Прослава „Олује“ као рат у наставцима

ЗАГРЕБ – И двадесет година после „Олује”  сваки дан у Хрватској почиње и завршава се ратним причама, каже Игор Миодраг, тридесетогодишњак запослен у Српском народном вијећу. То је, како прича, подједнако актуелна тема, како међу онима старијим који су били учесници рата деведесетих година, тако и међу сасвим младим људима који су се родили после „Олује” . Управо због такве атмосфере Игор никада није успео да нађе хрватске пријатеље у Загребу.

„Срби су у некој врсти гета. Дружимо се искључиво међусобно” , каже резигнирамо Игор и додаје да за њега, супругу и трогодишње дете нема будућности у овој земљи.

Да је тако потврђује нам и двадесетосмогодишњи Звонко, рођен у мешовитом браку.

„Сваки покушај да својим пријатељима кажем да можда није све онако како се прича заврши се препирком, јер они верују да не може бити другачије од званичне верзије ’Олује’” , прича Звонко.

Чудно би било да није тако јер, како кажу овде, свака нова генерација хрватске деце одраста на причи о „Олуји” . Тако су се у понедељак у Новом Загребу могли видети дечаци који се у мајицама са шаховницом раздрагано веру по тенковима спремљеним за параду.

Деца су и у правом смислу речи укључена у данашњу прославу. „Јутарњи лист”  доноси причу о дванаестогодишњој девојчици Мији Неговетић из Ријеке којој је поверена част да на отварању параде отпева хрватску химну „Лијепа наша” . Миа ће, како се најављује, носити „плаво-белу хаљину с вуковарском голубицом мира”  и патике које је фабрика „Борово”  направила специјално за њу.

Због таквог расположења, Загреб у готово еуфоричној атмосфери дочекује данашњи дан. Смутњу у веселу загребачку атмосферу донекле су унеле активисткиње Центра за жртве рата (нешто попут српских Жена у црном) које су на Тргу бана Јелачића, нешто пре поднева, развиле транспаренте на којима је било исписано „667 убијених, 220.000 прогнаних” . Тек малобројне новинарске екипе и понеки знатижељник или страни туриста обратили су пажњу на њихову акцију. Један гневни старији Загрепчанин коментарисао је са пријатељем да „такво нешто не би могли радити у Израелу”  те да оне „вероватно једва чекају да их неко бије па да дигну галаму” .

Само стотинак метара даље, у Српском народном вијећу, које води Милорад Пуповац, далеко од очију јавности, прочитана је, осму годину заредом, „Изјава сећања” . Овога пута, како кажу, нешто другачија него раније. Наиме, сада се у њој каже да „СНВ саосећа са свима, и Хрватима и Србима, који су у том раздобљу ратних страхота у Републици Хрватској патили због губитака својих најближих, који су остајали без здравља, без својих домова, завичаја и свега што су генерацијама и вековима стицали” . Такође се „изражава потресеност чињеницом да у хрватској јавности, у иступима представника државе и друштва, ни након 20 година нема спомена на историјско страдање хрватских држављана српске националности као ни исказивања моралне и истинске правне одговорности за злочине почиње током и након ове акције” .

Милорад Пуповац у Српском народном вијећу у Загребу

У обраћању присутнима Пуповац је рекао и да су представници СНВ-а први пут ове године у Вргинмосту одржали комеморацију како српским тако и хрватским жртвама које су убили припадници крајишких формација. То је, како је рекао, један народ који је страдао, српски и хрватски, без обзира како се о томе прича у званичној историографији. Зато, како је појаснио, СНВ обележава ратне догађаје и страдање Срба „без манифестација горчине и мржње које би подстицале на слепило и насиље” .

Пуповац је испричао и да је ове године, по други пут, отишао у Вуковар на Дан сећања Вуковараца, јер је сматрао да је то његова морална обавеза као човека који је припадао онима који су били против рата.

Насупрот овим тоновима, јучерашње хрватске дневне новине се утркују које ће својим читаоцима понудити атрактивнији садржај уочи тог дана и на сам дан. „Вечерњи лист”  доноси ексклузивна документа која „доказују да за почетак и детаље операције ’Олуја’ нису знале ни америчке тајне службе” , те да је „на дан када је Туђман донео одлуку ЦИА мислила да ’Олуја’ неће почети пре јесени” , што је, како се наводи, крунски доказ да САД нису учествовале у планирању „Олује” .

У специјалном прилогу на неколико страна под насловом „Олуја – 20 годишњица операције којом је сломљена српска побуна у Републици Хрватској”  стоји и да „Србија 5. августа не оплакује Србе у Хрватској, већ тугује што је Милошевић изгубио рат” .

„Јутарњи лист” , пак, најављује да ће у данашњем броју имати специјални прилог на 32 стране и велики двоброј, а читаоци ће добити на поклон и „постер хероја који су вратили хрватски барјак на книнску тврђаву” .

Вуковарска улица, у којој је испред дворане „Лисински”  постављена трибина за државни врх и стране госте, јуче је била неуобичајено пуста. Групица војника обезбеђивала је прилаз трибини, док су тонци имали последње звучне пробе. Безбедњаци у цивилу неповерљиво су осматрали малобројне пролазнике. У уторак увече би ту требало, како се најављује, да све тутњи од плотуна (симболичних 20 ће бити испаљено из шест топова), док ће за визуелни ефекат бити задужени „Осветник Вуковара”  и „Осветник Дубровника” , односно два „мига 21” .

„Окосница наше политике требало би да буде суочавање са прошлошћу и изградња мира, а не поновно извлачење војске на улице” , категорична је Јулија Крањец из Центра за мировне студије док седимо у више него скромним просторијама ове невладине организације на Трешњевци.

Њена организација јавно се успротивила одржавању војне параде и пропагирању милитаристичке реторике.

„То је апсолутно неприхватљиво у једном друштву које је пре двадесет година имало ратно искуство. Док год се не утврде чињенице, не само у Хрватској него и у другим земљама, остаје простор за манипулацију, реинтерпретацију и подгревање страсти око тумачења шта се догодило” , уверена је Јулија која је скептична да би ускоро нешто могло да се промени, чему у прилог говори и податак да су, по њиховом истраживању, Срби уз Роме и мигранте најјнепожељнија мањинска група у Хрватској.

Извор: Политика