Пресс о женској масонској ложи и демантујући оговор

Република Српска ускоро ће добити женску масонску ложу, а неколико жена већ је отишло на едукацију у Србију како би исклесале знање и вјештине, те усвојиле правила и критеријуме ове организације!

Ово је за „Пресс“ казао Винко Перић, који себе представља као једног од утемељивача масонске ложе у РС.

Међутим, у кровном братству, Великој масонској ложи БиХ, која броји око 200 чланова, оцјењују да су Перићеве тврдње о оснивању женског удружења врло духовите, јер услове за оснивање такве ложе немају ни много развијеније западне земље!

Строги критеријуми

У Великој масонској ложи БиХ, како Пресс сазнаје, звање слободних зидара стекло је и неколико актуелних посланика Парламента БиХ, али с обзиром да је ова организација одувијек била обавијена велом тајни, нису жељели да нам открију њихова имена. Осим бх. политичара, у братству је и неколико запосленика страних амбасада и међународних организација у БиХ, попут канцеларије ОХР-а у Сарајеву!

Осим Велике ложе БиХ, код нас дјелује и неколико изолованих масонских удружења, попут масонске ложе „Никола Тесла – Република Српска“, са сједиштем у Градишци, „Свитање“ у Бијељини, а постоје и незваничне информације да је једна организација слободних зидара формирана и у Бањалуци.

Перић тврди да је ложа „Никола Тесла“, чији је један од оснивача, добила и међународно признање, и то из сједишта масонерије у Паризу. Он је истакао да га радује што ће ускоро и њежнији пол добити своје масонско удружење, те да је интересовање до сада показало десетак жена из РС, а пет их је већ у Београду на припремама. Неки од основних критеријума које су морале испунити заинтересоване даме из Српске је да их препоручи неко ко их познаје најмање десет година, да се придржавају одређених духовних и моралних начела, да су предане хуманитарном раду, али и да нису припаднице ЛГБТ популације!

Перић је испричао да људи на овим просторима често робују предрасудама када је у питању поимање масона, те тврди да се ради о људима високих моралних начела, спремних да непрестано раде на себи и усавршавају се.

– Тренутно је око пет жена у РС које су показале интересовање да буду чланице српске масонске ложе и отишле су на едукацију у Србију. Тамо се усавршавају да би од небрушеног камена постале дијаманти. Морају проћи фазе, од ученика, преко помоћника, до мајстора, као и сви други масони. Потребно је најмање седам мајстора да би било формирано удружење – испричао је Перић.

Он је додао и да се едукација и припреме одвијају у такозваним масонским храмовима, што је пракса свугдје у свијету, као и да се заинтересовани ученици морају ослободити правила по којима тренутно живе, те се учити новим правилима које налаже масонерија. Обичаји и критеријуми по којима се едукују потичу из 16. и 17. вијека.

– Они се усавршавају и напредују уз љубав, тежњу ка благостању и поштовање фер-плеја. Ми, у мушком удружењу, међусобно се сматрамо браћом, јер је заједништво оно чему тежимо, а што нам фали у данашњем свијету. Увијек смо ту да међусобно помогнемо и живот би дали једни за друге, а интензивно се бавимо и хуманитарним радом. Масони су много честитији и коректнији у вези са свим питањима од обичних људи. Они се не мире са постојећом жабокречином, окренути су ка будућности и настоје бити спона између Истока и Запада – казао је Перић.

Према његовим ријечима, ближи се вријеме када ће управо масонска удружења и тајне организације одлучивати и управљати друштвом и политиком у РС и БиХ, те давати усмјерења политичарима како да се понашају и шта да говоре.

– Народ мене можда сада не разумије, али када изађемо из овог транзиционог времена и хаоса у којем се налазимо, све ће се, као и на Западу, дешавати кроз лобирања тајних организација и мисије масона – тврди Перић.

Нема политике у масонерији

Међутим, у Великој масонској ложи БиХ износе дијаметрално супротне ставове од Перићевих када је у питању политика. Бранко Тодоровић, предсједник Хелсиншког одбора за људска права у РС и масон, објаснио је да је њихово свето правило да о политици никада не причају. Он је апострофирао да су двије теме о којма масони никада не расправљају, политика и религија.

