Србија и руски полиграф

Србија није смела да потпише Споразум ИПАП са НАТО.

Ако је српским властима заиста стало до неутралности, како то тврде у сваком јавном наступу, онда је ИПАП морао бити избегнут.

Овако, са потписаним споразумом, Србија се за корак приближила НАТО. Говорити како сте неутрални не значи само празну реторику и очекивање било каквих бенефиција, већ и одређене обавезе. То би политичари у Србији морали да знају. Нису ваљда толико наивни и нозбиљни да нешто тако важно не знају! Када премијер и председник државе више пута понове како је Србија неутрална, то има тежину. Србија је војно несврстана и велике силе од ње очекују да такву своју позицију брани, према томе пројектују и сопствену дугорочну сарадњу са званичним Београдом.

Где је српска власт погрешила око ИПАП-а? Живимо у времену затегнутих односа између великих сила и кораци на међународном плану свих важних актера се помно прате. Србија је у међународним односима, барем када је о овом делу света реч, много важнији актер него што се то у Београду мисли. Међу велике силе, животно заинтересоване за Балкан, спада и Русија.

А на московском Новом Арбату, у улици Знаменка, се са великим подозрењем гледа на ИПАП, до те мере да у ваздуху виси питање: када ће и Србија у НАТО?

Зато је Србија већ стављена на тест истине. Сада ће српска јавност видети како функционише руски полиграф.

Током посете Москви Маје Гојковић, њен саговорник, председник Государствене Думе Сергеј Наришкин је истакао: „Знајући братске односе народа Србије и Црне Горе, мислим да ни ви нећете остати по страни у том процесу“. Наришкин је поновио да Русију забрињава даље ширење НАТО-а на исток. Да подсетимо, Государствена Дума је 20. новембра усвојила декларацију којом је позвала Скупштину Црне Горе да одустане од уласка у НАТО. За оне који знају како функционише руска дипломатија, ово је довољно. Ово су крупне речи и Сергеј Наришкин није говорио напамет.

Судећи према свему, процена у Москви је да би превелики терет навалили на леђа Вучићу када би од њега тражили да Влада Србије усвоји сличну декларацију, а од Николића и његових саопштења за јавност је питање колико би имали користи. Зато су тежиште пребацили на Народну скупштину и владајућу већину. Да ли ће Вучић имати храбрости да дозволи Маји Гојковић да се таква тачка стави на дневни ред? Да ли ће у владајућој већини бити довољно гласова „за“ чак и ако то Вучић учини? Присуствоваћемо тесту истине и за Вучића, и за Србију. У свему ће се наћи и дежурних аналитичара који ће рећи како ово није фер од тсране Русије. Ово не било фер да Србија није прихватила Споразум ИПАП. Када га је прихватила, српска власт је сама отворила врата за нове тестове истине. Како су радили тако им се и враћа.

Извор: Фонд Стратешке Културе