За Вучића Блер једнако Путин

Упитан пре неколико дана о „радној“ посети ратног злочинца Тонија Блера Влади Србије и природи његовог ангажмана у Србији, Александар Вучић је нервозно покушао  окушљеним новинарима да објасни како то Блер обучава његове министре, покушавајући да „засени простоту“ говорећи о „деливери јунитима“ и сличним чудесима којим ће Блер додатно да усрећи Србију. Још битније, истакао је да се „радује кад долазе и Путин и Блер“, и додао: „Сметало вам је када је Путин долазио, али морам да кажем да је Србија успешна и отворена земља која може са свима да сарађује“.

То што се Вучић радује злочинцу који је био спреман да спали, затрује и уништи његову земљу да би јој отео део територије, монструму који је одговоран за више од милион смрти у Ираку – подједнако као и председнику државе која не само да никад није напала Србију већ јој нуди и подршку у очувању те исте територије (под условом, наравно, да је та подршка уопште добродошла) – све говори о њему, као и о партији и влади коју он предводи.

Вучић је такође навео да ће Блер „врло брзо поново доћи“.

Да је Вучић истински „храбар“, како стално јавно истиче, он би јавно, транспарентно, отворено и „храбро“ објавио датум Блеровог следећег доласка, на исти начин како је дао да се објављује и долазак Владимира Путина. А не, као што се досад дешавало, да јавност о томе сазнаје када је злочинац већ напустио место свог још увек некажњеног злочина.

Па би онда имали прилике да упоредимо дочек Путина са дочеком Блера. Да видимо да ли је и остатак Србије, изван чланства СНС-а, СПС-а и осталих партија владајуће коалиције, такође прихватио једначину Блер = Путин.

Блер на месту злочина

Александар Вучић се врло невешто бранио на питање зашто га саветује Тони Блер. Прво је покушао да објасни како је то бесплатна помоћ која му је понуђена.  „Tо морате да питате њега (Блера), што се нас тиче то jе џабе, jа таj новац немам, а Влада Србиjе ниjе далан ни динар“, рекао jе Вучић. А затим је лоптицу пребацио на терен критичара истакавши да су и државе коjе су водили Жак Ширак и Герхард Шредер у томе учестовале у бомбардовању Србије, а да су „их 2001. године исти ти коjи сада упућуjу критике оберучке дочекали и хвалили се тиме“. „Mоj однос према бомбардовању ниjе се променио“, рекао jе Вучић и додао да не клечи ни пред ким нити неког за нешто мољака и да увек све ради како би очувао достоjанство и понос грађана Србиjе. Србиjа ће бити свет – отворена за све“, поручио jе премиjер.

Колико је само проблематичних ствари отворено оваквим одговорима. Прво, Шредер и Ширак су долазили у Београд као челни људи две велике силе. Да, њихове војске су учествовале у бомбардовању Србије, али се преговори воде са легитимним представницима које је народ изабрао. Слободана Милошевића су називали „балканским касапином“, али је истовремено добио и позив за преговоре у Дејтону. Да је Тони Блер дошао у посету Београду као премијер Велике Британије, то би било нешто сасвим другачије од овога што се десило. Друго, Блер се јавно хвалио да је он кључни човек који је „погурао“ бомбардовање Србије. И то у тренутку када се Бил Клинтон двоумио. Због ових заслуга десетине албанских дечака на Косову и Метохији су понели име Тониблер (све заједно исписано, није штампарска грешка) после 1999. године. Треће, понекад је од малог или никаквог значаја цена. Па шта ако Блеров долазак не кошта ништа буџет Србије! Достојанство нема цену. И управо због достојанства, Србија не може бити отворена за све. Не може бити отворена за белосветско смеће које ће се истоварати на њеној територији, нити отирач преко којег ће савко моћи да прочисти своје прљаве ђонове. Хајде да се запитамо: како би изгледало да се Гебелс појавио као саветник у Израелу деценију и по после холокауста!? Мислите да је ово поређење претерано? Можда и јесте. Али, на одговор премијера Вучића и покушај правдања ангажовања Тонија Блера, другачије се ствари и не могу поставити

Извор: Фонд Стратешке Културе