– Недавно сам био на једном великом масонском скупу у Београду, највећем на свијету у овој години, гдје су били представници из бројних европских и других земаља широм свијета, и ниједна ријеч није речена у вези с политиком, а три дана трајале су расправе о врло озбиљним темама. Никада, ни у званичним нити у незваничним разговорима, масони не говоре о политици или било каквим политичким односима, иако међу нама има политичара. Зато што се придржавамо тога, зато се и можемо похвалити дуговјечношћу. Оно чега се политика дотакне, то и испрља, а ми бисмо се деградирали када бисмо причали или покушавали да утичемо на политику – истакао је Тодоровић.

Он је казао и да је у свијету око 30 предсједника и премијера држава који су масони, али да их то у удружењу не чини битнијим од, на примјер, конобара, професора или других професија.

Коментаришући најаве о оснивању женске ложе у РС, Тодоровић је казао да су такве тврдње неозбиљне, те да их пласирају они који по сваку цијену желе себи да дају на важности и да се позиционирају у медијима.

– У БиХ постоје одређена нерегуларна удружења, што је посљедица цијепања масонске ложе у Србији, гдје је један дио оних, који су избачени из србијанског удружења, наставио нерегуларно дјеловање и активности, формирајући огранке и изван Србије. Циљ им је да задовоље своју сујету. У БиХ постоји само једна међународно призната ложа, Велика ложа, те још неколико мањих ложа и то у Бањалуци, Тузли, Бихаћу, Мостару и Сарајеву – казао је Тодоровић.

Он је нагласио да се масонско братство у БиХ стално шири, а да би неко постао њихов члан, мора првенствено бити частан и поштен човјек и да га други препознају као масона.

– Међутим, десило да се да се неки неозбиљни људи код нас, а у жељи да се представе као моћни, тајновити и са везама по свијету, нажалост, позивају на масонско братство – закључио је Тодоровић.
Излазак из илегале

Масони у БиХ су тек прије неколико година изашли из дубоке илегале у јавни свијет, истичући да је за њих почело ново вријеме и то након станке од 60 година.

– Ми смо велики ентузијасти, врло успјешни професионалци и веома цијењене особе у нашој средини. Тренутно покушавамо да надокнадимо оно што је пропуштено. Велика ложа БиХ је слободнозидарско удружење, које је законски регистровано, са својим статутом и одобреним циљевима дјеловања – навели су у Великој масонској ложи БиХ.

У БиХ, посебно у Сарајеву, могуће је видјети мноштво масонских симбола по фасадама и зидовима зграда, а упућени тврде да је већина из аустроугарског периода. Масонство у БиХ први пут службено је стигло са Аустроугарском империјом, а тај период је означио изградњу нових и масивних стамбених блокова у већини градова.

Познати масонски симбол, комбинација троугла и шестара, налази се уклесан на зидовима неких сарајевских стамбених зграда, на капији код биоскопа „Аполо“, крову сарајевске општине Центар, а најинтригантнији су масонски симболи на згради Централне банке БиХ у Сарајеву. Шестар и угломјер, који се често налазе уз масонски троугао, углавном се повезују за назив масона – слободни зидари, што је директна асоцијација на склоност ка грађевинским пословима.

На бројним мјестима видљиви су и други масонски симболи, попут пентаграма, те грба с натписом „Новус ордо сецлорум“, у преводу „Нови свјетски поредак“. Према неким теоријама завјере, чак и застава БиХ на себи има масонски троугао.

„Уношење свјетлости“ у РС

Иако их у Великој масонској ложи БиХ не признају као регуларно братство, у „Николи Тесли“ тврде да су добили међународно признање.

– У Београду је 29. марта 2013. године „унијета свјетлост“ у ложу „Никола Тесла“, прву масонску ложу која ће радити под заштитом Великог Оријента Француске у РС. Оснивачи „Николе Тесле“ су 33 мајстора из девет српских и четири француске ложе. Висока делегација од 30 браће из Париза и 200 гостију из бројних савезних ложа учествовало је у свечаном „уношењу свјетлости“ у РС – саопштили су из „Николе Тесле“.

Неке занимљивости

Историчари масонерије утврдили су да су од 5. октобра до сада у Влади Србије и државној администрацији била 33 масона. На интернету, као доказ ове тезе, нуди се снимак Горана Кнежевића, бившег министра пољопривреде, некада високог функционера Демократске странке, како обавља масонски обред у ложи „Војводина“ у Зрењанину, гдје је био градоначелник.

Србијански медији су објављивали да су бивши министри Горан Свилановић, Вук Драшковић и Душан Михајловић били чланови масонских ложа, али су из њих изашли.

