Зорана Михајловић се не стиди …

„Ја се не стидим зашто и шта имам”, каже за „Политику” министарка Зорана Михајловић, одговарајући на питање како од професорских прихода, који су јој, према сопственом признању, једина примања, измирује дугове направљене службеном платном картицом. Потпредседница Владе Србије и Српске напредне странке нашла се протеклих дана у жижи јавности због писања таблоида о томе како наводно троши енормне суме новца са службене картице у приватне сврхе. Она је, најављујући тужбу због оваквих написа, демантовала све те тврдње и рекла да све своје рачуне сама плаћа, те да ниједан динар не троши из буџета Србије.

Иако није рекла у којој високошколској установи ради, није тајна да је министарка ванредни професор на некадашњем „Мегатренду”, а данас Универзитету „Џон Незбит”. Према незваничним сазнањима „Политике”, зараде професора на овој високошколској установи у просеку су око 45.000 динара, при чему касне и до три месеца.

„Све што имам и примам, и ја и моја породица, пријављено је Агенцији у складу са законом. Зна се како се пријављује имовина и приходи”, рекла је министарка Михајловић за наш лист, не желећи да прецизира колико новца јој стоји на располагању на службеној картици.

Без обзира на епилог њене тужбе, намеће се питање да ли се довољно контролише колико новца државни функционери троше са својих пластичних картица које су им дате за службена путовања. Тим пре што ово није први пут да се у јавности износе овакве оптужбе на рачун министара. Тако су пре четири године медији открили да је тадашњи министар за људска и мањинска права Светозар Чиплић потрошио готово два милиона динара са службене картице. Он се касније правдао да је износ који је искористио у приватне сврхе вратио у буџет.

Проблем са службеним картицама није, међутим, само српски специјалитет. Шведске новине „Експресен” откриле су октобра 1995. да је Мона Салин, тадашња заменица премијера Шведске, потрошила више од 50.000 шведских круна са службене картице у приватне сврхе. Салинова је признала грешку и повукла се из политике.

Платне картице члановима српске владе уведене су, како нам је испричао један од бивших министара, средином првог премијерског мандата Војислава Коштунице, 2006. године. Према његовим речима, на томе је инсистирао Млађан Динкић, а тим новцем требало је да се плаћају, пре свега, трошкови у иностранству.

„То су били они трошкови на службеним путовањима који су на захтев министра одобрени од стране владе. Пре пута, ви дате отприлике прорачун тих трошкова, а кад се вратите, кроз извештај о путовању, треба да их оправдате”, објаснио нам је овај бивши члан владе.

Он је мишљења да би онај ко незаконито троши државна средства требало не само да врати новац већ и да одговара јер је ухваћен у крађи, али, како каже, очигледно да систем унутрашње контроле не функционише како треба.

И Немања Ненадић, програмски директор организације Транспарентност Србија, мисли да најновија сумња у то како је министарка Михајловић трошила државни новац треба да буде сигнал да у овој области можда постоји проблем, то јест да нема одговарајуће превентивне контроле коришћења тих картица.

„Не постоји дужност ниједног државног органа да обавља такве провере, осим ако постоји сумња да је реч о неким незаконито стеченим средствима. У склопу својих надлежности, одређене провере могу да обављају Пореска управа и Агенција за борбу против корупције. Кад је реч о Агенцији, она располаже и неким подацима који нису јавно доступни, рецимо о висини функционерских прихода из приватних извора, уколико их остварују, што би овде, како ми се чини, могао бити случај, будући да је Михајловићева пријавила да ради на неком факултету”, каже Ненадић и додаје да постоји још једна рупа у закону, јер функционери немају обавезу да пријаве готов новац који држе у сламарици.

Он додаје и да Пореска управа има могућност унакрсне провере имовине и прихода, али, како каже, није сигуран да би овде било посла за њих пошто се, по свој прилици, овде доводе у питање расходи министарке Михајловић.

Податке о „вредности” функционерских картица и томе колико је ко новца са њих потрошио и на шта покушали смо да добијемо од надлежних у Влади Србије. Међутим, одговор нисмо добили.

Права адреса за те податке евентуално би могла да буде Државна ревизорска институција (ДРИ), али тек догодине. Наиме, како су нам рекли из ДРИ, они прате информације из медија и постоји теоретска могућност да следеће године, у ревизији за 2015, одвојено прикажу трошкове направљене путем платних картица. При томе признају и да ту ставку до сада нису засебно контролисали.

Извор: Политика