичан народ је суочен са тиме да је цела политичка класа у Републици Српској корумпирана, као што је у целој Босни и Херцеговини, да су њихови економски и социјални резултати катастрофални.

По Дејтонском споразуму све партије које су чиниле нешто и чиниле политички живот имају подједнаку одговорност, значи, на крају испада да је народ бирао између лошег и мање лошег стања. Али, у том случају, ја бих на првом месту изабрао опцију која је окренута Русији, и многи су то и урадили, па је на крају то разлог да је Додик победио, али је његова победа била тесна. Била је тесна управо због ових других ствари које немају везе са Русијом и са опстанком Републике Српске, и зато је његов кандидат изгубио у борби за члана председништва Федерације БиХ.

* Србија после посете Владимира Владимировича Путина, председника Руске Федерације, неће бити иста…

– Да, Србија после доласка Путина дефинитивно није иста. Прво, народ је показао да није сломљен и народ је показао шта мисли о Путину. Народ је показао шта мисли о односима у свету. Значи, пријем који је код народа доживео председник Путин, није доживео ни у једној другој земљи ван Русије, и Белорусије. То је велика ствар за нас.
Друга ствар је важна, народ се поново повезао са војском, каква год да је. Значи, на паради је било нескривено одушевљење тиме што се поново показала војска, која иако је разграђена током година такозваних реформи, НАТО-вских реформи чији је једини циљ да нам униште војску и војну традицију, војска и даље постоји.. Старо, младо, мушко, женско, били су одушевљени тиме што и даље имамо војску.
Видело се да Срби воле војску и да им је војска потребна, и одбрамбено и емотивно. Враћена је та атмосфера и за то је најодговорнији сам народ.
И власт ако не буде слушала глас народа имаће озбиљне проблеме, јер ће се кад-тад кристалисати врло чврста, патриотска и проруска опција у Србији.

* За крај, порука Путина Србији је…

– Порука Путина је јасна – отприлике колико је Србија спремна да се окрене Русији толико је Русија спремна да је дочека широм отворених руку. Само је на нама, нама се пружа јединствена шанса да се вежемо за земљу која нам је пријатељска, која нас не условљава ни са чим, напротив, која жели да ми будемо јаки због нас самих, а и због ње. И то је једноставно понуда која се не одбија.
Владимир Путин је видео да се овде осећао комотно и удобно, да се осећа међу својима, говорим о војсци и о народу, најпозитивније поруке смо добили ми као народ и држава. Е, сад, шта је власт добила као поруку иза затворених врата, ми то можемо само да претпоставимо, али је јасно да би сарадња била десет пута боља да Руси овде имају праве саговорнике.

Извор: СРБски ФБРепортер