Глумац Предраг Мики Манојловић масон је од 1998. године, а прво је био члан Велике националне ложе Србије и носилац трећег степена масонског реда. Незадовољан што није постао велики мајстор, Манојловић је изазвао пуч. Био је суспендован са још 150 чланова, па је у просторијама клуба „Доситеј Обрадовић“, на београдском пристаништу, формирао своју приватну ложу.

Жене мајстори у Србији

Прва жена масон у Србији јесте Анка Бакић, стоматолог из Београда, која је доскора била и старјешина прве српске женске ложе, „Вера Фидес“. Након ње старјешина и велика мајсторица ове ложе постала је Марина Мучелица из Београда. Постоји и женска ложа „Венчић“, која је основана 2007. године. У ложи „Митрополит Стратимировић“ у Београду 15. јануара 2010. године формирана је мушко-женска ложа, чији је патрон Велика регуларна ложа Србије. Друга мјешовита српска масонска ложа постоји од 2009. у оквиру Француске федерације за права човјека.

проф.др Винко Перић – О ЈЕДНОМ ТЕКСТУ, МАСОНСТВУ И ЖЕНСКИМ ЛОЖАМА

На први поглед све изгледа једноставно – Светлост обасјава Таму, Знање просвећује Незнање, а Истина поништава Заблуде. Али, проблем је што то увек долази на крају. А до тог краја на путу су нам, увек, предрасуде, неразумевање, нечије сфере интереса, понекад и лоше намере. Свеједно. Морамо их превазићи стрпљивошћу, упорношћу и аргументима.

Отуда, моја одлука да на чланак Бранкице Спасенић „У Српској оснивају женску масонску ложу“, објављен у Пресс-у 16.08.2015., одговорим неком врстом ауторског текста, а не класичним демантијем неистина и погрешних интерпретација у њему изнетих, проистиче из чврстог убеђења да је много корисније овако занимљиву тему, када је већ отворена, јавности приближити из стручног угла него бесмислено полемисати са аутором који, евидентно, недовољно познаје материју које се прихватио. Не говорим ово да бих труд госпође Спасенић подценио, већ да бих указао на специфичност теме за чију обраду није довољно познавати опште појмове. На пример, уколико не знате, или не разумете, разлику између „либералне“ и „регуларне“ масонерије а поредите ложу „Никола Тесла“ са „Великом ложом БиХ“ падате на првом кораку и ништа што о томе напишете не може бити адекватно. Такође, уколико нисте свесни да термин „регуларан“ у масонерији значи нешто сасвим друго него у обичном животу боље га је не користити, уколико не желите да испаднете смешни. О нивоима поимања „женске масонерије“ и односа „политике и масонства“ госпође Спасенић боље да и не говорим.

Дакле, не би било нарочито тешко, аргументима поништити труд ауторке да од нечега што је иначе чула у приватном разговору, начини инттригантни текст, а њу представити у одређеном светлу, но чему би то водило?! Много је корисније изнети чињенице које ће чланак госпође Спасенић допунити, појаснити, па негде и кориговати, како би помогли и њој и читаоцу да боље разуме суштину теме.

Либерална и догматска (регуларна) масонерија

Једна од заблуда везана за масонерију јесте да се ради о монолитној организацији којом се хијерархијски руководи из једног центра. Али, није тако. Без обзира на поштовање истих темељних принципа међу ложама и обедијенцијама присутне су разлике у врсти обреда, броју мајсторских степена итд.

“Постоје, генерално, два основна правца у масонерији, либерални и догматски. Либерални је оличен кроз рад и постојање ВОФ-а (Велики Оријент Француске), а догматски кроз англосаксонску масонерију, од Северне Америке, преко Енглеске, до Немачке”. (1) Одлика тзв. “либералне” масонерије је њена отвореност према споља, односно свођење тајности у раду на најмању меру. Поред либералне постоји и тзв. “догматска” или “регуларна масонерија” која подразумева строжије чување “тајне” у обреду и деловању. Наравно, то не значи да је рад либералних ложа у потпуности отворен јавности, баш као што ни рад тзв. регуларних ложа није потпуно затворен. Иначе, последњих година уочљив је тренд отварања догматске масонерије према спољњем свету. Постоје свакако и друге разлике, једна од њих је и однос према приступу питању “женских” и “мешовитих” ложа, но битније је разумети да либерална и регуларна (догматска) масонерија постоје паралелно. Рецимо, у Француској, Велика национална ложа Француске окупља ложе догматске (регуларне) масонерије, а Велики Оријент Француске ложе либералне масонерије. Исто важи и за све друге земље па и Србију и БиХ, односно Републику Српску.

Ложа “Никола Тесла” припада либералној масонерији и под окриљем је Великог Оријента Француске, тако да “Велика масонска ложа БиХ” није, нити може бити, њено “кровно браство”. То су ложе које паралелно постоје у традицији, времену и простору. Претпостављам да се овде ради о заблуди аутора која, уз неразумевање појма “регуларан” у масонерији, читав текст води у погрешном смеру и сугерише читаоцу низ погрешних претпоставки и “закључака”. (попут формулације “неколико изолованих масонских удружења” и сл).

Надам се да смо напред реченим ову “кровну” заблуду аутору разјаснили (желим да верујем како није грешио намерно), а просечно информисаном читаоцу приближили.

Ложа “Никола Тесла” и “брат” масон Бранко Тодоровић

Ложа “Никола Тесла”, чије је седиште Градишка, прва је ложа под заштитом Великог Оријента Француске (ВОФ) на територији Републике Српске и као таква практично је носилац светлости Великог Оријента на том простору. Она је формирана по свим обредним правилима своје обедијенције и као таква верификована у седишту ВОФ-а у Паризу, о чему постоје сви потребни документи. Самим тим она је и међународна призната, јер свако ко признаје ВОФ, признаје и његове огранке у другим земљама.

Отуда је тврдња господина Бранка Тодоровића коју преноси Пресс (ако ју је заиста изрекао) да “у БиХ постоји само једна међународно призната ложа” вероватно последица недоољне обавештености о дешавањима у либералној масонерији, будући да он припада англо-саксонској (догматској) масонерији. Но, такав став ничим не умањује аутохтоност ложе “Никола Тесла” установљене по свим правилима своје обедијенције.

Такође, не знам на кога је мислио говорећи о цепању масонских ложа у Србији и избаченим члановима (2), али настанак ложе “Никола Тесла” сигурно нема везе са тим процесима. У организационом смислу “Никола Тесла” нема везе са Србијом (где ВОФ има 11 ложа), већ је под директном заштитом Великог Оријента и делује у оквиру административне јединице „Париз-4”, којој припадају ложе из Бугарске, Русије, Македоније, Србије и Републике Српске.

Слично важи и за Тодоровићев коментар (ако га је дао): “међутим, десило се да се неки неозбиљни људи код нас, а у жељи да се представе као моћни, тајновити и са везама по свету, нажалост, позивају на масонско братство”, који ми пристојност, академска титула и масонска етика не дозвољавају да коментаришем онако како заслужује.

У сваком случају легалност и међународна признатост ложе “Никола Тесла” не могу довести у питање ни текст госпође Спасенић, ни неодмерени коментари које аутор текста приписује Бранку Тодоровићу.

Женска масонерија међу Србима

Иако у изворном облику масонерија, из практичних и догматских разлога, није предвиђала могућност женског чланства, временом је овај став еволуирао и део масонског покрета отворио се за ову могућност. Пионир на овом пољу била је либерална масонерија оличена у Великом Оријенту Француске, који је први предвидео могућност отварања женских, а касније и мешовитих ложа. Иако о овом питању још увек нема коначног става у масонском покрету, чињеница да све више ложа догматске (регуларне) масонерије прихвата ову могућност, указује да ће у годинама које долазе жене чланови постати нормална појава у масонерији.

Идеја оснивања женске масонске ложе зачета је у Србији још 1994. године када је под заштитом Велике женске ложе Француске (која припада обедијенцији Велиоког Оријента) зачет тзв. „београдски троугао“ под именом „Ружа ветрова“. Пораст броја чланова омогућио је 2007. године формирање прве женске масонске ложе у Србији под именом „Вера Фидес“, а „уношење светлости“ у ову ложу извршила је поменута Велика женска ложа Француске. Данас, ложа Вера Фидес броји преко 20 чланова, а старешина је Марина Мучелица. Чланица ове ложе је и прва жена-масон у Србији, Анка Бакић.

Као ложа либералне масонерије, која је под заштитом Великог Оријента Француске, „Никола Тесла“ свакако подржава постојање женске масонерије и поздравља иницијативу за оснивање женске масонске ложе у Републици Српској, али не учествује у тим активностима, нити то чини Винко Перић. Никада и нигде нисам изјавио тако нешто, па у том смислу ауторка текста, госпођа Спасенић, износи потпуно погрешну интерпретацију нашег приватног разговора. Такође, потпуна је бесмислица начин на који текст описује „едукацију“ за масоне, јер би неко могао помислити да се масон постаје на некаквом курсу у „масонском храму“. Не знам којим је дедуктивним процесима ауторка из мојих речи извукла такве закључке, али свакако ја нисам ништа слично рекао, без обзира што ме она помиње као извор.

С тим у вези, претпостављам и да господин Тодоровић никада није рекао „да су Перићеве тврдње о оснивању женског удружења врло духовите, јер услове за оснивање такве ложе немају ни много развијеније западне земље”, шту му госпођа Спасенић спочитава у тексту. Тешко да као масон може бити толико необавештен! Ако је, пак, заиста тако нешто изјавио, било би занимљиво да нам наведе који су то “специјални услови” потребни за оснивање женске масонерије, а да их не захтева мушка. Свакако да би то било “значајно откриће” у историји савремене масонерије.

И у овом случају претпостављам да се ради о необавештености аутора текста који недостатак информација покушава да “покрије” својим закључцима, али се утапа у погрешним тезама. Но, шта да се ради, верујем да смо суштину разјаснили. Ни Винко Перић, ни ложа “Никола Тесла” не оснивају женску ложу у Српској, но свакако би поздравили њено оснивање и, у границама својих могућности, помогли њен рад. А што се тиче процедура и услова, наравно да не постоје никакви услови “развијености” за оснивање масонских ложа (ни мушких ни женских), јер то би одударало од темељних вредности масонерије, које су пре свега духовне.

Масони и политика

Ако је ишта познато о масонима то је да се на њиховим скуповима не говори о политици и религији. Разлог, наравно, није онај који (по тексту госпође Спасенић) наводи господин Бранко Тодоровић „да оно што политика дотакне то и испрља“, јер да је тако политичари вероватно не би ни били примани у масоне, већ чињеница да разговори о овим темама подстичу поделе међу људима, а масонерија почива на универзалним вредностима које у први план истичу хармонију и повезаност. Но, ово свакако не значи да не постоје индиректне везе масонства и политике, о чему најбоље сведочи број масона међу политичарима.

Подсетићу овде господина Тодоровића и госпођу Спасенић да је Велики Оријент Француске својевремено, јасно и јавно, осудио НАТО бомбардовање СРЈ, што ниједна ложа англосаксонске (регуларне) масонерије није учинила, а што је свакако, без обзира на мотиве, имало своју политичку тежину.

Но, какве год везе масонства и политике биле или не биле, постојале или не постојале, тврдња госпође Спасенић “како се ближи време када ће управо масонска удружења и тајне организације одлучивати и управљати друштвом и политиком у РС и БиХ, те давати усмерења политичарима како да се понашају и шта да говоре”, толико је бесмислена и дилетантска, да би ме слатко насмејала, само када је текст не би мени приписивао. Овако, морам је са индигнацијом одбацити, и отворити питање мотива за изношење оваквих бесмислица. Да ли то некоме смета “уношење светлости” Великог оријента у Републику Српску? Какво је улога господина Бранка Тодоровића, као председника Хелсиншког одбора за људска права и осталих чланова “Велике масонске ложе БиХ” из западних амбасада и канцеларије ОХР, у новој кампањи подривања дејтонске Босне и урушавања јаке Републике Српске? Да ли Винко Перић, можда, треба да буде представљен као кловн зато што се, као доказани српски патриота, јасно залаже за очување постојећих ингеренција Републике Српске?

Ипак је политика свуда око нас, били или не били масони!

Уместо закључка

Шта рећи на крају, осим изразити наду да ће овај деманти писан у форми ауторског текста бити објављен и да ће помоћи и аутору чланка, госпођи Бранкици Спасенић, као и читаоцима уваженог „Пресс“-а да потпуније уђу у третирану материју и проблематику сагледају у светлости нових чињеница.

Проф. др Винко Перић, академик

___________________________________

Упутнице:

(1) – Из интервјуа Великог Мајстора ВОФ-а, Данијела Келера „Политици“ http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/EU-je-masonski-san-kao-i-Jugoslavija.sr.html
(2) – http://pressrs.ba/info/press-nedelje/u-srpskoj-osnivaju-zensku-masonsku-lozu-15-08-2015
(3) – Извор као под (1)

---

Извор: Пресс РС, Виком ТВ